Lepa Kata (1.deo serijala)

Ima li neko da ga ne znaš?

.... Role...

Ceo jebeni vaterpolo tim! Svi sline na nju! Ne, ne, ovo ne može ovako. Neću uspeti ništa ako nas budu prekidali. Svaki čas neko prođe i javi joj se. Pa ima li neko da je ne zna?  Bolje da popijemo kafu i pričamo o neobaveznim temama a posle je vidim u hotel, zatvaram u sobu i neću je pustiti dok ne razjasnimo na čemu smo.

Vidim da se zamislila, ukočila, nije više opuštena. Zato predlažem da krenemo. Vuče noge, nije joj po volji. Izgleda da moja Lepa Kata ipak trza na mene. Ćutimo tokom vožnje, jedino što progovori je desno, levo.... Prolazimo pored cvećare, pogleda me.

-Mislila sam da znaš gde je cvećara? - evo ga njen sarkazam

-Naravno da znam. Samo mislim da treba da pričamo, a to je nemoguće, osim u četiri zida. Ima li neko u ovom gradu da ga ne znaš? -

- Pet godina sam uličarka. Mislim to je naš izraz za nas koji vreme provodimo ispred radnje. Mnogo ljudi prođe, još velika porodica, pa mislim da još uvek ne znam onih pet beba što su rođene noćas!- nasmeje se. Sedimo u autu i gledamo se.

Ne mogu više da se kontrolišem. Izađem iz auta, obiđem i otvorim joj vrata. Pružim joj ruku da izađe. Iznenadi je moj gest. Ko zna sa kakvim sirovinama je imala posla! Kada je izašla lagano je povučem i uleti mi u zagrljaj.

Pogledam je u oči i vidim da joj se osećanja mešaju. Vidim nesigurnost. Izgleda da ona uopšte nije svesna sebe. Nežno kao da je od stakla spustim svoje usne na njene. Opet onaj predivan osećaj.

Ovaj put me ne ošamari već prihvata poljubac. Ljubimo se kao dva tinejdžera na parkingu. Kada nam ponestane vazduha provedem je ka recepciji. Samo da pokupim ključ a onda je moja.

- Super Joco što si došla, evo ih mladenci za šesnaesti septembar čekaju. Ljiljana reče da danas ne radiš, ali kada si već tu.... - stvarno ću je staviti u auto i odvesti u nedođiju, ovo više nije normalno.

- Beli, Ljiljana će doći, ja stvarno ne radim danas. - okrete se i krete. Pokaza mi rukom da je pratim. Ja ko poslušan ker trčkaram za njom na parking. Seda u svoj auto.

-Prati me! - ispali naredbu i startova auto.

Optrčim oko parkiranih kola i stignem do svog auta. Uletim unutra. Startujem ga i isparkiram. Pratim je, opet idemo prema "Paši", međutim vidim na pola puta skreće levo i vozi uzbrdo, kao uz nos. Em uzbrdo, em krivine. Imaju li ovi ljudi žičaru za zimu? Posle planinarenja počinje slalom. Nova disciplina obilaženje rupa!

Konačno upali žmigavac i uđe u dvorište. Ja za njom. Ogromno dvorište uredno pošišano. Daljincom otvori ogromnu garažu. Pokaže mi da uđem levo, onda ona parkira desno.

-Jagoše imaš piće za ovo! - ništa mi nije jasno.

Otvori vrata i uvede me u kancelariju, pa iz nje u drugo dvorište. Pritisnu jedno dugme - zatvori se dvorišna kapija, pritisnu drugo dugme otvori se box i iz njega lenjo išeta neka ogromna džukela, za njom još jedna.

- E sada neće niko moći da te spase, ne puštam te. - nasmeje se kao serijski ubica, a ja se napalim k'o majmun.

Uvede me u kuću.

-Izvoli u moj skromni dom! - gledam okolo, sve je pastelnih boja sa stilom. Pogled mi privuče zid sa slikama. Ona i porodica. Stvarno velika porodica. Ali kada sam video nju sa loptom za vaterpolo obeznanio sam se.

- Ne možeš bez lopte? - zabavljeno me gleda dok slinim. I kako sada da se okrenem, kada mi radnik-udarnik probija pantalone?

- Mislim da na ovoj fotografiji ima nešto što bih više voleo da držim u rukama. - okrenem se i više me nije briga kako mi izgleda međunožje!

