Lepa Kata (1.deo serijala)

Punjena paprika

.... Jovana....

Kada je došao, pojma nemam. Uglavnom tu je, obavijen oko mene kao puzavica. Polako se izmigoljim iz njegovog zagrljaja, brzinski se spremim i pravac cvećara. Danas moram da završim aranžmane za svadbu, punoletstvo, a da gužva bude veća pobrinula se baba Stana iz komšiluka. Bog da joj dušu prosti!

Sa Ljiljanom popijem jutarnju kafu, mada je to bilo mučenje. Volim brate da kafu popijem u miru i tišini, a ona zapela svadba pa svadba. Bar smo se mi svadbi nagledali, kao da je to nešto specijalno. Ionako se svi ponapijaju i posle nekog vremena pojma nemaju kako je bilo.

A ova punoletstva, to prednje čelo, to toalete, to torte... Cirkus. Mi bre vodili pet do deset drugara na piće i kraj! Ponekad više cveća i balona ode na punoletstvo nego na svadbu.

- O, mlada, pa čestitam! - parkira se Ivana ispred radnje da mi istovari cveće.

- Hvala, hvala. Jesi li mi našla cool voter ružu? - hoće mlada ljubičaste ruže. Pa gde si ih videla sestro slatka!

- Jesam, a hrizanteme ti je Dragan ofarbao. Poslao ti je i ljubičaste orhideje i astromeriju. - ma on je zmaj. Kakvu god poruku mu pošaljem odgovor je uvek isti. Vrlo često strepim šta će biti u kutiji kada je otvorim.

-Zmajevi ste. Hoćeš na kafu?

- E, ne mogu, moram Grobarki da odnesem cveće, danas joj gužva. - Grobarka je u stvari naša koleginica koja drži cvećaru preko puta groblja.

Razgovor prekine moj telefon. Nikada ne gledam ko zove i uvek se svima javljam.

- Gospođica Jovana? - nepoznat ženski glas.

-Da, izvolite.

- Milijana ovde, Milanova mama. - prebiram po glavi kog Milana znam a da mu je majka Milijana. Zaključim da je neka mušterija.

- Recite. - ovako je najlakše.

- Znaš, kod nas je običaj da svekar kupuje venčanicu, ali verovatno ti je Milan rekao da mu je otac u Australiji, pa sam mislila da ja to preuzmem na sebe - ćutim i slušam. Mama aspida se javila, a ja ne znam ni kako se zove. Šta ću, odlučim da prihvatim.

- Dobro. - kratko je obavestim.

- Odlično, u 18h sam kod tebe u cvećari. Vidimo se.

Ova brate sve zna. Mogla sam je pitati kakva mi je krvna slika, plašim se igle pa da ne paničim bez potrebe! Otvorim kutiju da vadim ruže, klinac moj su lila, ove bre ciklama.

Znala sam da ne može izaći na dobro čim je aspida bila onako fina. Stavim one ruže pored orhideje, ma ko dupe i oko! Zovem Dragana on me ubeđuje da će kad se otvore da promene boju u lila. Oće kad mrtav prdne! Ju, Bože mi oprosti, setim se da treba da isporučim suze za baba Stanu pa se bacim na posao.

Dan mi prolazi brzo, puno posla, malo vremena. Milan mi se javljao, otišao je da opet nešto svira tako da ono opušteno: Oženjen sam kao momak živim!

Dok perem vaze da prepakujem preostalo cveće, prsnu Varikina i uništi mi omiljene crne pantalone. Za deset minuta očekujem aspidu, nemam vremena da odem i da se presvučem. Dohvatim crni grobljanski marker (onaj što sa njim pišem tekst na traku koja ide na venac ili suzu) pa zabojim fleku. Savršeno!

- Jovanice dušo, jesi li spremna. - sva je veštačka, grozna.

-Naravno, gospođo Milijana. - hladnija sam od baba Stane, Bog da joj dušu prosti!

- Kakvu bi venčanicu? - pita me dok idemo do Kačarevića.

