Lepa Kata (1.deo serijala)

Mlad sam naučiću

... Role...

Mesec dana posle svadbe vreme je da se vratimo svakodnevnom životu. Ako treba da napomenem, mesec dana u raju. More, Sunce, pesak i mi. Nijedan odmor u životu mi nije bio kao ovaj. Konačno sam našao svoj mir i svoju sreću.

Za tih mesec dana majstori su vredno radili i naša veleprodaja je spremna za otvaranje. Komšija Đera, firmopisac, završava ulazna vrata pošto je sve izloge izlepio. Stvarno je odradio odličan posao.
Uskoro stiže i Jagoš sa kamion hladnjačom i prvom isporukom rezanog cveća iz Holandije.

- Nije mi jasno zašto vam se veleprodaja zove "VAZA"?

- Sećaš li se kada je za malo nisam zgazio zbog iste a potom istu razbio? - smeškam se. - Vaza mi je donela Sunce u moj život. Jel' dovoljno?

- Aha, vidiš nisam se toga setio.

- Ja to nikada neću zaboraviti. - zagrlim svoje Sunce i zajedno ušetamo u radnju.

Ljiljana je odabrala radnike. Sve su to njima poznati ljudi koji su im pomagali. Prostor izgleda fantaszično, a koliko tek sitnica ima. Od ogromne vaze do držača male svećice. Od celofana do čipkanog ukrasnog papira, ako je to uopšte papir.

Dođem do odeljka gde stoje ukrasi. Tu su kugle punjene kvarcnim peskom u boji, ali mene privlače bočice sa šljokicama u raznim bojama. Zlatne, srebrne, bakarne, zelena, ma svih boja.

Tu su razne bočice sa raznim sprejevima. Za neke kažu da hidriraju cvet da bude svež dva dana bez vode. Neki produžavaju rok cveću ma svašta.

- Lepa Kato, kakve su ovo boje? Za šta ovo služi?

- Kada ćeš prestati da me tako zoveš? To ti je boja za farbanje cveća.

- Kada smo u ovakvom okruženju prosto ne mogu da te zovem drugačije. Kako to za farbanje cveća. Jaja se farbaju, zidovi, automobili, kako može cvet da se ofarba? Ima li moler za cveće? Kako se zove: cvećorel, cvetolakirer? - raširim ruke, a njoj suze liju od smeha.

-Ti nisi tačan, dođi pokazaću ti. - dok me vodi ka hladnjači objašnjava. - Gde u prirodi imaš plavu ružu? Nigde. Ona se dobija farbanjem, ali ne onako kako ti zamišljaš. Niko ne trlja četkicom po laticama. - nastavlja da se smeje.

Uzme paket belih ruža.

-Biraj boju! Evo ovde imaš posude. - izaberem ljubičastu. Ona drške ruža potopi pet centimetara u boju. - Sada sačekamo desetak minuta da ruže upiju boju. Pošto su dehidrirane u hladnjači usisavaju sve što je tečno. Posle se stave u vodu i kako upijaju vodu tako se i farbaju. Prosto!

- Jeste tebi, meni da zaprete streljanjem da odam tajnu džabe bi me ubili! Nego izlazi iz hladnjače. Ne smeš tu da budeš, možeš da se prehladiš.

Uskoro presečemo vrpcu i zvanično otvorimo veleprodaju. Mnogo ljudi se sjatilo da vide, ali i da kupe. Cvećari iz okolnih mesta su oduševljeni izborom i cenama, a najviše time što ne moraju za svaku sitnicu u Beograd.

Ako ovako nastavi, biće to pun pogodak i veoma isplativ posao. Ja se već snalazim u ulozi cvećara. Međutim, posao iz kog izlazim je muzika. Odsviraću obećane tezge, a onda ću da zapevam, po meni najodvratniju pesmu veka:

" Ne svirajte noćas meni , ja vas nisam za sto zvao
Potražite nekog drugog ja sam svoje odsvirao.
Ja sam svoje odsvirao i u duru i u molu
Pustite me da na miru uživam u alkoholu."

