Svi oni ljudi koji se svojski trude da vaš najbitniji dan pretvore u Bajku za pamćenje, zamislite, imaju svoj život!
U njemu se sretnu, upoznaju a ponekad zavole. Da li će naša cvećarka uspeti da svoju novu "noćnu moru" pretvori u "princa" otkriću v...
- Požuri, zakasnićemo! - sad su našli da naprave kolaps. Teča se nije parkirao kako treba i sada mu je potrebna čitava večnost da se okrene. A mi od njega ne možemo da prođemo.
Kažu da je pravilo da zbog nečega mladenci kasne na venčanje, ali ne danas i ne na moje. Na sreću Teča ga ubode i pomeri se. Vozimo se kratko i ubrzo stižemo u Gligorijeviće.
Puno dvorište ljudi, vidim kako se na spratu pomera zavesa ali ništa dalje od toga. Muzika zasvira:
" Sestra mi je poručila da se udaje, Pa me zove da joj dođem ja u svatove"
Uvek se naježim na ove pesme. Mislim da nema pravog veselja bez ovakvih pesama. Prosto nose neki neopisiv šarm. Kreće se sa običajima. Dever ide da "obuje mladu", a zet daje barjak snaji iz kuće da ga okiti. U ovom slušaju to je Ljiljana.
Kada ga "okićenog" iznese zet je dužan da ga čuva jer ako ga neko ukrade mora zet da plati da bi mu ga vratili. Moj zet Miša upoznat sa običajima čim mu ga Ljiljana vrati steže ga kao da mu život od toga zavisi. Naruči pesmu:
" Hej svirači svirajte za zeta, Mladencima za sva srećna leta. Mlada nam je lepa kao beli cvet Svadba muška a ja glavni zet! Danas mi se šurak ženi Lepo njemu, lepo meni Šurnjajice ispuni mi želje, Zaigrajmo nek počne veselje!"
O, pa Bože, odakle samo izvuče ovu pesmu? Oseća se naftalin u vazduhu! Odjednom nastaje komešanje i čuje se pucanj. Ne nije izbio Treći svetski već najavljuju da će mi se moje Sunce pridružiti!
Otvaraju se vrata, Nataša izlazi ispred a za njom Jagoš, Dragoš i Jovana. Sada onaj mučni deo "kupovine" mlade. Nadam se da Jagoš neće preterati ipak je dever mali. Tek je peti razred.
Hrabro istupa pred njih iako im je do lakta. Nudi tri koverte da izaberu jednu. Njih dvojica se pogledaju pa Dragoš pomazi devera po glavi.
-Nema tih para za koje bi prodali svoju sestru. Jedino kako možeš da je dobiješ je da ovaj tvoj obeća sada i ovde da će je usrećiti. - čuju se babe koje šmrckaju okolo, ljudima suze u očima.
- Obećavam! - oglasim se i svi počnu da aplaudiraju. Vrisnu neka baba za malo mi ne izbi bubne opne. Meni dah stao. Nisam je oženio zbog izgleda, ali to trenutno ne mogu da dokažem. Stoji ispred mene, lepša od bilo koje princeze iz crtaća. Da je ne upoređujem sa stvarnim likovima jer je za koplje lepša.
Priđem joj, poljubim joj ruku. Kada je, da se izrazim prosto, primopredaja završena, zasvira muzika.
"Verio sam tebe davno, Kupio ti prsten mali, Da si moja verenica Od tog dana svi su znali. Ti pripadaš samo meni o o o, Želela si moju ljubav Zaslužuješ to."
Još nekoliko pesama i zet povede kolo što je znak da se kreće na venčanje. Nisam neki igrač, ali poznajem običaje, silom prilika. Igram a oči ne mogu da skinem sa nje. Ne kaže se da su sve mlade lepe. Video sam ih jako puno, ali ova je nejlepša i ne zato što je moja...
... Jovana....
Sve ovo mi prolazi u nekoj izmaglici. Valjda zato što pokušavam uporno da zaustavim suze. Ganulo me to kako su se moja braća postavila. Ne idem nigde daleko, ne menjam ništa, ali eto, te emocije rade li rade.