- Samo da nije roze! Nisam izbirljiva. -

- Možda smo trebali ići u Beograd, ko zna kakav je izbor ovde. -

- Znam ja, a i tamo je isti program samo duple cene. - ućutkam je na kratko. Penje mi se polako ali sigurno na živac.

Stignemo u salon. Izbor odličan, mogu da sašiju bilo koju do svadbe i pola posla rešeno. Još samo da nađem pravu. Svidi mi se jedna, onako pufnasta kao iz Pepeljuge. Probam je, a aspida ima komentar.

- Jovanice slatka si kao punjena paprika! - padne mi mrak na oči, ujedam se za jezik da ne pravim scenu. Ko je šiša, istrpiću je danas, neće živeti sa mnom. Odlučim da isključim svaki njen komentar kao da nije tu.

Probam još nekoliko i odlučim se za onu svetlo bež haljinu sa cirkonima koju sam videla pre neki dan.

- Mislila sam da će moj sin oženiti neku višlju devojku, ali ako je on srećan i ja sam. - govori šnajderci dok ja iza paravana skidam polako haljinu jer su u njoj čiode jer mi je svuda široka.

- Nemojte tako gospođo, znate kako kažu:parfem se čuva u malim bočicama. - brani me teta Ljuba, koja me zna od rođenja. Tek aspida prosikta, misleći da neću čuti:

-U malim bočicama se i govno nosi na analizu. - pravim se da ni ovo čula nisam. Karma je kučka, sama će progutati materijal iz te njene bočice, samo polako.

Kada napokon izvučem svoje umorno telo iz ove kreacije, sa osmehom pozovem svoju buduću svekrvu na večeru za koju ću se potruditi da joj presedne.

- Znači vi ste mi i svekar i svekrva? - navlačim je polako na tanak led.

- On je nas ostavio i zbrisao sa pevaljkom.

-Sigurno ste se lepo slagali čim je otišao čak u Australiju! - otvori usta da nešto kaže pa se predomisli. Ponovo otvori usta a meni telefon zazvoni.

- Sunce, jesi li stigla kući?

- Nisam, upravo večeram sa gospođom Milijanom i upravo sam htela da je zamolim da mi otkrije tvoje blamove kada si bio mali. - čujem kako škrguće zubima.

-Gde ste, dolazim odmah i nemoj molim te da joj poveruješ ni reč.

- Kod"Paše", ne brini čekamo te. - njoj se nasmejem - Stiže Vam i sin, jedva čeka da Vas vidi.

- Moj sin. - sva se razneži, a pojma nema da će je sad pojesti jer on pojma nije imao da ona dolazi.

Nije prošlo ni deset minuta, sav znojav, hoda u raskorak ali stiže. Mene toplo pogleda i poljubi a njoj hladno kaže :

-Od kud ti ovde? - da sam na njenom mestu zapitala bih se što me rođeno dete ovako tretira.

- Kako sine tako, pa red je da pomognem. Danas smo birale venčanicu. Joj što će biti lepa mlada, ko lutka. - volela bi ti da sam vudu lutka pa da me svu izbušiš! On je sumnjičavo gleda, ne veruje joj ni reč.

- Dobro, bile, videle, a sada moramo da idemo. - ustaje zove konobara da plati. Tu nastane prepirka ko će da plati. Izborim se sa njima lako jer konobar je moj drugar i zna da se džabe svađaju uvek bude po mom.

-Evo sine, da vam se nađe. - tutnu mu podebelu kovertu u ruke.

- Kada ćeš shvatiti da mi novac nije potreban?! - umor i još nešto ga savladavaju pa je prilično razdražljiv.

- Kome ću kada samo tebe imam. - jadna je to majka kada joj je rođeno dete hladnije od kamena.

- Toga se nisi setila danas kada si došla po Jovanu. - uhvati me za ruku i povede napolje. Ja konačno prodišem, uopšte mi nije prijala ova partija druženja sa aspidom.