Anja je tinejdzerka,sa malim krugom prijatelja..
nepoverljiva i relativno stidljiva.
Dejan je visoki,plavokosi decko,svega godinu dana stariji od Anje...
Ustvari,ovo je moja prica o prvoj ljubavi...
Nisam pisala od srednje skole,uz to-pisem sa telef...
Dani prolaze, praznina u meni opstaje uprkos mom ponosu i prkosu... Uvredilo me to sto me uslovljava. Onaj stari Dejan me kupovao sitnicama. Shvatam ja njega,povredjen je,ali to mu ne daje za pravo da mi postavlja ultimatum. Mada,realno,ne znam kako bih ja na njegovom mestu postupila. Ali sada je svakako kasno. Gotovo je da se predomisljam,paticu neko vreme,a onda cu se ohladiti..bar se nadam. Nisam ga vidjala nekoliko dana. Nacula sam da njegov i jos par razreda imaju ekskurziju. Odlucila sam da se trgnem. Da se sredim i fizicki i psihicki. Ne dam bolu da me slomi. Obukla sam najlepse farke i majicu u tirkiznoj boji koja savrseno istice moj ten i crnu kosu. Secam se da su mu se oci caklile kada me prvi put video,a bila sam u njoj. Ulazim u skolsko dvoriste,misli su mi na sto strana,ali sam bezbrizna jer on je na ekskurziji... ili nije! Zamisljeno hodam i sudarim se sa visokim deckom-cije ruke su me zadrzale da se ne srusim od siline udarca. Podignem pogled,i sretnem najlepse zelene oci. Smesak u uglu njegovih usana,sjaj u ocima i polozaj u kom se nalazimo,odao je da se oboje secamo naseg prvog susreta. Nervozno se pocesao po potiljku i rekao suzdrzanim glasom "mislim da moramo da prestanemo da se sudaramo. Ako se sad onesvestis,mesecima ce svi da te pamte."
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ironicno sam se nasmejala,jer me njegov stav povredjuje. "Jos par meseci,Dejane..onda se vise necemo sretati...i ti me prvi neces pamtiti"... krenem da ga zaobidjem,ali ga cujem kako je uzdahnuo i sapatom rekao "Kamo srece".. Mislim da osecam kako mi je srce napuklo. Ali cak i tada,moj ponos je u prvom planu. Ne znam zasto povredjujem i sebe i njega,ali se plasim da ce me povrediti ako spustim gard. Ne zelim da me povredi niko,jer sam ceo zivot gledala mamu kako skuplja ostatke posle patnje za tatom. A onda se zapitam-kakva je razlika? Pa patim u oba slucaja..ali ovako bar imam ponos. Eh kao da imam koristi od njega. Dok ja tako vrsim debatu u mojoj glavi-prilaze mi Tijana i Bojana. Tica me pogledala svojim skenerskim pogledom i kratko pitala kako sam...slezem ramenima i tuzno se nasmejem. Grli me,dok Bojana gleda iza mene. Odjednom Bojana polazi i dobacuje mi "macko,ti si svoju sansu propustila. Ja svoju necu" Tica je strelja pogledom jer je shvatila da mi je stalo iako cutim,cak i njima. Bojana je vec kod Dejana i bezocno flertuje sa njim a on joj uzvraca, dok povremeno gleda u mene. "Znas,da si joj rekla,verovatno ne bi sada flertovala sa njim. Ona ne kapira da si se zaljubila" "Tico,da je ona gledala dalje od svog nosa,videla bi sto i ti. Sta da joj kazem,kad vidim da se nalozila?" "Da,u pravu si. Nadajmo se da ce bar on ostati covek i da se nece petljati sa njom. Ne bih volela da pokvarimo drugarstvo." "Eh drugarice...nije vise bitno sta ce on. Ne bi me izdao on...nego ona", kazem i tuzno odem da ne gledam scenu ispred mene.
