BIG MISTAKE /zavrsena/

Chapter 1

Skola je počela. Ista lica, isti nastavnici, učionice, hodnici. Jedino sto se svake godine menja jeste njihovo ponašanje. Pogorsava se. Ljudi vise ne mare jedni za druge. Jedino je vazna korist. Osecanja vise nisu bitna. Gusi me to. Guse me ovi ljudi. Ova skola. Ceo ovaj svet me gusi. Svake godine nadam se bice bolje. Ove godine izgubila sam nadu. Prosto cu morati postati hladnija i mnogo vise hladnija prema osobama. Do sada sam mnogo puta bila povredjena. Ne smem se vise predavati osobama, jer me svaki put iskoriste... Moje misli prekine otvaranje vrata. Bila je to moja majka.
"Jesi spremna? "-upita me.
" Jesam"-odgovorim i nasmesim se.
"Znas da ces ove godine morati vise da se potrudis i mnogo bolje moras znati sa ljudima. Nije da ne smes pokazivati emocije i da ne smes imati prijatelja, samo moras paziti koga pustas u svoj zivot i kome otkrivas svoje emocije. Ovo govorim zbog tebe, jer ne mogu vise da te gledam u depresiji i nervoznu svaki dan. Mnogo me zabrinjavas tada. "-nasmesim se kiselo.
" Ne brini uspecu da se izborim sa tim"
"Usput ni treca godina nije laka Vija. Moras se posvetiti vise, ako zelis na akademiju. Moras to zbog sebe. Drugi ti nece pomoci da se upises bices sama, jer ih je briga. "
" Znam mama."-pogledam u sat i vidim da ako uskoro ne krenemo zakasnicemo,a ja mrzim da kasnim. Pogledam je i upitam
"Hocemo li? "-uzimam svoj ranac i silazimo niz stepenice za koje svaki put kad silazim mislim da ce mi se zavrteti u glavi koliko idu u spiralu. Izlazim iz kuce i sedam u auto. Mama me vec ceka i kad zatvorim vrata ona nagazi na gas.

Posle desetominutne voznje stizem ispred skole.
"Sve ce biti u redu. Samo se ne obaziri na njih. "-nasmesim se kiselo i izadjem iz auta. Mahnem mami i ona nestane iza ugla. Stojim par minuta i ubedjujem sebe da ja to mogu. To su samo monstrumi zarobljeni u telu ljudi. Izborices se Vija. Udjem u dvoriste i Becky mi pritrca i zagrli me. Uzvratim joj.
" Okej Becky mozes me sad pustiti."-i dalje me ne pusta. "Ili me samo mozes udaviti" - kazem. Ona me konacno pusti iz svog stiska i poljubi u obraz.
"Izvini molim te sto se nismo videle celo leto i sto sam se slabo javljala, ali u kampu su bila stroga pravila i nisam bas ni imala slobodnog vremena. "
" U redu je. Upozorila si me na to i nisam nista rekla. "-Becky je moja najbolja drugarica. Znamo se od malena. Uvek je bila tu za mene. Odjednom izvadi malu kutijicu ispred mene.
" Ovo je moje malo izvinjenje"-otvori kutijicu u kojoj su dve narukvice sa priveskom deteline. Na njoj pise moje ima sa jedne strane. Na drugoj je posveta. "Viji od Becky u znak izvinjenja" - procitam
"Stvarno? Becky stvarno nisi morala. Razumem sve. Ali hvala ti. Jako mi se dopada. " - kazem te stavim narukvicu.
" Hajmo sad da ne zakasnimo. "-kaze i krenemo ka skoli. Stomak mi se okrene na samu pomisao na ovu zgradu. Stojimo ispred nase ucionice gde treba da se nadjemo sa razrednom. Okrecem glavu gledajuci dolazi li, ali umesto toga vidim najiritantnijeg decka u celom razredu, celoj skoli, ma na citavom svetu. Justin Bieber. Na samo ime mi prodju trnci telom. Najveci frajer u skoli. Glavni Bad Boy. Nevolja. Njega ne podnosim. Stalno me je zacikavao zbog mojih radova i mog stila oblacenja. Kladio se u to da cu ubrzo postati glavna kurva u skoli i da necu vise biti toliko povučena. Volim da crtam, kada bi moji radovi bili na skoli on bi im se smejao, izrugivao i svašta nešto. Iz razmisljanja me prekine on namignuvsi i pridje mi previse blizu te njegove usne priblizi mom uhu i sapne mi.
"Ne moras me odmeravati. Dacu ti broj pa nazovi ako trebas zabavu. "-nalet besa me obuze, a moja saka zavrsi na njegovom obrazu.
" Nisam ja ni jedna od tvojih kurvi sa kojima se zabavljas kad nemas sta da radis! "-prosiktam kroz zube te se okrenem i odem ostavljajuci njega iza sebe i sve ostale koji su nas gledali kako su nas gledali. Ne mogu da ga podnesem. Mrzim ga. Odvratan mi je. Cujem necije korake iza sebe i vidim Becky kako trci da me stigne te se jedva uhoda sa mojim korakom.
"Oke ovo nije bas najbolje pocelo"-kaze nesigurno
"On je kreten. Misli da sam jedna od njegovih devojki za vece koje jedva cekaju da ih pozove ili sta vec"-kazem isfrustrirano
"Smiri se, molim te. Hajde da se vratimo razredna je verovatno dosla"-poslusam je te se vratim iz pravca kog sam došla. Stignemo do vrata i vidim da su svi usli. Ja i Becky ulazimo i trazim slobodnu klupu.
"Zdravo Vija. Zdravo Becky"-profesorka progovori.
"Dobar dan profesorka"-kaze Becky. Nisam se ni potrudila da joj odgovorim. Samo sam sela i nisam ni obracala paznju sta je govorila. Kada me je Becky promrdala i rekla da je razredna zavrsila ja sam se trgla iz svojih misli i besno izasla.
"Vija sta ti je? "-upita me zbunjeno.
" Dosta mi ga je Becky"-kazem besno
"Molim te smiri se"-kaze i ja odmahnem glavom
"Znas sta. Odo kuci."-zatim se okrenem i odem. Bus je taman naisao i ja udjem od njega jedva cekajuci da dodjem kuci...

Ulazim u kucu, a mama me saceka u dnevnoj sobi puna pitanja.
"Kako je bilo? Sta kaze razredna? "-uputa a ja se tek sad setim da uopste i nisam slusala razrednu sta je pricala. Slazem prvu stvar koja mi padne na pamet.
" Podelila nam je raspored casova, pricala da moramo poceti da učimo i znas sve stvari koje profesori propovedaju na početku godine. U svakom slučaju bilo je ok. "-kazem. Taman kad je htela nesto da kaze prekinem je.
" Idem se presvuci i spakovati za ujutru. "-te otrcim gore. Mozda nije trebalo tako da postupim, jer je ne vidjam po ceo dan, jer ona stalno ide u firmu i radi kao i tata koji je stalno na putu. Verovatno je htela da provede malo vremena sa mnom, ali zaista nisam bila raspolozena za pricu. Bila sam nazivcirana i samo mi je trebala kupka da se opustim. Sutra je novi dan, a ja sam danas ponovo pustila osobu da dopre do mene da me pogodi, ali obratio mi se kao kurvi i nisam mogla to da podnesem. Morala sam da odreagujem. Uzela sam ciste stvari i otisla da se istusiram. Voda ce me sigurno opustiti...