Lepa Kata (1.deo serijala)

Ja bih dao harmoniku svoju

... Role....

- Bravo sine, bilo je vreme da se skrasiš! - tapše me otac po ramenu.

On će nešto da mi priča a za sobom vuče ovaj olinjali komad plastike koji pokušava da se utegne u odeću manju za konfekcijski broj.

- Bravo za šta? - moj sarkazam stupa na scenu. Tačno ću skrenuti dok im ne vidim leđa.

- Pa za izbor. Vidi se da je dete iz dobre kuće.

- Mani se tog seljačkog proseravanja! Video si je u prolazu i kao si stručnjak?! - podignem obrvu i gledam ga kako menja boje kao semafor.

Uvek sam nepogrešivo znao kako da mu podignem živac!

- Pa dobro, mogao si doći kod nas pa se i bolje oženiti. - pokazuje rukama na novac i zgadi mi se u momentu.

- Slušaj, ja sam se tek oženio. Možda sam se zajebao a možda i nisam. Ti si zadnji sa kim ću o tome da pričam. Ti si se ženio više puta, a nisam siguran ni da si i jednom pogodio pravu ženu za sebe.

- Sine nisam preleteo pola sveta da se svađam sa tobom! Drago mi je da si našao nekoga sa kim ćeš da živiš i želim ti svu sreću. Ako je tebi dobra, nama će biti još bolja.

- Da jednom u deset godina istrpeo bih i najvećeg neprijatelja ... - kažem više za sebe.

-Milanče, zlato, dođi da vidiš šta smo vam kupili. - joj kad joj čujem glas živac mi zaigra.

- Neka, sačekaćemo Jovanu pa ćemo zajedno. - veštački kez sam nabacio još jutros i ne skidam ga.

Uz izvinjenje da sam nešto važno zaboravio i da ću doći kasnije odlazim. Nije mi jasno, masu ludaka kontrolišem na sviranju a ovi moji me izbace iz takta za minut! Žurno odlazim do cvećare da vidim moju Lepu Katu i da se rasteretim ove nervoze u njihovom društvu.

- Kako te je lepo videti! - zatičem je kako popunjava neke papire.

Priđem joj a ona mi pokloni osmeh koji obara sa nogu.

- Sada ću da kuvam kafu, samo da završim. - sestro slatka kome je do kafe kada me tako gledaš!

Prođem joj iza leđa, pokupim kosu na jednu stranu pa je poljubim u ogoljen vrat. Sva se strese od strasti. Tačno znam kako utiču moji poljupci na nju. Pogleda me svojim krupnim očima i ono malo tla pod nogama mi izbije. Njen pogled odaje čistu požudu i gleda me kao dobar komad mesa.

Dohvatim olovku sa stola, mali samolepljivi papirić i brzo napišem "dolazim za  15 minuta". U dva koraka sam kod vrata na koja lepim papirić i zaključavam ih.

Zahvalim arhitekti koji je projektovao lokal na dva nivoa i žurnim koracima je provedem na sprat. Ni sam ne znam kako smo za toliko kratko vreme bili goli i spojenih tela, jedino što znam da smo oboje uživali uzimajući i davajući onom drugom sve.

Ona mi je trebala više od vazduha koji dišem da preživim naredne dve sedmice i da dočekam dan kada će biti moja žena a ostali daleko od nas.

Čim se upristojimo i spustimo u prizemlje ona se vrati papirima a ja otvorim vrata. Ni dva koraka prošao nisam kada upada Dragoš.

- Možeš li da ideš na sviranje, ima neko rođenje a nijedan slobodan pevač? - nisam za to, posebno što sam za to"sa svojim jedi i pij u posao ne ulazi".

- Izvini, ali obećao sam Jovani da ću biti tu i da neću ići na sviranje.

-Razumem, ali ne bih te zvao da nije hića!

