BIG MISTAKE /zavrsena/

Chapter 5

Via /P.O. V/
Sedim na času engleskog i ne slusam profesorku. Samo sedim i gledam u Bibera. Jeli moguce? Njegov glas... Uvukao mi se pod kozu. Zelim ga slusati kako peva. Ne zelim da prestane...
"Via? "-Becky me prodrma. Pogledam je cudno.
" Ides li? Zvonilo je. "-ja pokupim knjige sa stola i izadjem iz ucionice.
" Jesi li ti dobro? "-upita me Becky
" Umm daa. Da, dobro sam... Nego znas li gde je Biber mozda? "-upitam je
" Ne. Da li bih trebala? Sta se desava? "-upita sumnjivo
" Nista. Samo sam ga htela nesto pitati, a buduci da ne znas gde je idem odmah kuci."-nasmesim se te izletim napolje. Sta se desava koji djavo? Ne mogu prestati misliti na njega... Na njegov glas, a od jednom i na NJEGA! Prolaze mi slike kroz glavu. Ne moze mi samo jedna vecer promeniti misljenje... Samo njegov glas... Ali postoji jos veci problem koji sam tek sad shvatila... Nisam ni bila svesna da mi se... Svidja... Sve sto mi je smetalo kod njega sve bi me pogodilo, ali nisam mu previse zamerala... Pred drugima bih ga stalno ogovarala, ali samo zato sto sam zelela da pricam o njemu, a nadala sam se da ce me neko ubediti da je los... Nije islo... Kad ne bi bio u skoli trazila bih ga pogledom... Uzas... Ne moze da mi se svidja... Shvatim da stojim na stanici vec 15 minuta i dosadi mi da cekam bus. Odlucim da cu prosetati malo. Moram da razbistrim misli. Ako se zatvorim u kuci sama sa svojim mislima eksplodircu... Moram da shvatim sta se desava... U stvari shvatam... Samo ne zelim da prihvatim... Ovaj rat u mojoj glavi mi zadaje glavobolju. Kako da priznam da sama sebi? Jednostavno da prihvatim kao 'svidja ti se. Prihvati to. Ne mozes i neces pobeci od toga'. Ali on je problematican. A i ako ikad sazna... Mislim neko kao ja mu se nikad ne bi mogao svideti... Tek sad shvatam koliko mi je vazna njegova paznja... A ako sazna, smejace mi se... Okej... Svidja mi se... To je to! Prihvatam cinjenicu da mi se svidja. Samo on tu cinjenicu nikad ne sme saznati... Jer ako sazna, gotova sam... Ne samo da ce cela skola znati, nego necu moci da ga pogledam u oci... A tek sad kad sam sigurna da mi se svidja, moram da ga izbegavam. Ne smem sebi dozvoliti da sazna... Odjednom moj telefon zazvoni.
Becky.
"Hej B. "
" Hej Via. Jesi li okej? "
" Da, zašto ne bih bila? "
" Danas si bila cudna... Pa sam samo nazvala da proverim kako si? "
" Dobro sam. Izasla sam napolje da prosetam, glava me je bolela... "-kazem. Ubrzo smo prekinule. Volela bih da ovo mogu da podelim sa njom, ali ipak je sa Joshom i predpostavljam da nemaju tajne, a ja ne mogu da rizikujem da dodje do Justina... Odlucim da odem kuci. U mojoj glavi je i dalje zbrka i ne znam kako cu da izadjem na kraj sa njom...

Otkljucavam vrata i ulazim u kucu. Izujem se i bacim na kauc. Umorna sam. Dosadno mi je. Sama sam... Trebam nekoga... Samo zelim da se danasnji dan zavrsi... Shvacaju ci da od ovoga nema nista ustanem i idem do sobe kako bih uradila domaći. Pojacam muziku kako bih sebi skrenula misli te sednem i krenem sa domacim zadacima...

Nakom sat i po zavrsim svoj domaci i odem u kuhinju. Napravim kokice i odlucim gledati neki film. Premotavam i nadjem neki lep ljubavni film. Kraj je tuzan. To je prevagnulo. Briznula sam u plac. Mislim da je moja depresija isplivala na povrsinu. Ne znam zašto, ali placem zbog Justina, odnosno zbog onoga sto osecam prema njemu. Mislim da ne zelim to, ali ne mogu da pomognem sebi... Jer ipak zelim... Ne znam sve je tako zbunjujuce i besna sam. Besna sam jer mi se jebeno svidja, a znam da je on govno i da od toga nema ništa... Zabijem glavu u jastuk i jos jace pocnem plakati. To je sve cega se secam.

