LJUBAV PREKO ZICE 🔚

Najlepse zelene oci

Nisam sigurna koliko sam bila u nesvesti,ali kada sam dosla sebi, u mene su gledale najlepse zelene oci.
Uzdahnuo je i uz blagi osmeh rekao"Pa ti bas znas da mi oduzmes dah. Znas li koliko si me zabrinula,malena?"
Ja sam i dalje bila sokirana. Mogla sam ocekivati svasta,ali da na ovaj nacin upoznam Dejana,nisam mogla ni da sanjam. Mislila sam da sam ususkana u mom svetu tajanstvenosti,ali Dejan je umeo da gleda kroz pukotine mog oklopa.
"Kako? Kako si znao gde sam? Kako si znao ko sam?"
Nasmejao se i pruzio mi ruku,pa me polako privukao gore i uspravio na noge. Posto su mi noge bile jos uvek nestabilne,on me privukao u zagrljaj. "Malena,otpraticu te kuci i usput cu ti objasniti"..
Setali smo tako,dok mi je on pricao kako je svakim nasim razgovorom on sklapao kockice. A posto idemo u istu skolu,obracao je paznju,na moj glas koji je prepoznao jednom prilikom na velikom odmoru u skolskom dvoristu. Zainteresovano me je posmatrao,ali nije bio siguran da sam to ja,pa je veceras odlucio da proveri. Kada je cuo moju mamu da me opominje da krenem u pekaru,odlucio je da me sretne. Ovo je relativno malo mesto,pa samo jedna radi u ovo doba,a posto je i njemu blizu kuce,pozurio je i cekao.
"Kada sam te video da si skrenula ka pekari,znao sam da si to ti. Povezao sam glas i lik i nisam bio siguran da li da te posmatram ili da se konacno upoznamo. Ipak,posto si vec neko vreme neko,ko me zasmejava i u cijim razgovorima uzivam,nisam mogao da odolim da vidim tvoju reakciju"
"Pa,moja reakcija je definitivno za pamcenje. Dejane,mislila sam da si neki psihopata kad si me oslovio imenom. Trebalo mi je par minuta da povezem glas i pojavu ispred mene."
"Pa,malena,tu pojavu si pre toga dobro osmotrila. Kad sam video da si se onesvestila,nisam znao da li da se smejem ili da se zabrinem. Pa nisam valjda toliko ruzan,da si se onesvestila zbog toga?".
Podigao mi je kaziprstom bradu,da bih ga pogledala u oci.. oblilo me rumenilo i nervozno sam se osmehnula. "Mislim da si prilicno svestan da nisi ruzan. A onesvestila sam se,jer si me sokirao"
Smekerski je iskrivio jedan kraj usne,ka gore i jednom rukom me zagrlio cvrsto me privlaceci ka sebi "O malena,koliko mi je drago sto sam te upoznao. Nadam se da neces vise bezati od mene. Za uzvrat,obecavam da te vise necu sokirati". Namignuo mi je i ponovo sam porumenela.
"Dejane,stvarno moram da idem. Mama me vec predugo ceka,jer misli da sam otisla po hleb i da odmah dolazim. Ne zelim da je brinem bez potrebe".
"Zvacu te. Nadam se da neces prestati da razgovaras samnom,sada kada si me videla uzivo". Nasmejala sam se,dok sam koracala unazad,ka svojoj zgradi i odgovorila mu "Videcemo Dejane,videcemo"...