Lepa Kata (1.deo serijala)

Jel Rajder?

...Role...

Ulazim u Pab 23, simpatičan lokal u nadaleko poznatoj valjevskoj čaršiji Tešnjar. Prvo što primetim je Verse sistem, isti onakav kakav sam kupio od Dragoša. Drugu stvar koju primećujem je klavijatura Roland, daleko modernija od one moje G 600 po kojoj sam dobio nadimak Role. Stvarno sam bio zaljubljen u nju. Znao sam da provedem po dvadeset sati za njom pakujući boje i ritmove.

Sa tim nadimcima sam dobro prošao. Za razliku od kolega:Miša Majmun, Aca Đubre, Goran Guza, Mića Lopov, Žika Šmirgla, Raša Pacov (pokoj mu duši), Darko Retard, Toma Ćora..... Ima ih puno, ali da se vratim u ovaj Pab 23 jer mi društvo uskoro stiže.

Danas u banci kada me šlog nije strefio. Ladno sam uštekao preko Sto hiljada evra. Lepa pažnja. Jovana se malo smirila, valjda je pojela sve te čipsove i tukove....

Kafić je ekstra, već ima nekog naroda. Od mojih su samo braća Gligorijević tu. Jagoš naravno negoduje jer je mogao da ispolira jedan auto umesto da dangubi ovde dok je Dragoš već u potrazi za lakom zabavom.

U momentu vidim grupicu sponzoruša koja svoje lovačke sprave oštri i ne mora niko da mi kaže, znam, vaterpolisti na vidiku. Kum Matke i ostala ekipa iz Zvezde, za njima i nova ekipa iz Valjeva. Budimo realni, retko koja žene, ne računajući one zaljubljene, ne može biti imuna na ovakav prizor.

- Brate, još ima vremena da se predomisliš! - govori mi Fika, tapšući me po leđima.

- Aj što se ženi nego i klub napušta. - nadovezuju se ostali.

- Postao je papuča 46. - dodaje Čejz.

- Jel rajder? Treba meni moja pukla. - javlja se i kum.

Samo ih slušam i smeškam se. Daće Bog, doživeće i oni da nađu svoju drugu polovinu, pa će razumeti da ženske, provod i alkohol nisu ni bleda senka za adrenalin koji osetim kada svoju nežnu ruku spusti na moje koleno, da ne pričam dalje.

Ona grupica sponzoruša nam je sve bliža. Vidim onu devojku iz banke kako nešto priča društvu za stolom i gleda prema nama. Tačno znam i šta priča i kojom brzinom će vest da se raširi. Ali ovde sam da častim društvo i da se zezamo jer na svadbi sigurno neće biti vremena.

" Čim se momci sastanu podižu se čaše
da pijemo za zdravlje i prijateljstvo naše.
Sutra nam se ženi naš drug stari
Pevaćemo pesme o vinu i gitari

Svako veče momačko veče
U garaži prase se peče
Na radiju glasno harmonika svira
Frižider do vrha pun je hladnog piva... "

Počinju one što ih mi muzičari zovemo" namenske " pesme. Još nekoliko na tu temu, a onda već alkohol počinje da deluje i ovi moji fenseri počinju da udaraju po seljani.

" Nikada se promeniti neću,
Probao sam al mi išlo nije.
Šta je čovek onoga trenutka
Kad prestane da ljubi i pije? "

Krvopije se približavaju na minimalnu razdaljinu. Već vrckaju i uvijaju se oko momaka. Ja samo razmišljam o svojoj Jovani. Dobijem genijalnu ideju. Odem do kolega koje sviraju i poručim koju pesmu. Okitim ih propisno. Ipak oni od ovoga žive.

Neki ćelavi pevač, vidi se da je pojeo šleper sarme pod šatrom. Objasnim čoveku šta hoću a on ko spiker počinje svoj monolog:

" Naš slavljenik vam se svima zahvaljuje što ste tu da sa vama podeli ovo svoje momačko veče, mada ne vidim znakove da mu je žao, - prekine ga aplauz i par povika tipa :Papuča, rajderica... - e sada idemo po njegovoj specijalnoj želji. - lik se okrene ka meni pa doda - ako mlada nije Jovana, mrtav si čovek. " - zapeva

- Kao žar, Božiji dar, sa izvora bistra voda,
Ona je Boginja, anđeo što zemljom hoda
Jovana, ljubav moja, Jovana radost moja....

- A sada, pošto je slavljenik kolega, zamoliću ga da nešto otpeva. - pošto sam tu svoj na svom rešio sam da će mi najlakše biti da prepevam svoje momačko jer nit pijem niti znam da se veselim...

" Dobar sam momak mnoge me žele
Al ja bih tvoje usnice vrele.
Dok me gledaš prelepim očima
Ja bih da ostanem u tvojim noćima".

Društvo skandira, peva, veseli se a ja za svaku pesmu spustim hiljadarku na klavijaturu. Kolega koji svira se buni, ja mu samo namignem.

- Samo zamisli da sam sa druge strane. - slegne ramenima, nastavi da svira. Izvadim telefon i pošaljem Jovani poruku.

Ovde je ludnica, samo za tebe pevam. Čekam te.

Nastavim sa malo normalnijim pesmama koje ja inače volim a nemam puno prilike da pevam. Atmosvera je vrela. Masa zapaljena i igra. Predosetim da će se ona pojaviti svaki čas i krenem :

" Dolaziš ti, korak ti znam,
susret sa tobom tako mi ulepša dan.
Da više ne znam ni sam da možda nije san.
Zagrljaj moj poljubac tvoj,
Sumnje sad nema nije to nikakav san
To dobro osećam ja u svojim grudima.
U tvome oku slike su jasne srećno ćeš živeti
Kakva je sad tu uloga moja neću te pitati
Dovoljno je to kad mi kažeš ti
Dragi bez tebe ne mogu živeti! "

Tek što završim refren moja Lepa Kata ušeta u lokal u pratnji svojih drugarica i nekog momka. Predam kolegi mikrofon i polako prilazim ženi mog života da sa njom proslavim ove zadnje sate svog momačkog života koji je bio mračan dok ona nije ušetala u njega i unela spektar najlepših boja.

Ne obraćajući pažnju na prisutne ljubim je nežno dok se lepi za mene kao da me nije videla danima.

- Stvarno Jovana, nisi mogla da ga ostaviš na jedno veče samog. Ja sam tu niko ga ne bi kidnapovao. - Jagoš je kritikuje.

-Ja sam ih zvao da dođu, idi tamo kod žene, a moju prepusti meni. - kroz šalu mu kažem ono što mislim.

- U pravu su ovi tvoji plivači: papuča... - okrene se i ode.

- Srećo, nek si ti meni došla i nek sam ja papuča, bitno je da od ovog vikenda bežimo u toplije krajeve od ovih naših napornih ludaka. - zasmeje se. Oči joj bljesnu nekim čudnim sjajem a ja poželim da smo već daleko na plaži, sami i da mogu da uživam u njenim čarima.

Na tu pomisao žmarci mi prođu telom i pantalone mi postaju tesne. Tako je moja Lepa Kata od prvog dana uticala na mene i nadam se da će to biti do kraja mog života.