BIG MISTAKE /zavrsena/

Chapter 27

Justin /P. O. V/

Sedeo sam na stolici ispred sobe čekajuci da se probudi.

"Gde je? "-čuo sam zabrinuti glas ispred sebe. Podigao sam pogled i video Viinu majku ispred sebe.

" U ovoj sobi"-pokazao sam rukom iza sebe, a ona je uletela unutra.

"Justine... "-čuo sam dobro poznat glas i video svoju majku koja je razočarano gledala u mene.

" Mama... "-prekinula me je

" Kako si mogao?"-upitala je

"Pattie"-pojavio se tata iza nje, hvatajuci je za remena.

"Ne dodiruj me"-odbrusila mu je
"Ti si glavni krivac za ovo! Kako si mogao da ga uvičes u svoje glupe poslove i dugovanja?! U svet kriminala?!"-a zatim se okrenula ka meni sa očima punih suza

"A ti! Ti si bio toliko glup! Pruzila sam ti sve! Sama sam te odgajila! Ja sam sama vodila firmu i sama stvorila sve sto imamo kako bi ti mogao da nastavis normalnim zivotom, a ne ovo! Ne verujem sta si sebi dozvolio... "-rekla je sa nevericom, a zatim se okrenula i otisla u nepoznatom pravcu...

" Da li zna da je Via bila trudna?"-upitao sam Jeremyja koji je stajao ispred mene

"Da. To je bila kap koja je prelila času"-rekao je. Seo sam na stolicu. Mislio sam da cu se srusiti svake sekunde. U sledecem trenutku, njena majka je izasla iz sobe i sela pored mene.

"Zasto mi niste rekli da je trudna? "-pitala je sa blagom gorčinom i nevericom u glasu.

" Krila je to i od mene"-rekao sam ne pogledavsi je.

"Zasto? Zasto ste uradili ovo sebi? "-upitala je. Znao sam na sta cilja

" Krivica je moja. Ja sam se pridruzio ocu"-rekao sam. U sledecem trenutku osetio sam njenu ruku na svojim ledjima

"Justine... Nisi kriv... Mislim nije skroz tvoja krivica... Samo si trebao oca... "-rekla je utesno

" Ne na ovakav način... Ali sta znam, ja sam samo nezreli klinac"-rekao sam dok su mi se suze nakupljale u očima.

"Volis li je? "-na ovo pitanje sam se trgnuo.

" Vise od sebe "-rekavsi to, suza koja mi se skupljala u oku skliznula je niz moj obraz.
" Ali činjenica da sam kriv za ovo... "-prekinula me je

" Justine... "-prekinuo sam je

" I majku sam izgubio zbog svoje gluposti"-rekao sam.

"Pattie je uznemirena. Smiri ce se, ali moraces da se sredis"-pogledao sam je zbunjeno

"Sve znam. I na neki način sam ljuta na tebe, ali na jos čudniji te i razumem... "-rekla je. Obrisala je suze sa mog lica, a zatim otisla u sobu ostavljajuci me sa milion pitanja i čitavom zbrkom u glavi...

___________________

" Probudila se"-čuo sam sestrin glas, a zatim utrčao u sobu. Videvsi je bledu sa suzama u očima, blago rečeno, slomio sam se... Zasto? Zasto sam bio toliki kreten?
Zato sto si obican balavac-moja podsvest mi je dala odgovor. Potpuno tacan.
Njen pogled je pao na mene, a suze su joj skliznule niz bledi obraz, a zatim je počela da jeca... Njena majka je izasla iz sobe ostavljajici nas same. Čuvsi da su se vrata zatvorila prosao sam krevetu. Počela je sve jače i jače da plače, a zatim sam seo na krevet zagrlivsi je. Stegla me je i plakala. Svaki njen bolni jecaj boleo me je koliko i nju.

"Nije trebalo da bude ovako"-rekla je pokusavajuci da se smiri. Milovao sam njenu glavu.

"Nisam zelela da ubijem to dete... Zasto je to morao da uradi neko drugi? Rekla sam da ga zelim... "-nastavila je