Cujem zvono na vratima. Ustajem jedva, osecajuci koliko me ledja bole. Naravno, pa spavala sam na kaucu. Otvaram vrata i vidim postara. Stvarno? U sest i petnaest ujutru? On mi preda koverat te se okrene i ode. Ja zatvorim vrata i otvorim koverat. Unutra je bila cestitka. Od mame i tate. I to za moj rodjendan... Koji je... Danas? Brzo otrcim do kuhinje i pogledam u kalendar. Da danas je 13. septembar. Stvarno sam zaboravila na svoj rodjendan. Ostavila sam cestitku. Nisam je procitala do kraja. Nije mi bilo do rodjendana. Otišla sam do sobe i obukla se za skolu. Obula sam se pokupila ranac sa poda te krenula na bus. Muzika u ušima je svirala, ali ja sam bila odsutna. Usla sam u skolsko dvoriste te ponovo videla Becky, kako sedi sa Joshom i Justinom. Samo sam se javila. Nisam se usudila prici im. Koja sam ja kukavica.
"Via? "-Becky je povikala. Morala sam se vratiti.
" Da? "
" Srecan rodjendan! "-uletela mi je u zagrljaj. Kada me je pustila i Josh mi je cestitao. Zatim mi je Justin prisao. Okrenula sam glavu u stranu... Bilo mi je neprijatno gledati ga u oci. Odjednom me je zagrlio. Uzvratila sam. Začuđeno.
" Srećan rođendan "-rekao je te me poljubio u obraz. Zadrhtala sam. Osetila sam buru u stomaku. Promrljala sam jedno 'hvala', te pokusala pobeci odatle. I uspela sam. Izvinila sam se i rekla da moram do toaleta...

*Nedelju dana kasnije *
Becky /P. O. V/
Sedim u dvoristu sa Joshom i Justinom. Od kako smo Josh i ja u vezi, sprijateljila sam se i sa Justinom. Skroz je drugaciji. Nista od onoga nije za sta sam ga smatrala. Videla sam Viu. Samo je pogledala u nas te izustila jedno 'cao' i prosla pored nas. Ovo radi vec nedelju dana. Dosta mi je! Ovo mora prestati! Pratim je do toaleta te je zaudtavim i okrenem ka sebi.
"Sta nije u redu sa tobom? "-upitam. Samo me cudno pogleda.
" Sve je u redu"-te mi ponovo okrene ledja. Ponovi je okrenem ka sebi. Sad joj vidim suze u ocima.
"Odgovori mi vise. Sta ti je? "-krenula je da place.
" Via? "-upitala sam. Briznula je u plac. Okrenula mi ledja. Stala sam ispred nje.
" Sta ti je zasto me izbegavas, vec nedelju dana? Jel to zato sto sam sa Joshom? "-odmahnula je glavom
" Jel zbog Justina? "-nista nije progovorila. Znala sam da je on u pitanju.
" Sta je sad uradio? "-nije mi htela nista reci. Krenula sam, ali me je zaustavila
" Nije nista uradio"-izustila je tiho smirujuci se.
"Pa zasto onda places? "
" Postoji problem B"
"Koji? "
" On... On, ovaj... Svidja mi se... "-spustila je glavu. Samo sam se nasmejala i ciknula te je zagrlila.
" I ti zbog toga places i izbegavas me? "
" Nisam mogla da ga pogledam u oci, a plačem jer vise ne mogu da drzim to u sebi, a plasim se da ne sazna, a osecaj je ne podnosljiv... "
" Ajme on tebi ne samo da se svidja, nego si se posteno zaljubila."-kazem ponosna na svoju procenu. Ona se samo nasmesi i prodrma glavom
"Ne moze... Ja ne mogu biti zaljubljena u njega... "
" O veruj mi moze"...-krenem da izadjem iz toaleta, kad osetim njenu ruku na svom ramenu.
"Ovo niko ne sme saznati, a pogotovo ne on... "-samo sam klimnula glavom u znak razumevanja.