Ona pocrvenela. Tako je simpatična. Povučem je ka sebi i nastavim tamo gde sam stao na parkingu. Gricnem je za usnu i produbim poljubac. Stojimo na sred dnevnog boravka i gutamo jedno drugo.

Prekine nas njen telefon. Opsuje, pošto se izvuče iz mog zagrljaja, pokuša da umiri disanje i javi se:

- Da, Dragoše?

-Hoću, važi. - gasi telefon, to uradim i ja.

-Pozvani smo na utakmicu večeras! Kada se vraćaš?

- Ne znam, nisam o tome razmišljao, trenutno mi misli okupira nešto drugo. - gledam je opet crveni. Sva je slatka.

- I da čujem tvoju priču. - luda žena sad bi da priča.

- Srećo, a da pričamo kasnije? Sada mogu samo da uživam u veremenu sa svojom devojkom.

- Pitam li se ja nešto?

- Gospođice Gligorijević, da li želiš da budeš moja devojka? - Bože, osećam se kao u obdaništu. Na to se samo slatko nasmeja i priđe mi, povuče me da se savijem, jer je razlika u visini prilična, poče da me ljubi.

Sad smo zvanično u vezi. Ovo je moja prva veza posle onih srednjoškolskih, jer me ni jedna devojka nije privukla da razmišljam o vezi.

Ljubimo se čini mi se satima. Leđa mi se ukočila. Podignem je u zagrljaj i prenesem do garniture. Znam da od seksa nema ništa, ovaj put idem polako. Smestim je u krila, usne su joj natečene.

-Gde si bila sve ove godine? - želim sve da znam o njoj.

-Odrasla sam ovde, fakultet završila u Beogradu, onda se opet vratila ovde i otvorila cvećaru. Ti?

- Sve vreme u Beogradu. Završio sam srednju muzičku, onda mi se roditelji razveli i iz bunta nisam hteo da završim fakultet. Počeo sam da sviram i to je to.

-- A vaterpolo?

- Treniram od drugog razreda. To me je održalo da ne poludim. A ti?

- Često sam išla sa Dragošem na bazen i zavolela. Bilo nas je četiri devojčice i nismo imale ekipu, pa sam postala sudija. Žaba!

-Izvini još jednom.

-Navikla sam, sudija je uvek kriv. Pusti to. Nego jesi li za jedno kupanje?

-Sad?

- Jok. Juče!

- Srećo, jel' ti to pokušavaš da me skineš? Samo reci! - ugrize se za usnu i pocrveni. Ustane i povede me napolje. Kada dođem do bazena patosiram.

- Wow, šta je ovo? - prelep bazen iz kog puca pogled na Valjevo

- Kao klinac,  Jagoš je rekao da će imati bazen, ogradu od dva metra i dva kera. - koji ludak, mora da ga je nešto iznerviralo.

- Što?

- Kada je počeo da radi oko auta, neko mu je noću parao parkirane aute i tada je rekao da će imati sve to.

- Vi živite zajedno? Gde je on sada. - Ne želim publiku za kupanje.

- Ne, on je oženjen i  ovde samo radi. Sada je otišao u Dansku po auta. Skidaj se i skači.

- Nemam kupaći. - Ne treba mi, ali ajde da budem fin.

- A šta će ti? - svuče majcu, šutnu baletanke. Priđem i otkopčam joj brus, ona ga baci dok joj otkopčam pantalone. Prsti mi se oprlje na vrelinu njene kože. Brzinom metka iskoči iz pantalona i skoči u vodu.

- O , Srećo jel ti to hoćeš da gledaš striptiz? - klimne glavom i opet pocrveni. Meni radnik-udarnik toliko poraste da ću imati problema oko skidanja.

Nemam živce svlačim se brzinom svetlosti. Sve dok ne ostanem u boksericama. Onda usporim. Polako počnem da ih svlačim, ali tako da ne može da vidi ništa. Jebiga godine presvlačenja po raznim svlačionicama nauče te svašta.

Bacim bokserice i ispravim se. Protegnem se i pustim je da gleda. Kada sam siguran da su joj oči obojene požudom skočim u bazen.

Jebeš polako, Jebeš samokontrolu. Ništa od toga, danas će biti godišnjica svega!

***
Danas i treće uzastopno poglavlje. 😘😘😘😘
Setite se toga kada nekada budete čekali nastavak 😎😎😎😉😉😉😂😂😂