Sedamo u auto, stvarno se Ljiljana potrudila. Dekoracija je prelepa, divna. Nije od onih koje smetaju vozaču jer zaklanjaju pogled. Kao voziš, a ne vidiš put. Kao i one po restoranima od kojih se mladenci uopšte ni ne vide! Ali je zato bidermajer kao točak od fiće!
Rất tiếc! Hình ảnh này không tuân theo hướng dẫn nội dung. Để tiếp tục đăng tải, vui lòng xóa hoặc tải lên một hình ảnh khác.
Iako nas vozi reli vozač, Jagošev drug, milimo. Prosto mi čudno jer čoveka ne bi zvali Željko Životinja već Željko Maca! Ali Jagošu je bezbednost najbitnija pa ko zna čime mu je zapretio.
- Željko, molim te, daj mu ga malo po gasu. Zakasnićemo na venčanje.
- Bih, ali zet gnjavi, on je prvi u koloni. Nismo na reliju, odavno bih ja sve njih obišao.
- Ne sumnjam! - nastavimo da se klackamo do Gradske uprave.
Matičarka čita, li čita. Pola ne registrujem. Šta reći. Zakon. Kao da će parče papira da mi nešto promeni. Neće ništa. Kada čujem da je gotovo trgnem se. On mi prilazi i nežno me ljubi.
Potpisujemo papire, a onda ljubljenje. Ali ne onakvo kakvo bih htela. Naprotiv, red za čestitanje se razvukao kao gladna godina. Danas nas svi vole. Svi hoće fotku sa nama. Svi nam žele sve najbolje!
Kada sve čestitke nađu put do naših ušiju i kada me zabole obrazi od silnog cmakanja konačno izađemo iz sale za venčanje. Od mene se očekuje da bacim bidermajer. Nekoliko devojaka se poređalo i čeka.
Nikada nisam volela kada namerno i namenski bacaju cveće. Fora je da se upletu prsti sudbine a ne rođačke ili drugarske veze.
- Sunce, samo ovlaž. Nije to vaterpolo lopta koju treba da prebaciš na drugu stranu. - tačno da me nije upozorio ko zna gde bi završilo ovo cveće.
Ni ne gledam gde ko stoji. Okrenem se i malo jače, nego što sam htela bacim cveće. Cveće, pošto ga je Ljiljana napravila tako da kada se baci razdvaja se na više manjih buketića, leti na sve strane. Devojke oduševljeno skakuću i svaka uhvati po jedno. Čak šta više i onaj Ciga što drnda po gitari sa dve žice dobije jedno.
Vuci siti i ovce na broju. Posle građanskog obavimo i crkveno. Posle još jednog seta ljubljenja sa istim onim ljudima koji su mi već jednom čestitali konačno idemo u naš stan. Nisam se umorila, ali od silnog cmakanja imam želju da se umijem "Varikinom", i sperem sve te bacile koje su mi "poklonili" uz najlepše želje.
Na vratima stana čeka nas Milijana sa jednim loknastim šećerom od desetak meseci. Uzmem ga u ruke i okrenem tri puta, zatim ga izljubim, a on pitom, samo se smeška. Posle toga nas posluži sa slatkim. Odjednom osetim glad da bih sada teglu pojela, a mogu i maline.
- Šta ću sa ovim? - pitam Milijanu kada mi pruža dva hleba. Bože možda je i ona čula da mi krče creva pa mi daje hleb. Ali, brate, što bar sendvič ne napravi?!
- To stavi ispod miški, da te tako Milanče unese. - klimnem glavom, samo da se nađem unutra i da posetim frižider. Joj, sada mi se i piški....
Milanče me ko perušku podigne u naručje i unese u stan.
-Sad si moja! - spusti usne na moje i obriše iz mojih misli i glad i wc, samo me interesuje on.
- Tvoja. - zakrči mi stomak.
-Gladna? Jesi li ti išta jela? -
- Nisam. - uhvati me za ruku i odvuče u kuhinju.
I tako, pred ko zna koliko prasića i jagnjića, roštilja i kojekakvog jela nas dvoje sedimo opušteno u kuhinji i gulimo "Posebnu". Valjda je tako zovu pošto se služi u posebnim prilikama....