Via /P. O. V/
" Prosetacu do kuce"-kazem Becky. Samo klimne glavom. Krenem peske. Odjednom zavrti mi se u glavi. Osetim mucninu. Naslonin se uza zid. Ruke mi se tresu. Oslonim se na zid polako se spustajuci kako bih mogla sesti. Osecam kako moja ledja odere zid. U tom trenutku ostim necije ruke oko sebe. Podigne me. Pogledam gore kako bih videla ko je to
"Justine"
"Vodim te u bolnicu"
"Ne... "
" Shh... "-otvori vrata te me spusti na sediste. To je sve cega se secam.

" Imala je napad panike... "-cujem kako neko govori dok otvaram oci.
" U redu"-cujem neciji glas. Okrenem glavu i vidim Justina.
"Sta se desilo? "-upitam
" Imala si napad panike"-stavim ruke preko lica i izdahnem isfrustrirano.
"Sta je? "-upita me
" Nista posebno... Izgleda da se moja depresija pretvorila u paniku... "-promrljam.
" Sta... "-prekine ga otvaranje vrata. U sobu je usao doktor.
" Nalazi su u redu. Ona moze kuci danas."-kaze i ja krenem da ustajem. Zavrti mi se u glavi od naglog pokreta, te se uhvatim za Justina
"Polako"-kaze te mi pomogne da ustanem.
"Hvala"-je sve sto kazem te pocnem kupiti svoje stvari. Uzme mi stvari iz ruke, te me uhvati za nju i krene. Samo ga pratim. Dovede me do auta te sednem. Citava vožnja je prosla u miru i tisini. Justin nije rekao ni rec. Stanemo ispred moje kuce te krenem da izadjem kad osetim njegovu ruku.
"Jesi li dobro? "-upita me
" Jesam. Samo sam umorna i iscrpljena... "-kazem" I hvala ti "-jedva prevalim preko usta. On mi se nasmesi te izadjem iz auta. Udjem u kucu i legnem na kauc. Jako sam umorna.

Dani su prolazili i svi su bili isti... Skola, kuca, skola, kuca. Becky se pocela ljutiti na mene zasto vec jednom ne priznam Justinu. Jednostavno ne mogu... Pogotovo ne sad kad ima 'devojku'. Ne znam njihov odnos van skole, ali u skoli izgledaju toliko fejk. Ona je razmazeno deriste, a on popusta i tako. On sa mnom ne prica. I dalje drzim to u sebi... Jedva, ali izdrzavam... Nikad mi do nikog nije stalo kao do njega i ja sad to ne mogu da mu priznam... Zivot je tako komplikovan.
"Hej"-kaze mi Justin dok ulazimo u ucionicu.
"Hej"-kazem slabasno...
"Pitaj Becky hoce li ici sa mnom, Cloe i Joshom na rucak posle skole"-kaze
"Vazi"-kazem te me zaustavi
"Dodji i ti ako hoces"-i sta onda? Da te gledam sa Cloe? Nema sanse...
"Ne hvala. Moram kuci posle skole"-kazem te odem i sednem u svoju klupu.

"Razumi ne mogu da mu kazem! Razumes?! Ne mogu. On ima devojku?! "-derem se iz sve snage u skolskom wc-u. Becky me je ponovo napala sto cutim Justinu.
" On ima pravo da zna. On treba da zna! "-dere se iduci za mnom.
" Samo se vise ne mesaj"-kazem te se sudarim sa nekim. Pogledam i vidim Justina.
"Skloni se"- prosiktam
"Slusaj Via dosta mi je. Ne mogu vise da te gledam tako! Pogledaj se na sta licis! Svaki dan se sve gora i gora! "-govori mi znam da je u pravu.
" Samo se unistavas, jer nisi u stanju da priznas najobicniju stvar, jer se plasis... "
" Sta se desava"-ubaci se Justin.
"Ne mesaj se, molim te"-kazem mu.
"Dosta mi je. Justine ti se desavas. Svidjas joj se. Vec dva jebena meseca, a ona cuti i ne sme da ti kaze, a jos i sad kad imas 'devojku' utihnula je povukla se... Ali stvar je u tome da se ona unistava zbog gluposti... Zato sto je zaljubljena u tebe. Ne da joj se svidjas nego je zaljubljena u tebe! "-kaze, a ja ne poverujem. Samo pogledam u njega, a on vec gleda u mene. Uhvatila me panika i u tom trenutku se okrenem otrcim u nepoznatom pravcu.... Ne mogu da verujem, eksplodiracu....