Lepa Kata (1.deo serijala)

Bež' Milane

... Jovana...

Tek kada su se Ljiljanine naočare sručile u milion delića kao da se probudim. Stanje u kom se nalazim je besmisleno. Toliko da podivljam samo što čips nije rebrasti?

- Sunce, biće sve u redu. - priđe mi Milanče i utonem u njegov zagrljaj plačući.

Kada se malo smirim, otvorim čips, uputim izvinjenje svima. Ljiljani obećam nove naočare. Kada unesem dovoljnu dozu nečega što ima u čipsu krenemo ka banci.

- Znaš, oni dani u mesecu. Uvek se ponašam kao idiot. Razumeću ako se predomisliš. - sa strahom mu se obratim.

- Neće me ni krupnije stvari odvojiti od tebe a ne neki uvrnuti PMS. - zakoluta očima, što me zasmeje i samo jače stegne moju ruku. - Ne znam da li da ti kažem danas ili da sačekam... - razmišlja.

- Jel' mnogo strašno? - skupim obrve i pogledam ga.

- Mislim da nije, ne bi trebalo da pravi problem. Samo čudno reaguješ. - razvuče usne u osmeh.

- E, sad. Pričaj. Inače ću te baciti dole. - pokažem mu korito Kolubare preko čijeg mosta upravo prelazimo. Nasmeje se i počne.

- Sunce, započinjemo zajednički život i moram da budem iskren.

- Nemoj da me plašiš. Ispljuni šta god da je.

- Nećeš me ostaviti? - njegov govor i pokreti tela govore suprotno. Stanem na tren i podbočim se.

- Stvarno ću te baciti ne počneš li da pričaš! - već počinjem da ključam.

- Dobro, evo pričam. - diže ruke u znak odbrane. - Imam račun u banci na koji su Sreja i Milijana uplaćivali godinama novac. Kako sam bio ljut na njih nikada nisam podigao ni dinar. Sada ću da proverim stanje. Trebalo bi da ima oko 100000 eura. - zinem. Nemam reči.

-Ti znaš da mene novac ne interesuje. Meni si bitan ti! - čvrsto me zagrli i vidim kako mu se oči cakle od suza koje bi napolje a on im ne dozvoljava.

-Znam srećo, ali isto tako znam da je ovo mali grad i da će već sutra svi znati. Sutra je momačko, ne sumnjam da će biti čopor sponzoruša. Želim da znaš da si mi samo ti bitna. - poljubi me u vrh nosa jer smo već stigli pred banku.

....

Opet mi je muka, ova beda nikako da prokine. Jedino dobro u celoj priči je da je ovog meseca bol izostao. Tačnije bol u stomaku, ali zato imam utisak da mi kičma puca. Znam da rad u cvećari vrlo često završim sa mokrim nogama. Ponekad prestojim po deset stati, prste ne osećam.

Super je to što se Ljiljanina pobrinula da zaposlimo sve one koji su nam povremeno pomagali i bar ovih dana ne moram tamo. Dan u PMS - u provesti u cvećari ravno je samoubistvu. Sve boli, nervoza cepa a i mušterije se ponašaju kao da je pun mesec. Ubitačna kombinacija.

Zovem svoje drugarice da proverim da li je sve spremno za devojačko veče. Dragoš se pobrinuo za momačko i ne mogu reći da me to ne plaši!

- Milice, dolaziš Večeras? - moja drugarica iz škole.

- Naravno, čekam da Jelica siđe sa one njene planine. Nema domet gore, ali ne brini dolazimo obe. - Jelica je učiteljica. Radila je kod mene u cvećari dok konačno nije dobila posao u nekom planinskom selu pedesetak kilometara od grada. Sevale se neke varnice između nje i Dragoša. Videću večeras kako stoje stvari.

- Deso, kada stižete? - moja cimerka sa faksa.

- Čekam Nađu i stižemo, momci imaju opet neki koncert. Baš se radujem. Očekujem lud provod. Nijedna od nas od kada se porodila nije izlazila. Večeras ludnica. - moraću da zahvalim Nađi. Milančeta sam upoznala na svadbi koju sam radila na njenu preporuku. Ona i Kinez su dobili blizance i stvarno su divan par.

