Grešnici- treća knjiga serijala Plamen

10. Maja

Pitam se samo da li je život uvijek maćeha svima nama koji se borimo sa živim demonima, dodjeljujući nam uvijek loše karte? Znam koliko je glupo samo pomisliti kako su moje muke najveće, ali tako izgleda.

Srijeda je i dan mi je počeo haotično,  a kad to kažem mislim na buđenje u sedam i iritantni glas moje majke koji ne pita,  ne traži, ne moli nego zahtjevali da me vidi u svom omiljenom lokalu i umjesto da je pošaljem dovraga,  ja lijepo kažem da ću doći do devet. Vratim glavu na jastuk i pitam se do kad će ovo ići ovako i do kad će tražiti novac od mene. 
Vjerovatno me čeka svađa na koju nisam spremna ali savjet mi ne da da joj samo tako okrenem leđa.  I juče sam išla obići oca i cijeli dan mi je bio nikakav.  Nisam sigurna više da li ima nikakav način da mu pomognem,  ali svjesna sam da tu bolest do sad niko nije nadvladao.  Svaki dan mi bar po jednom to prođe kroz glavu i nada umre za jedan stepen.  Za sad se dobro drži ali znam ja,  znaju i ostali da mu vrijeme curi i da će uskoro napustiti ovaj svijet.
Ustanem i isruširam se,  a potom odem sebi skuvati kafu.  Kad sam sjela na stolici i otpila prvi gutljaj po prvi put mi je tišina zasmetala i poželjela sam da nisam sama. Nikad mi to nije smetalo kao sad,  a i Nemanja nije ovdje. Sinoć je otišao na selo i vratiće se tek večeras ili sutra.  Kad mi je rekao da ide prvo sam osjetila olakšanje,  pa tek onda žaoku razočaranja. Nemam pojma zašto. Kad je on u pitanju sve je nejasno i mutno.
Još od vikenda sve oko nas je toliko nategnuto da se po nekad osjetim kao u lavirintu i svaki put kad pogledam oko sebe sam na istom mjestu, u slijepoj ulici.  Crta koju sam postavila polqko blijedi i to sve zahvaljujući njegovoj taktici, ali se ne predajem.  Koristili svako raspoloživo sredstvo da me izbaci iz takta, a to znači da ne preza ni od čega.  Od šetnje po stanu u boksericama,  do horde žena s kojima je u zadnje četiri noći provodio vrijeme smješkajući mi se u lice.  Nije baš da dam mu odstajala dužna,  ali on je bio gori od mene.  Besraman i spreman na sve.  Još sinoć je imao smjelosti da mi ukrade poljubac prije d polazak iako beznačajan i kratak, uzdrmao me.  Viđam se već par dana s Viktorom i još nismo bili intimni,  a znam da neće još dugo prći dok se to ne desi jer smo se prošli put dobro ispipali,  ali kao i da nismo.
Svak njegov dodir,  Nemanja je obrisao s mene jednom poljupcem i ni jednom mi ne je zapalio krv kao on.  U velikoj sam opasnosti seoskog momka i sve što uradim protiv njega mi se vrati kao bumerang.  U pravu je,  neke stvari nikad ne mogu poreći njemu,  ali se  mogu da priznam da su zidovi odbrane od njega pali i da će me samo tako zgaziti.  Ni u najluđem snu nisam pomislila da će se ova naša zajebancija ovoliko zakomplikovati i da ću biti ovako van sebe zbog nekog.

Pet do devet ulazim u kafić gdje me čeka moja majka i sjedam za njen sto. Nisam joj poželjela dobro jutro niti sam joj rekla bilo šta dok nisam naručila kafu i vodu. Rado bih popila nešto žešće da pregulim ovaj razgovor, ali prerano je.

“Ja bih rekla bar zdravo” mahne svojim manikiranom rukom ispred mog lica i srebreni nokti bljesnu ma jutarnjem svjetlu. Nasmješim se kiselo.

“Zdravo majko” konobarica spusti kafu na sto i ode.
“Nemoj tako kučkasto da se ponašaš Majo. Ja sam rodila tebe,  ne ti mene” nažalost,  tako je.

“Skratimo ovo i reci što si me zvala” znam unaprijed šta će mi reći ili tražiti.

“Treba mi nešto novca da platim režije i nešto za garderobu.  Znaš i sama da je sve skupo” ugasila je cigaretu ispušenu na pola i otpi gutlaj nečeg iz šolje.
Neke stvari se nikad ne mijenjaju, a sad je pretjerala.  Kad smo se vidjele zadnji put, dala sam joj novac za hranu i za neke higijenske potrepštine. Režije joj plaćam svaki mjesec i obezbijedila sam ocu liječenje koliko toliko.  Da mi Anđela ne uskoči povremeno ne bih znala šta bih,  a ona ni prstom da mrdne.  Rodila me sa šesnaest i potrošila svoje najbolje godine na oca i na mene,  tako ona tvrdi i koristi sve da nabije to na nos oboma.