BIG MISTAKE /zavrsena/

Chapter 6

Gde da idem? Sta da radim? Kako da se pojavim u skoli? Pola skole je čulo sta je Becky rekla. Cujem trcanje iza sebe i vidim Justina. Ubrzam trcanje, koliko sam mogla, jer mi torba nije dozvoljavala preteranu brzinu. Odjednom osetim jak stisak na  ruci. Okrenem ka sebi i pogledam u stranu ne mogavsi ga pogledati u oci.
"Jel to sto je Becky rekla istina? "-pitao je uznemireno.
" Nije! "-proderala sam se.
" Bolje bi ti bilo da nije, jer ne zelim da unistis vezu koju imam sa Cloe"-rekao je. Opalila sam mu samar.
"Ja je sigurno necu unistiti. Onaj ko ce je unistiti ces biti ti, jer neces izdrzati da imas jednu devojku. Odvratan si mi. A i da jesam zaljubljena u tebe nikad ti ne bih priznala. Prvo imas devojku, drugo ne zasluzujes to da znas, ne zasluzujes moja osecanja i idi vise iz mog zivota. Ne pojavljuj se kad mi je potrebna pomoc i ne zovi me vise nikada da izadjem sa vama. To radis samo zato sto je Becky sa Joshom, inace bi ti nastavio svoje ismejavanje. Steta... Pitam se zna li ti devojka, kolika si pickica... "-kazem podsmehujuci se, a on me pogleda zbunjeno
" Mislim na gitaru po koju tamburas kad nemas sta da radis, verovatno kad nemas koga da jebes! "-kazem. Uneo mi se u facu
" Ne razgovaraj sa mnom tako! "
" Ti sa mnom razgovaras sa mnom tako vec godinu i po dana!"-izderem se te vidim da bus dolazi. Okrenem se i odem. Njegova rečenica da bih ja upropastila njegovu vezu sa Cloe mi nije izbijala iz glave. Kreten! Bila sam ljuta. Zelela sam da budem sama. U tom trenutku mi je stigla poruka. Od Becky.
"Izvini molim te "-zaista nemam zivaca za nju sad. Zatvorila sam poruku. Zelim da spavam i zaboravim sve.

-Jutro-
Mama me je dovezla u skolu. Mrzim ovu zgradu i monstrume u ljudskom telu, koji se nalaze u njoj. Ulazim u skolu i vidim Becky sa Joshom i Justinom. Kao i obicno. Samo sam prosla pored njih. Svo troje su me pogledali. Odjednom osetim hladnu ruku na svojoj.
"Neces se ni pozdraviti? "-pita me Justin.
" Sa tobom? Samo sanjaj Biberu! Pre bih se ubila nego ti se javila! "-prosiktam te otresem svoju ruku iz njegovog stiska. Usla sam u skolu i svi moguci su gledali u mene. Samo sam se okrenula i izasla napolje. Nemam ja snage za sve njih trenutno. Jebote ne mozes normalno proci skolom... Prolazim ponovo pored njih troje
" Gde ces? "-pita me Justin. Ne odgovorim mu.
" Via?! "-proderao se. Okrenem se te ga pogledam sa dozom nervoze i besa
" Sto dalje odavde. Sto dalje od ovih ljudi. Sto dalje od ove zgrade. Sto dalje od vas, a pogotovo sto dalje od tebe! "-okrenem se i krenem ka izlazu. Cujem da je zvonilo i da svi jure u zgradu. Ne osvrcem se samo nastavim hodati ka izlazu. Planiram da izostanem danas iz skole i da budem sama. Odjednom osetim ledene ruke preko svojih usta i kukova kako me negde vuku. Krenem da se opirem, ali ne uspevam. Taj neko je jaci od mene. Panika me obuze. Da li je neko realan da kidnapuje usred bela dana? Otvara auto i gurne me unutra. Te zatvori vrata. Prepoznam auto. Vidim Justina, kako obilazi i seda na suvozacevo mesto te upali auto i nagazi na gas.
"Ti nisi normalan! Pusti me zelim da idem! Ne zelim da te vidim! "-kazem. Suze su mi krenule same niz lice.
" Resicemo ovo sad! Razgovaracemo! "
" Ne zelim da razgovaram sa tobom... "-kazem tise i smirenije. Gledala sam kroz prozor naslonjena na sediste, ne zeleci da ga pogledam.