Samo što za razliku od ove pesme ja želim da uživam u porodičnom životu! Ne želim da me moje dete bude željno. Da prepustim prvu reč ili prvi korak kao što je moj otac propustio moje.

Pakujem" Verse" sistem u kombi, dodajem kablove, klavijaturu, stalke, procesor, vokoder, pecaljke, notni pult, stolicu. Još samo da ubacim garderobu i spreman sam.

Kada ljudi kažu, lako je vama muzičarima. Samo dođete i uzmete pare. E, moj prijatelju. Ja da bih došao moram prvo da imam kombi, onda opremu vrednu desetak hiljada evra, klavijaturu Korg Pa 4, oko pet hiljada evra. Sve to postavim i šta? Pa ne može da samo svira, pored muzičkog znanja moraš da budeš i mag za tehniku i računare jer je sve digitalno.

Onda se pojavi neki idiot i počne da maše sa hiljadu dinara i da se ponaša kao da može sve da nas kupi. A mi, pa kezimo se kao da nam život zavisi od tih njegovih hiljadu dinara. Hiljadu po hiljadu, nakupi se.

Jednom kriminalcu sam jedne godine na moru na njegovo pitanje šta je moj životni san odgovorio: "Da imam sto ovaca, majmuna i magarca!" Kada me je pitao da obrazložim, objasnio sam mu: "Ovce za finansijsku nezavisnost, majmun da ženi pravi krš po kući da ne bi mnogo pitala, a magarac-pa da imam sa kim da se družim!"

Uhvatim sebe da pevam: " Sto ovaca, sto ovaca, dvesta jaganjaca...". Zasmejem se sebi. Vremenom su mi se promenili prioriteti. Ne treba mi ništa od navedenog. Sada kada imam nju imam sve.

Postavim se u hotelu " Vrujci". Stigle i moje kolege. Popijemo piće pre nego što počnemo svirku. Počnemo. Dobro je nisam zaboravio da sviram. Klavijaturu nisam pipnuo više od dva meseca. Odsviramo blok. Kada eto ti je neka starija žene ide pravo na mene.

"Jado ojađeni kako ćeš ti kući?" - Ne razumem pitanje.

- Kombijem, kako sam i došao.

- Ne pitam te to, vidiš li ti sebe? - zagleda se u ruke - Ubiće te žena!

- Što? - ovo postoje zabavno.

- U kakvoj si šteti bio, vidiš da si sav od štrasa. - prasnem od smeha.

- Ubila bi me da se vratim bez. Tako ona mene naprska štrasom pa ako se vratim bez onda me izudara. - šta da joj kažem. Da objašnjavam šta je i kako je, nemam nameru. Jedino što me stvarno brine da li ću do kraja života šetati ovako svetlucav? Štras sam danas otvarao u radnja, čak ga nisam ni naginjao da sipam u nešto. Posle toga sam se tuširao i nije spao! Veselo.

Vratim se za klavijaturu da nastavim da sviram, kad druga tetka ide ka meni. Prevrnem očima i namestim pilot na koji pevam prateće ili neku pesmu koju Mačak ne peva.

- Cvećar, od kada ti sviraš?

- Ceo svoj život. - odgovorim i nastavim.

Što ti je život! Ima taj neki fluid koji te prati. Meni je izgleda suđeno da budem Cvećar! Nije važno to što sam umesto šlajera poručio šefleru, to nema veze. Jedino je bilo problem u transportu. Umesto male kutije sa dvadeset pet grančica stiglo pet kašeta po pet saksija.

Mlad sam, naučiću!

*****

Dragi moji stigli smo do kraja. Veliko hvala Tari za kover, mom suprugu Cigi pevaču za pomoć oko ovih blesavih sokačara i raznih dogodovština sa sviranja.

Ova priča je na prvom mestu u kategoriji humor. Pa hvala vam što čitate i što razumete moj smisao za humor. Sledi još epilog, a već sutra krećemo sa Malinarom.

Ljubim vas sve😘😘😘😘😘😘😘😘😘
11.07.2018.godine