Završim sa pozivanjem svojih gošći. Pozovem Milijanu i Sreju na ručak. Naravno u "Pašu". Ne zvala se ja Jovana, biće Damnjanovići ponovo na okupu!

....

Klub u kom slavim devojačko je takođe Dragoševa preporuka. Sviđa mi se. Kako i ne bi?! Mali ordinira gradom svaku noć i pola tih lokala snabdeva opremom. Nađa je organizovala muziku, Ljiljana dekor, a moje je bilo samo da skupim društvo i dođem. Stiže Nataša i naravno nosi tortu.

- Poslala sam jednu po Draganu, pocrkaće od alkohola, pitanje je da li će išta i pojesti. - ljubi me i zauzima svoje mesto.

Zabranila sam im da donose lente, brkove, krune i ostale gluposti koje su sada u modi. To nisam ja. Upadaju Milica i Jelica.

-Čestitamo! - progovaraju u glas.

- E, pa cure još ste vi ostale. Da šutnem ovaj ludi kamen prema vama. - šalim se sa njima.

- Jelici ne moraš da šutiraš, našla u onoj njenoj nedođiji jedan. Vidiš kakve boje joj je haljina.

- Vidim da je boje malina i super joj stoji.

- E, maline će joj doći glave, našla je nekog malinara. Samo još da ukapira da se uvalila u blato. - Jelica joj se isplazi i mahne rukom.

- I šta pijemo večeras? - menja temu, a meni potonu lađe jer je ipak odustala od Dragoša.

- Šta god želite. Ja ostajem pri svom. Konobar! - viknem momka po zanimanju jer mi je smešno kada ih nazivaju : Izvini, momak, i ostalo...

-Niste valjda počele bez nas?! - uleću Nađa i Desa a za njima muzika.

- Nikako! Upravo se spremamo da počnemo. - muzika zasvira, konobar donese piće i žurka je počela.

Retko ko pije alkohol. Meni ni ovaj šveps ne ide. Večeras mi je gorak previše. Ipak smo mi društvo kome nije potreban alkohol da bi bili veseli.

Muzika je odlična, nižu se hitovi. Mi igramo i već unapred znam da će da mi oteknu "jastučići" na nogama, da sutra neću moći ni da stojim a o obući nema govora.

Nismo jedine u lokalu pa je logično da privlačimo pažnju. Lepe, mlade, zgodne. Milica i Jelica se gurkaju i gledaju ka nekom plavušanu. Logično, jedine slobodne. Ostale se zabavljaju bez tog opterećenja koga ima i da li će ostaviti utisak na nekoga.

- Znao sam da si sponzoruša. Zato si me uvek odbijala. Niko ti nije bio dovoljno dobar. - momak koji me je merkao godinama, nikada me nije privlačio. Ljigavac.

- Jesam, najveća, tek ćeš videti kad provozam novu bebicu. - besno mu odgovorim, nemam razloga da se ikome pravdam.

- Što nisi rekla, možda bih mogao da te platim. - ovde nema brojanja do deset.

Zamahnem rukom da mu udarim šamar. Ne da ga povredim već zbog svoje nemoći da se kontrolišem u PMS-u. Međutim moja ruka ostaje u vazduhu. Onaj plavušan što su ga šmekale moje drugarice.

- Izvini se devojci i nestani. - stranac se oglasi.

- Ti si taj bogatunčić? - Čkilji i tek sad kontam da je pijan.

- Sa nekim si me pomešao, ne čujem ni izvini a vidim da si još tu. - dok mu to govori obezbeđenje prilazi i bez reči ga odvodi.

- Hvala ti, stvarno je preterao. Ja sam Jovana, ovo je moje društvo. Pridruži nam se, slavimo moje devojačko. - pružim mu ruku.

- Danilo Živković, drago mi je. Rado ću vam se pridružiti, ako nećeš da me biješ. - nasmejem mu se i nastavimo moje devojačko.

Bilo je tu prozivanja pesmama. Zbog Milančetovog posla često su svirali Kafansku pevačicu. Nataša je bila najgora od sve dece. Ali kada je zasviralo:

"Bež' Milane moja ružo, ćale mi se naoružo,
u vazduh će sve da digne, ne daj Bože da te stigne!"

Svi smo se smejali, a moj novi drugar Dača, blažen među ženama, nije mogao da dođe do vazduha što od smeha što od neskrivenih pogleda na Jelicu....