Hladno ali vruce

11. deo

Proslo je dosta vremena otkad sam provela dosta vremena nasamo sa Yoongiem.Skola nam ne daje dovoljno vremena za ljubav.Posle skole bi zurili sto pre da stignemo kuci i legnemo da spavamo,pre skole moramo da ucimo,u skoli se gubimo u oblaku nervoze i anksioznosti pred razne ispite i odgovaranja,a vikend kao da prespavamo jer tako brzo prodje,jedva da osetimo ukus nasih spojenih usana.

Osecam se kad da gubim postepeno tu bolju stranu sebe.Kao da ce se jedanput izgubiti u magli bez pozdrava i naci drugu.Zasto imam takav osecaj?
"Ne",lupila sam samu sebe u celo.
Necu to da dozvolim.Volim ga,i nikada necu da dopustim da se tako nesto desi.

Uvila sam se u cebe i pogledala na sat.
"Ah 6 ujutru imam vr---",ostala sam u soku.

6 sati ujutru?Zar nisam spavala uopste?Gde je meni mozak?Izletela sam iz kreveta u polu zivom stanju i otrcala u kupatilo.Obavila sam higijenu,obukla sam sta sam nasla cisto i stavila malo sminke,cisto da se vidi da su mi oci ustvari otvorene.Istrcala sam iz kuce sto sam brze mogla i otisla da sacekam Yoongia kod raskrsnice.

/.../

"Oh,wow,izgledas kao vampir",nasmesio se.

"Mhm verujem u to",potvrdila sam i stala ispred njega.

Stavio mi je ruku na potiljak i poljubio me u celo.

"Dobro jutro lepa",ostavio je malo svoje topline na mom celu.
"Dobro jutro lepi",zagrlila sam ga.

Uhvatili smo se za ruke i posli u skolu na nasu zalost.

/.../

"Ejj...zasto izgledas kao da nisi ni oka sklopila cele noci?",upitala me je Lila i dala jedan topli zagrljaj.

"Mozda zato sto i nisam",odgovorila sam i uzvratila zagrljaj pokusavajuci da joj ne zaspim na ramenima.

"Mh,zasto pobogu,da li se desilo nesto",tapkala me je po ledjima.

"Desio se moj mozak i masta koja smislja svasta.Ne mogu da izbacim iz glave Yoongieve i moje velike momente."

"Pa dobro,sta je tu ta--",prekinula sam je.

"Ali,imam osecaj kao da se gubimo u vremenu i prostoru iz nekog razloga.Mislim,idalje se vidjamo i radimo tako te slatke stvari,ali,kao da smo potpuno druge osobe.Kao da nam je neko oduzeo prosle sebe i ubacio nase klonove.Osecam se izgubljeno.",objasnila sam.

"Izadjite.Pozovi ga na obican sastanak,ili posle skole odite jedan kod drugog i igrajte igrice ili na neku picu.To ce vas povratiti oboje",dala mi je savet i pustila me iz zagrljaja.

"Mislis da ce nam skola to dozvoliti",osmehnula sam se sarkasticno i sela na svoje mesto iscekujuci profesora sa aurom punom ljubavi.

Prolazili su sati i casovi dok napokon nije stigao veliki odmor.Bacila sam torbu ispred sebe,naslonila glavu i dopustila sebi da odspavam bar na koji minut.Ili sam ja bar mislila da cu odspavati...

"Ehehej y/n,da li znas ovaj zadatak iz matematike",upitao me je lik iz klupe ispred mene.

"Ee daa,i meni treba to isto",prisao je jos jedan.

Uzeo je olovku i bockao me u kozu dokle god nisam otvorila oci.One opasne devojke su mi vredjale izgled,a lik iz poslednje kluoe gadjao papirnim avionima.

"Y/n,znam da se nesto bar i ne druzimo ali ti imas decka la da te pitam..",prisla mi je....ne znam ko je ona.

"Ej,ej,ej,ej",okupilo se pola odeljenja oko mene gurkajuci me i dirajuci mi kosu.

Jedna ruka mi je prisla i uhvatila za rame dok mi je glava bila pribijena u torbu.Zar ce sad jos i da me stipaju?E pa nece moci.
Stegla sam zglob te ruke i odgurnula je sto sam jace mogla od sebe.

"Odjebi",povikala sam.

Nastala je tisina.

"Y/n",cuo se onaj veoma poznati duboki glas.

Podigla sam glavu i ukopala se u mestu.

"Y-Yoongi",promucala sam.

Spustio je pogled na pod,klimnuo glavom,okrenuo ledja i otisao iz ucionice.
Bez ikakve polemike sam ustala i potrcala za njim.

Sta sam to uradila?

Gde mi je pamet?

Kako sam smela?

Upravo sam povredila decka koga volim.Ne zelim da ga izgubim.Suze mi samo pronalaze mesto gde ce iskociti.
Dok vise nisam mogla da ga jurim...

Skolski hodnik je postajao sve mracniji i mracniji.Kapci su mi se otezali,a telo postalo slabo i mekano.

"Yoo-Yoongi",povikala sam sto sam glasnije mogla sto je u realnosti zvucalo kao mali sapat.

Ono od cega je moj mozak napravio ogroman visoki ton,ljudi su culi kao prvi mjauk novorodjenog maceta.Boli me...telo.Mogu da vidim kako moja voljena osoba odlazi sama,bez mene pored koja ce da mu greje ruke i ljubi usne.

Okruzena svim svojim demonima sam mala na pod i bez i malo muke pala u san.

Ako je ovo samo nocna mora,probudite me sto brze mozete.
Ako je ovo stvarnost,ostavite me da se davim u onome u cemu sam zasluzila.Sopstvenoj mrznji.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
-Aish ljudi,ovo je ispalo depresivno xD
Opet se desila ona poznata stvad kod mene,a to je da smislim radnju dovoljno dugacku za dva dela,jer da sam je sklopila u jedan,izaslo bi 2500 reci.Tako,evo za sada ovo,pa ce se u sledecem delu valjda zavrsiti ova radnja xD Nadam se da vam se svidja i hvala sto citate. 🌼💞