LJUBAV PREKO ZICE 🔚

Ti si mi sve

Svaki svoj slobodan trenutak provodim sa Dejanom. Pomalo se prepucavamo,ali tek toliko da nam bude zanimljivije.
Dok setamo gradom,on se zaustavi ispred mene,zagrli me i tiho kaze "Malena,do kada ces me drzati na tankom ledu? Znas li koliko vec iscekujem da te poljubim? Znas da si mi ti sve? Znas da bih pomerio planine zbog tebe? Ubio bih onoga ko te popreko pogleda... mesecima vec sanjam da te ljubim..."
Prekidam ga. Stavljam prst na njegove usne i sapucem "Poljubi me"

Sjaj u njegovim ocima i drhtaj u glasu dokazuje koliko je zeleo to... podize mi glavu prstom i polako prilazi mojim usnama. Poljubac nezan poput leptirovih krila, spustio se na moje usne. Drhtaj mog tela me odaje i mami osmeh na njegovom licu. "O malena,koliko sam cekao ovo" govori naslonjen celom na moje celo. Grli me cvrsto i spusta jos poljubaca od mog cela,preko vrha nosa..do usana. "Malena ti si mi sve"
Dok se ljubimo tako na ulici,cujem iritantni glas "Dejane! Vratio si se"
Odvajamo se i okrecemo ka plavusi koja siri oci i krece ka njemu. On podize ruku,zaustavljajuci njen pokusaj da ga zagrli. "Tanja.. vratio sam se. Sada sam tamo gde sam trebao da budem sve ovo vreme" govori joj dok me grli sa obe ruke oko struka,naslonivsi me ledjima na sebe. Vidim joj u pogledu kako se smenjuju osecanja...od razumevanja...tuge ...i na kraju besa. "Cekala sam te mesecima. Od tebe ni glasa! I sada te zaticem sa tom..tom.."
"Tanja!!! Pre nego sto kazes nesto zbog cega ces me razbesneti,bolje ucuti. Nikada ti nisam davao nadu. Znala si da je volim. Znala si da sam sa tobom da bih pokusao da je zaboravim. Nisam uspeo i ne verujem da cu ikada. Ona je moj svet. Zao mi je ako sam te povredio,ali sada,kada je konacno moja,ne dam nikome da je povredi. Ko krene na nju,morace preko mene,zato utuvi u tu glavu da ti nemas sanse."
Plavusa se besno okrenula i otisla,a on me okrenuo ka sebi. Nezno me zagrlio i izmedju poljubaca promrsio "Ti...samo ti...malena...moj si svet"
U njegovom zagrljaju nestaju svi..nestaje sav bol. Kada me on ljubi, svet je obasjan najlepsim bojama.
Uz njega zaboravljam na sve probleme...
Konacno sam tamo gde treba. Konacno su se sve kockice poslozile.
Morali smo isplakati okeane suza,da bi uvideli koliko nam je stalo. Morali smo preci preko trnja,da bi grlili latice...morali smo povrediti neke ljude,i zalim zbog toga,ali se nadam da ce i njihovo vreme doci uz neke druge,bolje osobe.
A do tada,Dejan i ja,pisacemo nasu bajku..pa dokle stignemo.

Hvala onima koji su procitali. Nadam se da ste uzivali.
Ovo je istinita prica,uz male izmene.
Imena su izmisljena,par detalja sam promenila kao i kraj...jer sumnjam da bi vam se dopao kraj koji se zaista desio....
Hvala Vam na citanju. Ljubim vas