BIG MISTAKE /zavrsena/

Chapter 26

Sedim u autu i pokusavam ne paniciti. Sta ako je ne pronadjem? Lupkam prstima po volanu i moja nervoza je itekako vidljiva.

"Justine, imam nesto!"-viknuo mi je Chaz sa zadnjeg sedista. U trenutku sam se stvorio pored njega na zadnjem sedistu.

"Izgleda da je uključio mobilni, ali na kratko... Ili se nesto desava, jer mi signal vrlo često ne staje..."-rekao je gledajuci u laptop.

"Gde je? "-upitam

" To jeste ono sto je zanimljivo "-rekao je kuckajuci nesto

" Chaz? "

" Nisu daleko. U stvari pokazuje da su u skladistu"-rekao je

"Jesi li siguran? U skladistu nema nikoga? "-upitao sam

" Siguran sam. Da li ste dobro proverili? Da nije mozda telefon ostao ili nesto? "-brzo sam izasao iz auta

" Justine, mislim da zelis da vidis ovo"-rekao je Ryan ponovo ulazeci u skladiste, a ja sam potrčao za njim. Usavsi malo dublje u skladiste video sam vrata. Ryan ih je razvalio, a i sve sto sam uspeo da vidim su stepenice koje vode u mračni podrum. Sisao sam dole, vadeci pistolj iz pojasa. Ali dole nije bilo ničega. Nije bilo ni traga da je ovde iko ikad bio. Isfrustrirano sam udario beton pod mojim nogama. Čuo sam korake kako dolaze od gore. Podigao sam glavu i imao sam sta i videti.

"Ovo trazis Bieberu? "- Piter. Povukao je Viu koja je bila vezana i imala je traku preko usana. Njeno lice bilo je preplavljeno suzama i krvi. Moj bes je isplivao na povrsinu.

" Ostavi je"-procedio sam kroz zube.

"Pa da si mi na vreme vratio novac nista od ovoga se ne bi desilo"-rekao je smeseci se.

"Vraticu ti dug! Predaj mi je"-rekao sam

"Ne ide to bas tako Bieberu! "-i dalje je imao osmeh na licu.

" Rekao sam nesto! "-povisio sam ton, upiruci pistolj u njega

" Dug si mi upravo otplatio Bieberu"-zbunjeno sam ga pogledao dok se on smejao.

"Nisi znao da je trudnoca rizična? Steta... Zelis biti otac? Mislim da to neces iskusiti u skorije vreme... "-rekao je smejuci se, a onda se odjednom uozbilji. U sledecem trenutku gurnuo je Viu niz stepenice

" Neee! "-povičem i potrčim ka njoj, ali prekasno... Pala je... Krv je odjednom počela svuda da se siri i ja sam potrčao kako bih je uzeo u narucje. Piter je jos uvek stajao i smejao se. Ryan je izvadio pistolj, te ga ranio, a on je sekundi nestao.

" Ryane, moramo u bolnicu! "-povikao sam.

______________

Sedeo sam u čekaonici i čekao. Vec sat vremena... Nista... Nikakva informacija... Samo tisina. Moja glava se nalazila u mojim rukama i jedino čemu sam se nadao jeste da su dobro. I ona i dete... Misli su lutale mojom glavom i jednostavno me iscrpljivale. Čuvsi vrata operacione sale, odmah ustanem. Izasla je sestra od koje sam jedino čuo

"Zao mi je... Iskrvarila je i dete nije prezivelo... "-zvuk poslednje rečenice je odzvanjao u mojoj glavi, a suze su navirale... Ja sam kriv...

_______________

Via /P. O. V/

Otvaram oči, a bol koji se prozima mojim telom je neizdrziv. Zatvorim oči, vracajuci secanja, koja su navirala. Setim se kako me je gurnuo niz stepenice i istok trenutka se uhvatim za stomak... Beba! Da li je dobro?
Bila sam sama u sobi i samo sam zelela da neko udje kako bih saznala sta se dogodilo... Moj strah je preovladavao i hvatala me je panika... Sta ako beba nije dobro? Suze su klizile niz moje obraze. Bol je postajala sve jača...

Čujem kako se vrata otvaraju i vidim da je sestra usla i vidim Justina...

"Sta se dogodilo? Da li je beba dobro? "-upitala sam ne mareci sto nisam rekla Justinu

" Zao mi je... Izgubili ste bebu... "-rekla je tihim glasom... Jednostavno nisam verovala, nisam zelela da verujem u to...

" Ne, to nije istina"-rekla sam, odmahujuci glavom. Suze su ponovo navirale... Zasto? - je bilo jedino pitanje koje mi se u tom trenutku motalo po glavi... Odjednom ruke su počele da mi se tresu i nisam se osecala dobro... Napad panike...

"Zovite doktora! "-je bilo poslednje sto sam čula...

Pa kraci nastavak, ali sta mislite?
Hmm...
Volim Vas
Hvala sto čitate