Lepa Kata (1.deo serijala)

Kako ja da imam, a on da nema!

... Jovana....

Izleti mi. Nisam htela. Važno mu je ovo! Vidim da je poverovao, ali se pravi da nije. Samo da se ne odrazi na njegovu igru. Milan me zagrli i poljubi u kosu.

- Imaš li neko svoje mesto ili da sednemo kod mojih? -

- Svejedno, idem da se javim kolegama pa ću doći kod tebe. - odem do zapisničkog stola. Vidim kako ode do svojih.

- Joco, drago mi je i nemoj misliti da nisam skontao. - Dragoš mi preseče put.

-Mali, utakmica. Posle ćemo o tome.

-Stvarno nemam ništa protiv toga. Dobar je momak, Jagoš je sve proverio.

-Vi niste normalni! - on me zagrli.

- Ti si ipak naša pahuljica! Odoh! - zalete se i skoči u bazen.

Produžim do kolegama pozdravim ih i krenem nazad. Taman se popnem na tribine kada me neko dohvati i zavrti. Uplašim se jer pre tri sekunde Milan je sedeo sa svojima. Kada me spusti ukapiram da je Jagoš.

-Budalo, hoćeš da crknem od straha? - počasti me sa svojim osmehom.

- Odem u Dansku i vratim se za dva dana i saznam da mi sestra ima konačno momka.

-Pogrešno su te obavestili! - gleda me u čudu.

-Kako?

- Nije mi momak, nego.... - joj da li da mu kažem ovde?

-Nego? - podiže obrvu. Nije dobar znak.

- Budući muž!

- Da nije malo brzo? - iz pogleda ne mogu da pogodim šta misli.

- Vidi, nemam 15 godina, vreme je da se udajem. Mesec pre ili posle ne menja ništa! Ti bar treba da me razumeš! - on je imao vezu od četiri godine, a Ljiljanu je oženio posle tri meseca i super su.

-Naravno, ali nemoj mi reći da se udaješ zato što ti je vreme!

- Uf, poludeću, nisam luda. Nekako se sve posložilo. Ne znam, ali kao da ga znam ceo život!

- Bar će sam sebe kriviti ako mu zagorčaš život, mogao je da te zgazi a on te ženi! - zasmeje se ludački. On i njegov smisao za humor.

- I Ljiljana ima lijander pa ti i dalje pij čaj! - zaslužio je.

- Vidimo se posle, vidiš da ovi njegovi ne gledaju utakmicu nego u nas, a on u tebe.

- A ti si vidovit ili imaš oči na leđima.

-Senzori, hahaha. - nastavim prema njima i u pravu je. Svi bulje.

On ustane, pruži mi ruku i smesti sebi u krilo. Malo mi je nelagodno, ali brzo se naviknem. Nastavimo da gledamo utakmicu. Dragoš brani odlično, nije na njega uticala vest.

Posle utakmice odemo kod "Paše" na večeru. Jagoš pokupi Ljiljanu koja se kezi svo vreme kao lujka. Naravno braća rešetaju pitanjima. O  sebi priča, a o pitanjima o našem zajedničkom životu samo sleže ramenima "nismo se još dogovorili".

Prilazi nam muzika na hladno i znam da počinje šou. Jagoš svim Romima polira automobile. Vole ga.

- Gazda, oćemo onu tvoju? - on vadi novčanicu i kiti ih. Oni sviraju :

Ne kosite rosnu travu
Ne lomite mladu granu
Ostavite cvetna polja
Nek cvetaju za Ljiljanu!
Ljubavi su mnoge bile
Kao vatra mladost planu
Sve što osta od života
Ja bih dao za Ljiljanu!

Zagrlio svoju ženu i tačno se vidi da je neizmerno voli.

-Gazda, daj još koju kintu. - obraća se Jagošu.

-Pa dao sam ti, gde ti je?

-Dao sam je njemu, kako ja da imam a on da nema! - kezi se a zlatan zub bljesnu. Jagoš vadi pa ih kiti redom. Jebote kao da je jedva čekao da me se reši, veseli se ko nikad. Muzičari sviraju, ne moraju ni da pitaju šta znaju mu spisak napamet.

Svi su opušteni, napolju počinje pljusak. Ja se naježim. Jagoš se zasmeje.

- Zete šta voziš? - iznenadi nas pitanjem.

- Audi!

- Šteta....

- Što? Promeniću auto, kao da je to problem! - joj budale, neće valjda!

- Dovešću ti ja neku amfibiju, od preko.

- Šta će mi to?

- Pa, pošto tvoja žena misli da može autom kroz vodu, trebaće ti. - sad će me razbiti od zezanja.

Milan nas gleda u čudu, ništa mu nije jasno.

- Vidiš kako pada kiša. Ovde na raskrsnici se napravi jezerce. Normalni ljudi okrenu auto i traže manje rizično mesto da prođu, ali jedino ona pun gas i pravo u vodu. Onda sprži motor, jebiga, nije preživeo hidro udar.

-Može svakom da se desi. - sladak je, ovako kada staje na moju stranu.

- Nemoj da ja progovorim kakve si mi letnje gume kupio! - preti Ljiljana.

Onda nastane opšte blaćenje, ko je kakvu glupost napravio. Svi se smeju. Velika porodica, velika količina gluposti. Slatko se ismejemo i krenemo kući. Svratimo u hotel po njegove stvari.

- Kada imate prvi slobodan termin za svadbu? - pita na recepciji. On nije normalan. Hoće sve i sada.

- Prva nedelja sledećeg meseca, pa tek sledeće godine u maju.

-Javićemo se sutra. Hvala. - plaća račun i krećemo.

- Srećo, šta misliš da napravimo svadbu odmah?

- Molim te, hajde da o tome pričamo sutra. Mnogo je stvari za jedan dan.

- Važi, i onako imamo pametnija posla. - spusti ruku na moje koleno. Refleksno vozi, naučio je put brzo. Temperatura tela mi skoči. Iako bih sada postavila milion pitanja jezik mi je zavezan u čvor. Telo mi odbija saradnju.

Brzo stignemo, pritisne daljinski - ništa. Nije se valjda govno pokvarilo, međutim vidim reflektor ispred garaže se pali.

- Drugi je za kapiju. - nekako natuče. Otvori kapiju i uveze nas u garažu.

-Možeš li da regulišeš ove senzore i kapije napraviću sranje sa redosledom. - daje mi ključeve i već refleksno stiskam dugmiće.

Čim uđemo u dvorište diže me u naručje i nosi pravo u sobu.

- Srećo, hoćemo li na tuširanje zajedno? - bljesnu mi slike od danas. Napalim se i jedino mi seks u glavi. Da li ću se ja to pretvoriti u nimfomanku ili je to samo nedostatak iskustva.

Prihvatam njegov predlog i u sledećem momentu sam naslonjena leđima na zid dok mi jezikom pustoši međunožje. Prednost njegove građe je što me bez po muke drži u rukama kao perce.

Brzo me dovede do vrhunca pa me prenese u sobu gde nastavlja da istražuje moje telo. Grebem ga po leđima dok me ispunjava. Svaki njegov nasrtaj moje telo isprati mini zemljotresom.

Ako će ovako da mi bude u braku onda mi je žao što me nije oženio kada sam napunila osamnaest.

Izmoreni i psihički i fizički, upetljanih udova polako tonemo u san.