Tužan krevet moj, ovaj hladan znoj
od tuge i plača sam pobelela,
i nije me strah što ne vidim dan,
priznaću ti da sam te poželela.
Zalivam ja to cveće uvelo
gledam moju dugu boje pepela
davno sam ti ja opekla se sva
priznaću ti da sam te pozelela..
Obe ruke mi bile u vatri
srce, naravno, prekasno shvati
tebi dala zadnju kap krvi
za mene poslednji i prvi.
A ja večno druga ti bila
ono kamen, a ti mislis svila,
iako srce nije mi celoopet te poželelo.
Ma ko da mi da jedno parče sna,
odavno sam samoj sebi presela
pored oka dva, da ne vidim ja
priznaću ti da sam te poželela.
**************************************
Mir koji sam tako dugo priželjkivala nije baš ono što sam stvarno željela. Na slici koju gledam, prikazano je jezero i priroda. Okupani su suncem, a površina vode je mirna. Izgleda čarobno na prelomima svjetlosti i lokalni autor se stvarno potrudio da je vjerodostojno prikaže. I lišće i pejzaž oko jezera izgledaju tako živi , kao da gledam kroz prozor a ne u platno. I ja poželim da sam voda, negdje daleko i okružena mirim, ali ne bi bila ovako lijepa. Ne zato što ne želim biti nego zato što to ne mogu.
Mene lomi oluja , površina bi se talasala, a vedro nebo bi bilo sivo, možda čak i olijno. To je ono što je u meni, bez obzira koliko ja drugačije izgledala s vana. Kako vrijeme odmiče imam osjećaj da moja unutrašnja borba umjesto da slabi jednostavno postaje sve gora. Svaki put kad pogledam svoje lice u ogledalu, vidim sebe toliko grešnu i lošu, osjećam se kao da radim nešto što ne bi smjela. Kako da iz sebe isčupam srce i unutra stavim drugo? Voljela bih to. Tako bi zauviejk riješila Strahinju iz sebe, a Vladanu pružila ono što je uz mene zaslužio.
Nešto mi nije dalo mira danima nakon vikenda provedenog sa Vladanom i onog susreta sa Dijanom. Ne vjerujem joj ni jednu jedinu riječ koju je rekla, posebno ne za njihov intiman život. Poznajem Strahinju jako dobro, takođe znam da ne funkcioniše bez seksa. On je takav oduvijek i nikad sebi nije uskraćivao užitak, zato nas dvoje nismo uspjeli. Ja mu nisam bila dovoljna, ali zato mnoge druge jesu.
Do duše, nije se sve ni vrtilo oko seksa, ali bio je bitan. Po nekad mi se čini da smo se više svađali nego djeca, ali uvijek se među nama moglo osjetiti ono nešto što je malo ko imao. Gora sam ja od njega što sama sebe mučim ne znam samo zašto mi to treba.
Osjećam ogroman pritisak i koža mi je tijesna od kako se počeo pojavljivati svuda oko mene. Bilo to namjerno ili ne. Još u ovih zadnjih nekoliko dana je sve tiho i iskreno očekujem da će nešto da se desi. Iako mi je pijan rekao da neće odustati, znam da je to stvarno i mislio. Zašto onda sad imam osjećaj da jepromjenio mišljenje? Zašto mi to zapravo smeta?
Nisam pri sebi. Nisam normalna. Upravo radi ono što sam od njega tražila. Zar to nije dobro?
Telefon u mojoj ruci zazvoni i na njemu blješti Vedranovo ime. Ne znam čemu toliko razočaranje,ali tu je i neće da nestane.
"Halo" kažem mu pokušavajući da zvučim koliko toliko pribrano.
"Hej, dušo. Jesi li u restoranu" okrenem se da vidim ide li neko jer ipak ne želim da mi neko prisluškuje razgovor s mužem.