Posle dvadeset minuta stigli smo u neku ulicu. On je izasao. Nisam htela da izadjem. Otvorio je vrata i cekao da izadjem. Nisam izlazila. Odjednom me je povukao za ruku te izvukao iz auta i zatvorio vrata. Uveo me je u neku zgradu provlace ci me kroz duge hodnike. Usli smo u jednu prostoriju sa instrumentima. Zatim sam se setila gde smo. U studiju gde sam ga pronasla ono vece. Gledala sam ga zbunjeno
"Ovde cemo moci mirno da razgovaramo "-rekao je. Pogledala sam okolo gledajuci ima li nekog, ali nigde nije bilo nikog. Sela sam na kauc te se naslonila.
" Sta zelis? "-pitala sam
" Znam da si zaljubljena u mene"-kazebi ja se brecnem
"Odakle ti to? Samo zato sto je Becky to rekla ti si poverovao? "-pitala sam
" Da nisi zaljubljena u mene ti se ne bi opirala, ne bi plakala, ne bi se nervirala,a najvaznije ne bi ti bilo vazno sta mislim i do sad bi svima rekla moju tajnu"-kaze samouvereno.
"Nisu svi kao ti Biberu"-kazem podsmehujuci se
"Dobro. Onda ovako. Pitanje. Zasto se unervozis i najezis svaki put kad ti pridjem? Nikada me ne gledas u ocu. Via, znao sam jos pre Becky da ti se svidjam, samo sam te pustio da vidim"
"Tako si umisljen"-kazem. Umorna sam od ovog razgovora. Ne zelim vise da pricam. On ustane sa fotelje i sedne pored mene. Priblizi mi se i previse. Okrenem glavu na drugu stranu. On mi je okrene ka sebi.
"I da ti priznam da sam se zaljubila u tebe to nista nece promeniti... "-kazem tiho.
" Ja sam sa Cloe"-kaze. Na spomen njenog imena bes me obuze. Izmaknem se
"Pa sta radis ovde sa mnom!? Testiras me? Sta?! Ne razumem. Odvedi me kuci! Ne zelim da razgovaram sa tobom! Takodje ne zelim da vidim tvoje lice neko vreme! "-kazem uzimajuci tasnu i izlazeci napolje. Udjem u auto i sednem. Cekala sam ga, a zatim je on dosao te me odvezao kuci.

