Lepa Kata (1.deo serijala)

Koleteralna Šteta

... Role....

Besnim na saznanje da je došla bez mog znanja. Ne smem ni da zamislim šta je sve mogla da joj kaže. To nam sada nije potrebno. Moraću Lepoj Kati da objasnim svoju zamršenu porodičnu situaciju da zna sa njima da se nosi.

Pokupim je u restoranu a majku ostavim kao poslednjeg slepca. Ne mogu da sedim u kolima koliko me šuljevi peku. Na sviranju sam jedva izdržao. Sreća pa od "Paše" do nas nema ni dva kilometra.

- Jel' te uvredila nečim? - skupim petlju i prekinem tišinu.

- Osim da sam govno, mala, debela, ništa bitno.

- Joj, krvi ću joj se napiti!

- Ma opušteno, neka izluduju sada, posle svadbe će se smiriti.

- Kako bih samo voleo da si u pravu, ali ludi su oni za medalju. Očekujem da se pojavi i Voja i njegova gospođa. I da ti kažem nešto. Sada kreće takmičenje.

- Kakvo takmičenje?

- Ko da više. Sada će da se utrkuju ko će da kupi više poklona, da da više para, da vodi na više ručkova i večera. Tako je od kada su se razveli. Spremi živce.

- Valjda ti treba da ih spremiš, ne ja.

- Tu se grdno varaš, ti si neko ko je u mom životu poseban, ako udovolje tebi, pre će me omekšati. Spremi se za tihi rat u kom smo mi koleteralna šteta.

- Šta da radim? Kako da se postavim? - pita me uplašeno.

- Samo se opusti i smeškaj. Ako te neko od njih uvredi, nemoj da ćutiš, odjebi ga i idemo dalje.

- Kako ću, to su tvoji roditelji?

- Da su mislili na mene ranije, ne bih odrastao sam. Nisu meni trebale njihove pare nego ljubav, a davali su mi sve osim toga. Ja sam svoju ljubav našao, oni neka se nose! - okrenem se prema njoj i nežno joj pomazim lice. Sva se istopila od mojih reči a ja sam bio samo iskren.

Stignemo kući i jedva izađem iz auta.

- Da li tebe nešto boli ili si umoran?

- Oboje.

- Šta te boli, da ljubim da prođe? - priđe pa me poljubi a ja se zasmejem.

- Mislim da ti je ideja jako loša. - malo se naroguši, vidim da je razočarana.

- Šta to meni fali pa ti ne odgovara da poljubim da prođe?

- Sunce, - priđem joj blizu i privučem sebi, polako spuštam usne na njene - imam hemoroide.

Spustim usne na njene pre nego joj moje reči stignu do mozga. Odjednom se ukoči pa prekide poljubac. Začkilji, procenjuje da li se šalim sa njom.

-Ti to ozbiljno?

- Mogu da ti pokažem, ali nije pristojno ovde, brat ti je u garaži. - nasmeje se pa me lupi po ramenu i povuče u garažu.

- Jagoše imaš li "one" kreme? - ko njih ukapira taj je car!

- Imam, što? Opet počelo? -ona rukom pokaže na mene.

- O, zete, tebe izgleda dobro guze na tom tvom poslu!

- Izgleda kao i tebe, vidiš da nam treba ista krema! - Ne ostajem mu dužan. On se nasmeje, ode negde i vraća se sa bočicom.

- Nisam mislio da ću ovo ikada reći, ali sviđa mi se tvoj izbor. - daje Jovani kremu i nastavlja da radi. - A ti zete, nemoj da ti padne na pamet da pređeš u pozadince. - ludog li čoveka  ccc...

Uđemo i ja pravac kupatilo. Peče svrbi, katastrofa. Odjednom se otvore vrata i ona ušeta potpuno gola. U momentu zaboravim i bol i svrab i umor. Onako gola okrene mi leđa, izloži mom pogledu oblu guzu i tanak struk i počne da skida šminku.

Ne znam ni da li sam se nasapunjao, ni da li sam se sprao a to nije ni bitno. Iskoračim iz tuš kabine i nađem se u trenu iza nje. Gleda u moj odraz u ogledalu i smeška se. Znam da je to namerno uradila i da mi k'o biku maše maramicom pred očima.

Nežno spustim usne na njen vrat. Tu je najosetljivija. Lagano prelazim jezikom prema usnama da se bi završili u strasnom poljupcu.

Laganu kao perce, podignem je i odnesem u sobu. Želim da nežno i dugo vodimo ljubav a ne da trenutnu napaljenost istresemo na brzaka u kupatilu.

Srećan i zadovoljan posle sjebanog dana i sjajne uspavanke utonem u čvrst san. Ni telefon napunio ni zvuk isključio - ništa. Idiotska baterija pri kraju, samo pišti. Nateram sebe da ustanem i prikačim ga za punjač.

Lepa Kata spava po običaju snom da tačno mogu da priključim razglas i vežbam, trepnula ne bi! Pogledam na sat kada prikačim da punim telefon. Tri i nešto. U momentu zazvoni. Opsujem koja budala može da zove ovako kasno i ne gledajući identifikaciju javim se.

- Sine, - moj vajni otac - evo nas na aerodromu. Krećemo.

- Dobro, ćale pa ne letiš iz Tuzle pa da si morao u sred noći da zoveš. - nema on ni mozga ni obraza a dupe ga zabole da li to što radi smeta nekome. - Treba ti ihaha da stigneš. Pusti poruku. Doćiće neko po tebe.

- Sine moj, pa jednom mi se jedinac ženi prvi put. Samo pošalji koji je grad a za ostalo ne brini.

- Nije prvi nego jedini i laku noć! - iznervirano poklopim. On nije svestan da sam željan porodice, zajedničkog života.

Može Jovana biti najveći ludak na ovom svetu, ali samo nas smrt može rastaviti. Drugi razlog za rastanak ne postoji!

Vratim se i ugasim ton, treba mi sna jer ludnica tek počinje. Ko živ, ko mrtav. Sve svoje obaveze ću sutra raskantati jer boriti se sa aždajama nije ni malo lako, a ona sva fina pućiće psihički sa ludacima.

Moji jesu, ali što bi rekli: Voleo bih da ste roditelji mojim neprijateljima, a ne moji....

Zagrlim je, utopim svoj nos u njenu mirišljavu kosu i čini mi se pre nego što dotaknem jastuk zaspim. Uz nju i ja čvršće spavam. Iako sam imao lak san, to je samo prošlost. Valjda su stvari počele da se slažu na svoje mesto i više nisam napet. Ona na mene deluje kao bensedin. Zna da me umiri i uspava.