BIG MISTAKE /zavrsena/

Chapter 20

Probudila sam se. Odlučila sam buljiti u plafon, jer ne znam sta da radim. Kako se ovo u opste desilo? Zasto sam ga ponovo srela? Nije mi jasno ni kakva je osveta u pitanju. Zaista mi je glava prepuna pitanja. Par minuta kasnije moj telefon je zazvonio. Pogledala sam ko je. Justin.

"Halo? "-rekla sam tiho

" Babe? Kako si? "

" Dobro sam"-rekla sam hladno

"Otvori mi vrata"-rekao je

"Molim?"

"Ispred sam. Otvori"-poklopila  sam, te sam ustala.

Dosla sam do vrata, te zastala na par trenutaka. Trebam li mu otvoriti? Povukla sam ključ, otključala i otvorila.

"Hej"-rekao je. Samo sam stajala i posmatrala ga. Pokusavala sam da shvatim moze li on to da uradi.

"Babe? Mogu li uci? "-sklonila sam se sa vrata i pustila ga da udje. Zatvorivsi vrata za sobom nisam bila sigurna da li je trebalo da ga pustim. Da li bih mu trebala reci da znam i isterati ga napolje. Ili jednostavno cutati.

" Via? "-povikao je

" Molim? "-dosla sam do njega

" Sta nije u redu sa tobom? "

" Sve je u redu. Umorna sam. To je sve"-rekla sam

"Mene ne mozes da slazes"-rekao je

"Slusaj zaista sam umorna i zelim odmoriti "-trazila sam sve moguce izgovore da ode. Ali nije. Bar dok mu telefon nije zazvonio, a moj se zeludac okrenuo. Sama pomisao da je to Kylie i da govore o meni kao o poslednjem jadniku i smecu, zadavala mi je mučnine.

" Moram da idem"-bio je hladan. Zasto imam utisak da ovo jeste bila Kylie.

"Idi "-promrljala sam

" Molim? "-dosta mi je...

" Rekla sam da ides"-uputila sam se ka vratima i otvorila mu ih

"Razgovaracemo"-verovatno kad te ona bude smirila-pomislila sam. Kad je izasao zalupila sam vratima. Besna sam. Ponovo. Setala sam po kuci kao luda smisljajuci plan kako da ga otkrijem i da zavrsim sa tim. Htela sam da plačem, ali nisam smela sebi to da dozvolim. Ali nemoguce je bilo. Vodila sam rat sa suzama i na kraju su one pobedile. Preplavile su moje obraze. Ja sam jača od ovog. Moram biti. On je samo momak. Niko vise.

Koga lazem? Bio je vise od momka... Bio je prvi u svemu. Ne mogu da verujem da sam to dozvolila sebi. Moj pogled je pao na jaknu koja je bila na kauču. Zgrabila sam je i izletela napolje. Zelim videti njegova posla.

Pesačila sam par trenutaka dok nisam naletela na taxi, te sam usla diktirajuci mu adresu.

***

Stigla sam posle par minuta. Stajala sam ispred kuce dvoumeci se da li da udjem u nju. Trebam li raditi ovo? Nije me briga! Uradicu ovo zbog sebe!

Krenula sam ka vratima kuce. Zastala sam kad sam čula buku. Nečiji glasan smeh je dopirao sa druge strane vrata. Usla sam ne zeleci da pokucam. Zastala sam videvsi da u dnevnom boravku nema nikoga. Justinov telefon je zasijao, a slika koja se prikazala na telefonu učinila me je da se osetim kao poslednja jadnica na svetu. Uzela sam telefon u ruke i otključava ga. Njihova slika. Ovo je verovatno Kylie.



Osecala sam se previse jadno. Uzela sam telefon, te ga razbila o zid. Bacila sam ga iz sve snage.
Kako moze? Uputila sam se ka sobi.

Popevsi se uz stepenice zastala sam čuvsi glasove. Da li bih trebala uci? Iz mog razmišljanja prekinulo me je otvaranje vrata. Ispred mene se stvorila smedjokosa devojka. Bila samo u donjem vesu.