Lepa Kata (1.deo serijala)

Maline

... Jovana...

- Ma ne dolazi u obzir. Da li ste vi normalni!?

- Ali Joco takvi su običaji. - objašnjava mi baba.

- Nikoga klati nećete i ničiju krv ne želim da vidim! - ta zamisao im proći neće.

-Ali Mila, to je samo pevac. Za sreću i plodnost.

- Čuj, nismo u srednjem veku da prinosimo žrtve. Ako je Bog odlučio da budem srećna i plodna biću. Ako nije ni Sto pevaca mi neće pomoći. Tačka. The end. - besno napustim prostoriju.

Sutra je svadba, ja još dobila nisam. PMS me razvaljuje a ona bi da prinosi žrtve.

Posle sinoćne pijanke gde su samo mladenci ostali trezni, danas se svi drže za glavu, čak i mi koji smo bili trezni jer je krenula frka oko svadbe.

Na radiju lome "želje čestitke i pozdravi". Babu obuzdati šanse nema. Rođaci iz dijaspore pristižu, svi se čude kako sam porasla. Pa naravno rođeni kada ste me zadnji put videli na krštenju!

Uspem nekako da nađem izgovor i zbrišem iz roditeljskog doma. Ipak sam im dozvolila par običaja. Mladoženja će sa svatovima doći po mene kod roditelja. Mladoženja će me preneti preko praga i to je to. Nikakve motke sa jabukama, krvavi pevčevi i ispijanje kafe pred polazak! Muka mi je od same pomisli na to.

Ispred kuće devojke postavljaju svadben venac. Divan je. Kada ih napraviš na stotine teško šta može da te oduševi. Ali to je moja Ljiška, majstor svog zanata! Nesvesno pevušim:

"Svadben venac kapiju mi krasi,
Moje dane devojačke gasi,
Mila majko veseli se i ti
Od sad više ja ne moram kriti.
Koga sam volela, sada sam njegova
Sa njim ću biti presrećna."

- Pahuljice, da nisi rešila da menjaš zanimanje? - Jagoš drži Ljiljani merdevine i smeje se.

- Da, upravo sam pošla kod babe po harmoniku, pa kad sutra moj dragi i ja udarimo duet ko Tine i Radojka ima da zasenimo Sofronijevića. - krajnje ozbiljna mu dobacim.

U momentu mu zazvoni telefon, zaboravi da drži merdevine i pusti ih. Merdevine se zaljuljaju, a Ljiljana se uhvati za bršljan i počne da se ljulja napred nazad. Brzo potrčim da uhvatim merdevine, međutim sapletem se o gomilu bršljana i padnem pravo kolenima na beton.

Psujem kao kočijaš dok kolena peku. Ljiljana se stabilizovala i nije pala a Jagoš uopšte ne shvata šta se desilo.

-Idi bre u peršun, da izginemo zbog tvog poziva! - Ljiljana grdi dok klecavim nogama silazi sa merdevina.

- Šta sam uradio? - gleda nas belo.

-Pustio si merdevine kretenu! - dodajem. On počinje da se smeje. Pa da, sa strane je smešno.

- Jebiga, izletela mi dobra prikolica u Ledincima! Morao sam da se javim.

- Ne javljaš se na televizor, nisi morao da pustiš. - samo slegne ramenima.

- Odoh, da mi ne isklizne prilika. - ladno se okrete i ode.

Pogledam kolena a krv lije. Čim vidim poludim. Odmarširam u kuću po prvu pomoć. Očistim, peče stravično. Zamotam zavoj. E moja Jovana, sutra ćeš na sopstvenoj svadbi da šetaš  kao šestar! Majka počne da paniči.

- Moraš to dobro obezbediti, ne valja da na venčanicu kapne krv. Loša sreća. - da, da.

- A pevac, on ima plavu krv pa se ne računa. Nisam se zaklala već pala. Saniraće se do sutra! - izađem napolje da pomognem Ljiljani.

-A, ne, ne pipaj.

- Tebi se izmešao mozak sa surutkom na tim merdevinama. Kao da mi je to prvi put.

-Ne valja da mlada pipa kićevinu, loša sreća. - puknem.