Lepa Kata (1.deo serijala)

IZNENAĐENJE

.... Role....

Zraci sunca me teraju da otvorim oči. Posle naporne svirke nisam ni za šta. Danas imam toliko obaveza da ne znam gde ću pre.

Juče nije bio moj dan. Za malo da zgazim Lepu Katu, onda joj razbijem vazu a kao šlag na torti luda tetka razbije flašu o flašu piva iznad moje klavijature!

Danas moram u Valjevo da pogledam novi razglas pa za Kragujevac da nosim klavijaturu na popravku. Moram se raspitati gde Lepa Kata drži cvećaru pa ću sutra da je iznenadim sa novom vazom. Danas neću stići.

Osmeh mi se iscrtava na licu. Lepa Kata. Hahaha, kako je poludela na nadimak. Onako sitna, samo sam čekao kada će da skoči i zadavi me. Grize me savest zbog vaze, a tek kada sam video da neki pijani ludak jede dekoraciju pa pije kamenje iz čaše....

Svašta mi vidimo i doživimo. Pogledam na sat. Već je podne. Brzinski se istuširam, sreća pa sam skoro ćelav pa ne moram da razmišljam o frizuri! Bog poživeo ovu brzu spravu za kafu! Dok palim cigaretu kafa je gotova. Srknem koji put i povučem koji dim i pravac Valjevo.

Moram imati ovaj novi sistem. Radi, ubija! Skup je ko za oko, ali bar mi lova nije problem. Od kad su se moji razveli samo guraju kintu. Nisu ni svesni koliko zarađujem! Otac misli da to što nas je ostavio i otišao sa pevačicom preko grane može da nadoknadi zelembaćima!

A majka, ona je posebna priča. Ušla u politiku i nešto mulja, pa se takmiči sa njim : Ko da više! A meni ništa od toga ne treba, ma ne trebaju mi ni oni sada kada sam svoj čovek.

Sednem u svoj audi. Ni njega ne volim, ali živimo u državi u kojoj ne znaš da sviraš ako nemaš dobar auto. Opičim po gasu i za nešto više od sat stignem do predstavništa Verse sistema.

- Dobar dan! - pozdravim devojku kada uđem u radnju.

- Dobar dan, izvolite.

- Došao sam da pogledam novi sistem. Dragoš mi je rekao da neće biti tu, ali da ima zamenu. - ova mi ne deluje da razlikuje zvučnik od bina.

- Izvolite, sedite sada će Joca, može kafa, nešto za piće? - tačno procenim uvek.

-Kafa i voda, hvala. - ustanem i razgledam. Bin je ogroman. Cena, pa kao polovan auto, ali onaj bolji. Nasmejem se, radi li na plin?....

- Dobar dan, izvinite što ste čekali. - čujem još jedan ženski glas. A, onda iznenađeno doda -  Ti? - okrenem se, Lepa Kata!

- O, Lepa Kato, kakvo iznenađenje! - sve sam očekivao osim nje!

- Gospodine, nisam Lepa Kata, ovde ste zbog razglasa. Koje su Vaše potrebe?- o srećo, ako baš pitaš....

- Mnoge potrebe bi mogla da mi ispuniš, ali oko opreme teško da mi možeš pomoći. Tvoj fah je cveće a i žensko si. - vidim da sam pogodio živac.

- Gospodine, samo pitajte i molim Vas bez insuinacija. - zacrvenela se.

Koje god pitanje postavim, dobijem stručan odgovor. Ispade da se bolje razume u ove stvari od mene! Kada mi pokaže sve, napravi predračun i da uplatnice za avans, ponovo se na vratima pojavi onaj njen rmpalija od juče.

- Oprao sam ti auto, evo ključeva. - Ne obraća pažnju na mene, valjda me nije prepoznao.

- Hvala, najbolji si. - po prvi put vidim njen osmeh. Prelepi beli zubi koji su se do sada skrivali iza punih usana. Moj radnik - udarnik se trznu.

- Za tebe sve, pahuljice. - namignu joj i ode.

- Lepa Kato, kada treba da očekujem isporuku?

- Jovana, zovem se Jovana. Čim uplatite avans, poručujem i za desetak dana je tu. Obavestiće Vas Dragoš.

- Dobro, Lepa Kato, hvala. Vidimo se. - izađem, prošetam do prve banke i uplatim avans. Vratim se, ali nema nikoga. Uđem u lokal do i raspitam se.

Dobijem informaciju da je cvećara u istoj zgradi samo sa druge strane. Neću sada da idem. Moram prvo da nađem vazu! Sednem u audi i zaputim se u Kragujevac da popravim klavijaturu.

- Brate gde si, moramo da krenemo? - Matke me zove.

- Neka lujka mi zalila klavijaturu pivom, morao sam kolima čekaću vas tamo.

-Znaš da nam je bitno, od ovog nam mnogo zavisi.

-Znam, spreman sam, ne brini. Vidimo se, javi kada stignete.

Poklopim slušalicu i usresredim se na vožnju. Ostavim klavijaturu kod majstora i odem na bazen. Uskoro stignu i moji. Ako me nešto drži normalnim to je vaterpolo. Njemu dugujem ovo telo na koje žene padaju kao pokošene.

Iznenadila me Jovana, jedino ona od celog ženskog sveta nije balila na mene. Možda zato što ima onog grizlija. Moram da priznam da momak izgleda vrh.

- Skidaj se Adžiću, nećeš u odelu u bazen! - lupi me Fika po ramenu. Nasmejem se.

-Zna li se ko su sudije? - mi beogradski momci uvek imamo naklonost većeg broja sudija.

- Stanković i Gligorijević. - za ovog drugog nisam čuo, ali Stanković nam je naklonjen.

Skočim u bazen i krenem dve kraul, dve leptir, dve leđno, dve prsno. O, čoveče, kako prija. Nastavim zagrevanje, osećam na sebi poglede sa tribina. Tačno znam, sponzoruše su tu. Ima jedna grupica koja nas prati svuda i muvaju redom. Nisam izbirljiv ali ove ni štapom ne bih pipno. Pojebalo ih pola tima i ne odustaju.

Trener nas pozove na dogovor. Iznese taktiku za prvu četvrtinu. Krajem oka spazim sudije i zapisničare. S leđa vidim dobro dupe utegnuto u bele pantalone. Međutim trener me prekine u odmeravanju.

Udubim se u taktiku. Zatim kreće oficijalni deo. Predstavljanje timova i sudija. Dosađujem se i šaram pogledom po tribinama. Padne mi mrak na oči. Moja majka je tu sa nekom svojom saradnicom.

Već mesecima pokušava da mi nađe devojku. Njoj odgovara ova vrljava saradnica sa teglama na očima. Verovatno zajedno muljaju pa da sve ostane u porodici. Ja se ženiti neću dok ne nađem neku za ceo život. Razvod ne dolazi u obzir!

Isključim se i za mene ne postoji više  niko na bezenu osim protivnika i saigrača. Uskočimo u bazen i čekamo da sudija da znak.

-Role, ti plivaš za loptu. - klimnem glavom, zauzmem poziciju. Okrenem se prema sudiji koji treba da da znak.

U momentu se zagrcnem vodom, zaboravim i kako se pliva! Sudija Gligorijević je niko drugi nego Lepa Kata!

Biće ovo najteža utakmica u mojoj karijeri koja traje već devetnaest godina, od moje devete! Stisnem zube i na njen znak krenem.

Ovaj put ja moram da igram kako ona svira. Ironija.....