Lepa Kata (1.deo serijala)

Svadba, Opa Bato

.... Role....

- Sutra Valjevo  Omni centar! - dok stojim na parkingu bazena i gledam kako Lepa Kata odlazi, javlja mi Jova Mungos. To je harmonikaš sa kojim radim tezge na kojima se svira za bakšiš.

Volim takve tezge jer se na njima zaradi brdo love. Nema onih "fensera" što kao slušaju "programsku" muziku sve dok se ne napiju a onda im se muzički ukus drastično menja.

Ovde, brate zapevaš:
"Svadba, svadba, svadba hej, svadba, svadba, svadba opa bato!
Svadba, svadba, svadba hej, svadba, svadba, svadba opa bato!
Zapevajmo braćo mila ovu pesmu svi, hej!
Svadba, svadba, svadba, svadba,
Podignimo u vis čaše drug nam se ženi, opa bato!
Uzmi me za kuma ili starog svata
Ili za devera ako nemaš brata."

Ovo je prava muzika za svadbu, opa bato! Kada ovako počneš lova samo sipa. Lete crvene, a i ostale novčanice. Za dan zaradim nečiju platu!

Stižem u Valjevo, vozio sam k'o po jajima da ne izlupam vazu koju sam jedva našao u Beogradu uz pomoć prijatelja. Parkiram pred cvećarom. Ne vidim Lepu Katu, tu je neka cura.

- Dobar dan, imam isporuku za Jovanu.

-Nije mi rekla da nešto očekuje.

- Vaza razbijena u Beogradu za vikend. Izvolite! Ona nije ovde?

- U Omni centru je, sto metara niže. Hoćete da je pozovem?

- Nema potrebe, naćiću je tamo. - zahvalim se devojci i odem tamo.

Na prvi pogled se šokiram. Pretvorila je salu u džunglu! Samo čekam kada će majmuni početi da iskaču iz ovog žbunja! Ali se uskoro dovedem u red. Mi smo fizikalci koji rade kako im se kaže. Bitno je da se to dobro naplati!

Spakujem razglas i uzmem da ga testiram. Na momenat primetim da je tu i krenem da sviram i pevam "Apokalipsu". Kada privučem njenu pažnju pređem na drugu:

"Kao topli maj moje srce sada je 
od kad druže na moj prag
sreća stala je.

I više ne znam ni sam 
kojim imenom da zovem je.
Da l' je i meni sudba dala 
da se srećom ogrejem. 

Dugo sam mislio o njoj i čekao da mi dođe sada sam sasvim blizu tu i ne dam da mi prođe ....."

Gleda me otvorenih usta.

- Lepa Kato, zatvori usta uleteće ti nešto! - govorom joj dok gasim klavijaturu i krećem ka njoj.

- Ti bre iskačeš ko čupavac iz kutije gde god se pojavim! - više se ne ljuti na nadimak.

- Izgleda da neka viša sila ima nešto da nam poruči! Vidiš da nam se putevi non-stop ukrštaju. - sad već stojim ispred nje i razmišljam kako ima pune i meke usne.

- Ima sigurno, najavljuje Smak Sveta! - zasmejem se. Volim ovakav humor.

- Čim se bavimo ovim poslovima u Paklu smo mi odavno! - konačno dočekam da se i meni osmehne. Odjednom me usne zasvrbe i ne mogu da odolim. Spustim nežan poljubac na njene usne.

Elektro šokovi krenu da me tresu. Da li je moguće da mi se svet okrene naglavačke od jednog poljupca? Oprezno se povučem, ne želim da je naljutim i izazovem njen bes.

Plave oči joj se raširile, spreman sam da se udavim u njima! Gleda me, ne mogu da procenim i pročitam njene misli. Odjednom puče šamar niodkuda. Okrete se, krete pa se vrati.

- Nisam ti ja neka fufa da se tako ponašaš! - vidim biće belaja pa je preduhitrim.

- Nisi, srećo, ti si mi devojka. - hoće rat, pa trenutno nemam pametnija posla....

- Devojka jesam, ali ni tvoja ni ničija! - dobro je slobodna je.

- Juče sam te predstavio majci kao svoju devojku i nisi se bunila. - začkilji, o, o, sranje u najavi.

-Slušaj retarde, prvo bila sam u šoku, a drugo ja sam humana, htela sam da pomognem. Zato sam ćutala. A kao treće mislila sam da u tom nabildovanom telu ima gram mozga! - sitna ali dinamitna!

- Meni odgovara. - zbunim je.

- Šta to tebi odgovara? To što te vređam ili to što me spopadaš? -

- Ni jedno ni drugo, već da mi budeš devojka. - ležerno joj odgovorim pa priđem korak bliže.

- Ja bolje muvanje u životu nisam videla! Ti mora da si nevin kada ovako muvaš devojku. - zavrte glavom a pramen smeđe kose joj pade na lice. Nežno između dva prsta uhvatim odbegli pramen i zakačim ga za uho nežno ga okrznuvši.

- Možda, hoćeš li mi pomoći da to prevaziđem. - ruku kojom sam joj vratio kosu polako povučem po njenoj viličnoj kosti i kada dođem do brade nežno joj podignem da bih je još jednom poljubio. Međutim bude brža izvuče se i zaradim još jedan šamar.

Odjednom salom se prolomi aplauz. Okrenem se i vidim svoju današnju ekipu kako se smeju.

- E, ali Bože hvala ti, da i ovo doživim! - kroz smeh progovara Mungos.

- Sestro slatka, kaži šta piješ, častim. - oglašava se Janko Satara moj bubnjar.

Ona se kiselo nasmeja i odmaršira što dalje od nas. Gledam za njom kako elegantno nestaje u drugi deo sale i zanemarujući podjebavanje kolega idem na recepciju hotela da iznajmim sobu. Ne idem nigde dok mi plan ne bude ostvaren. Zvaće sutra sigurno.

Veselje je u punom jeku. Mi sviramo, ljudi se vesele, lova leti okolo. Ne kite nas oni što smo lepi već što sve pesme koje traže znamo! Prilazi mi  Mačak dok Maja peva:

- Brate, sledeću sviraj onu Pao miš u granje.

- Svašta znam a za tu pesmu čuo nisam!

- Ma, kako nisi : "Pao miš u granje, cela varoš spi, behari dok mirišu, ljubiš me, ljubiš ti". - pevuši, a ja se kočim od smeha. Jedva sviram.

- Budalo, nije Pao miš u granje, već "Dok palme njišu grane" ...

- U jebote, ja godinama pevam ovako! - sad se i on smeje. Jedva završim Majinu pesmu i počnem ludaku da sviram njegovog miša.

Tako je to sa nama muzičarima, sviramo i pevamo i one pesme koje nikada ni čuli nismo, sve zbog pustih para! Bog poživeo YouTube! A i novu tehnologiju tekstove na telefonu pa više niko ne vuklja silne sveske sa pesmama.

I dok publici izgleda da pevači vise na fejsu oni čitaju reči pesama kojih ima mali milion. Ako ne znaš jednu odmah počinje:"Šta ti sviraš kada ne znaš tu? A one hiljade koje znaš ne vrede kad ne znaš tu jednu. Sada eto znamo skoro sve! Ali samo zahvaljujući višegodišnjem iskustvu.

Zadovoljno protrljam ruke, dobro smo prošli. Greška, dobro smo došli, spremni i sa velikim repertoarom pa je lako bilo uzeti dobar bakšiš! Istuširam se jer sam mokar kao miš, samo još da padnem u granje.....