-Stradan-
Ne mogu vise da budem u kuci. Imam utisak da ce mi glava puci. Moje vreme provedeno razmišljajući nije normalno. Ne mogu vise misliti o Justinu. Mislim da sam pogresila... Mislim da sam mu trebala priznati. Ako priznam nadam se da ce prestati. Da ce me proci. Zaboravicu ga. Svako svojim putem. On kod Cloe, a ja da sredjujem ocene. Poslala sam Becky poruku da mi posalje Justinov broj. Posle pet minuta mi je stigla poruka sa njegovim brojem i pitanjem
"Kako si? "
" Dobro sam. Usput, hvala"-napisem te nazovem Justina.
"Halo? "-kaze zbunjeno
" Via je. Nadjimo se u parku za deset minuta. Moramo da razgovaramo"-kazem te poklopim. Obujem se te izadjem iz kuce. Posle desetominutne setnje stigla sam u park. On jos nije dosao. Sela sam na klupu cekajuci ga. Okretala sam glavu levo-desno gledajuci iz kog ce pravca doci. Ugledam ga kako dolazi. Ustanem sa klupe.
"Heeejjj"-je sve sto ispustim. Nervoza me je hvatala. Lomila sam prste
"Mora da je nesto vazno, čim si me zvala da se nadjemo za deset minuta i sa tim da lomis prste"-kaze.
"Slusaj reci cu ti nesto vazno. Priznajem. Lagala sam. Stvarno mi se svidjas... "-rekla sam nesigurno.
" Ookejjj"-je sve sto je rekao.
"Pa posto sam ti sad priznala, mogu da idem"-rekla sam te krenula. Zaustavio me je
"To je sve? "
" Da"
"Zasto si mi sad priznala. Sta te je nateralo? "
" Ovaj... Slusaj... Dosadio mi je ovaj osecaj. Ne mogu da se izborim sa njim. Nisam vise mogla da drzim u sebi. Pa sam mislila da ako ti priznam presta ce me. Nesta ce... "-kazem tiho.Mrak je uveliko pao, a osvetljenje u parku je bilo slabo. Jedva da sam mu videla lice.
" I? Jel proslo? "-trgnem se kad me prekine iz razmisljanja. Razmisljam da li je proslo. On mi se jos vise priblizi, a moj stomak podivlja gore nego ikad, a nervoza mi obuze celo telo. Pogledam u zemlju ne zeleci da ga pogledam. Odmakne glavom, u znak da nije. Izdahnem. On me zagrli. Prvo sam stajala tako par sekundi, a zatim sam nesigurno uzvratila. Odmakao se od mene, te priblizio svoje lice, mom blize nego ikad.
"Buduci da nije prestalo mogu uraditi ovo... "-rekao je te svoje usne spustio na moje. Bile su tople i mekane. Ovo mi je bio prvi poljubac. Nisam znala sta da radim. Primakao me je sebi te nastavio. Uzvratila sam. Setila sam se Cloe i odmakla se.
" Justine, sta ce Cloe reci na ovo?  - uputala sam nikad gluplje pitanje. Pa sigurno nece tapsati...
"Raskinulo smo. Jos juce... Posle naseg razgovora... "-nista nisam rekla. Stajala sam kao kip pored njega. Nisam bila sigurna sta da radim. Osecala sam se glupo. Malo izgubljeno... Dobro, moze se reci skroz izgubljeno.
" Hajde... Odvescu te kuci"-uhvatio je moju ruku i stavio je u svoju, koja je bila mnogo toplija od moje. Isli smo peske. Justin me je usput zasmejavao, primetivsi da mi je bilo neprijatno. Stiglu smo ispred moje kuce, pisle petnaest minuta. "Vidimo se u skoli sutra?" - uputao je.
"Vidimo se"-nasmesila sam se. Spustio je svoje meke usne na moj obraz te mi pozeleo laku noc. Mahnula sam mu te usla u kucu. Nisam verovala sta se dogodilo. On je mene veceras poljubio... Krenula sam ka svojoj sobi videci da su sva svetla pogasena. Usla sam u sobu i raspremila se za spavanje. U picetku nisam mogla zaspati od neke vrste srece i razmisljanja o njemu. Kasnije sam bila sve umornija te sam zaspala.

-Jutro-
"Hvala mama"-rekla sam kad sam izlazila iz kola. Dovezla me je u skolu te mi ubzo nestala iza coska. Usla sam u dvoriste videvsi staro drustvo na starom mestu. Htela sam da se javim i izvinim se Becky. Stala sam kod njih, a oni su me iznenadjeno pogledali
" Neko je odlucio druziti se? "-upits Josh kroz smesak. Ja zagrlim Becky te prosapcem na uvo jedno 'izvini'. Zagrlim Josha i on mi uzvrati. Krenem da zagrlim Justina, ali pre nego to uradim on me poljubi u obraz te me zagrlu. Zacrvenim se okrecuci se i videvsi da nas Becky i Josh gledaju iznenadjeno. "Nesto smo propustili?" - upita Josh. Moji obrazi jos vise pocrvene... Kako da im objasnim da stvarno nemam pojma sta se desava?...

Kako vam se cini? Pisite sta mislite, to mi je jako vazno :)