- Pa idi, sve za danas smo završili. - Jovana me molećivo gleda i znam da je to što je Dragoš u problemu. -  Jedino ako ne možeš zbog tvojih.

-Sigurno? Nije mi problem, pre bih bio bilo gde, nego sa njima. - ovo zadnje dodam više za sebe. - Samo da se presvučem.

- Nema potrebe idemo u Divce pod šatru. I tako izgledaš kao maneken i uopšte se ne uklapaš u okolinu! - pogledam niz sebe. Bele patike, farmerice i roze majca.

- Kako bih trebao da se obučem da se uklopim? - pitam zabavljeno.

- Karirana košulja kratkih rukava po mogućnosti izvađena iz pakovanja sa onim štraftama od presavijanja. Novčanice popakovane u džep od košulje. Crne cipele i bele čarape. - prođe me neka jeza a oni se smeju, valjda su puno puta videli takav prizor pa oguglali.

- Od svega toga imam bele čarape - iskezim se, a stvarno mi se povraća kada boja čarapa nije usklađena sa bojom obuće!

- Budi kod mene za pola sata. - reče i ode.

Gledam kako Lepa Kata piskara i skuvam nam kafu. Raspričamo se i vreme proleti.

- Ti stvarno nisi normalan. Vidi kolika je prašina. - još ni razglas nije postavljen a moje patike su već braon. Pod šatrom kuva, kao da će neko nevreme.

- Samo uživaj, nema veselja bez šatre!

- A ni love bez ovih što žvaću čačkalice. - dodam, a plaše me jer znaju da izvlače pesme iz naftalina i nisam siguran da je ovo tezga za mene.

- Mali daj onu "osta samo Pera". - pogledam u Dragoša a on klimnu.

- Može rođeni, samo da se postavimo. - smeška mi se zadovoljan sa oba svoja zuba.

"Šta će selo kad nestane mene,
Ko će tudje milovati žene
Valjevo i Divci  odoše vojnici
Osta samo Pera što mangupe tera
Aoj moja ženo od 100 kila,
Šta si jela kad si sad debela
Aoj moja ženo od 100 kila
Šta si pila kad si od 100 kila"

Krezavi se topi od miline, a znojava debela žena mu prilazi, podvrisne, podigne ruke pa se veseli. Kolutovi znoja joj se ocrtavaju ispod ruku, a do nas dolazi odvratni miris koji formiraju mirisi hrane pomešane sa znojem. Sreća pa sam oguglao na sve, jer da nisam nikada dinara zaradio ne bih.

Nebo potamni, smrači se za minut iako veče ni blizu nije. Odjednom krete pljusak. Gledam kako voda polako natapa onu prašinu koja me je do malo pre gušila i zatvarala mi pore. Ovaj veseli narod obožava da igra kolo.

Zanemarim vremenske uslove i uključim se da pevam dok gosti veselo igraju kao da im od toga život zavisi.

"Ja sam dečko čuj me mala, ja sam dečko čuj garava,
Ja sam dečko rodom Šumadinac u majke jedinac.
Ja sam dečko čuj me mala, ja sam dečko čuj garava
Ja bih prod'o harmoniku svoju za lepotu tvoju".

Snajke se poizuvaše, pa čepaju po onom već formiranom blatu, penju se po stolovima. Pogled mi privuče pijani poštar koji se u gumenim čizmama provlači kroz gužvu i pokušava da skrene pažnju na sebe. Niko ga ne konstatuje dok bujica vode ne uleti pod šatru.

Skočim na inprovizovanu binu, pokušavajući da spasem svoje bele patike. Gledam snaše kako, da li u naletu bujica ili alkohola, padaju u ono blato. Odjednom se ovaj cirkus pretvara u svinjac ali gosti ne odustaju, oni se vesele i slave novi život.

Bože, da li ću ja biti ovako blesav kao ovaj otac što slavi rođenje svoje ćerke i upravo sa stola skoči u ovo blato kao što Dragoš i ja skačemo u bazen?