Škotska. U vihoru rata ponosnog poglavara klana i devojku prepunu tajni spoji borba za iste ciljeve. Medju njima zaiskri na prvi pogled ali da li može ljubav da se rodi? Sudbina je umešala svoje prste ali koji put je namenila Caleani a koji Kieran...
Oops! Bu görüntü içerik kurallarımıza uymuyor. Yayımlamaya devam etmek için görüntüyü kaldırmayı ya da başka bir görüntü yüklemeyi deneyin.
Razbudila se kad je Kieran spustio u nečije ruke. Otvorila je oči polako.
- Ferguse pusti me, sama ću.
- Tiho curo...- Shvatila je po njegovom zabrinutom licu da se nešto dešava. Kad su zašli u šumu primetila je da nema Kierana i Crinana. Napeto su čekali povratak dvojice ratnika i pažljivo osluškivali. Fergus je spustio sa konja. Odahnula je kad je videla Kierana kako vodi svoga konja, a odmah za njim i Crinana.
- Englezi... ovde ćemo odmoriti. Patrola, prošli su nas.- Obavestio ih je. Postavili su logor i jeli. Suvo meso, komad sira i komad crnog hleba. Muškarci su tiho razgovarali i pravili planove a Caleana je pošla do potočića koji je primetila, da sapere prašinu sa puta. Fergus je pratio u stopu.
- Rhona ti je poslala neke stvari koje bi ti mogle zatrebati... izvoli.
- Oh, Ferguse hvala ti.- Uzela je torbu znajući da je tu zaista sve što joj treba. Samo Rhona se mogla setiti osim garderobe da će joj dobro doći i sapun od ruža, češalj, vrpce za kosu i još neke sitnice. Oči su joj zasuzile. Jedva je čekala da je vidi. Fergus je posmatrao dok je pregledala sadržaj torbe. Prišao je i predao joj njen mali mač, noževe i luk.
- Nisam zaboravio poneti tvoje oružje curo. Nadam se da ti neće trebati ali.... - Caleana ga je zagrlila čvrsto.
- Hvala ti... za sve. Idem se presvući.- Okrenula mu je leđa da ne vidi kako joj suze izdajnički kreću niz lice.
Rhona joj je spakovala haljinu za jahanje i donje rublje čak i cipele za lov, čvrste za duža hodanja. Brzo je oprala kosu i sredila se. Zavoj nije dirala jer nije mogla sama naneti melem. Brzo je ocedila kosu i pokupila stvari. Krenula je do Fergusa a da nije primetila Kierana koji je čuvao stražu i pratio je.
Muškarci su raspravljali kojim putem da nastave. Sela je ne daleko od njih. Leđa su je još uvek bolela dok su drugi delovi tela već bili manje bolni. Spavanje joj je povratilo snagu, osećala se dosta bolje. Jahat će sama, tako će biti brži i neće morati biti tako blizu Kieranu.
- Vidim da si dobila svoj luk i strele.
- Fergus uvek misli na sve.- Iznenađeno ga je pogledala. Nije ni primetila kad joj je prišao.
- Kako se osećaš? Boli li te jako?- Tiho je upitao.
- Bolje, dalje mogu sama jahati.- Osećala se čudno kad god je bio pažljiv do nje. Navikla je da je namrgođen, da očekuje njenu poslušnost i da je gleda kao slabašnu ženu, tako da je sad zbunjivao.
- Ako misliš da možeš....
- Mogu, bolje sam.
- Dobro curo, ti znaš najbolje šta možeš.....- Okrenuo se i otišao do Alana.
Pokupila je svoje stvari i vezala ih za sedlo. Povrede su je još bolele ali mnogo manje, taj bol je mogla podneti. Nije mu želela biti teret, shvatala je da su u opasnosti i da moraju biti spremni braniti se. Dvoje na jednom konju baš i nije pametno rešenje. Jahali su sporednim putem brzim tempom, nisu razgovarali kad je Kieran polako zaustavio konja i podigao ruku.
