Telefon neumorno zvoni i lijen sam uopšte da se pomaknem i da provjerim ko zove. Cijele noći nisam dobro spavao, Mina je takođe bila nemirna, pa sam sad mučan i sam sebi. Nakon što je utihnuo prvi put, zvonjava se uporno nastavljala. Opsovao sam ispod glasa i ustao iz kreveta jače stežući vezicu na pidžami. Telefon je negdje u hlačama i preturao sam po džepovim da ga nađem. Ko god da je bolje mu je da ima dobar razlog što me budi prije osam i to subotom. Ne idem na posao, a Mina voli da spava pa i sam koristim to vrijeme da se naspavam.
Kad sam pogledao u telefon, pomisli osam da sanjam i dalje, pa sam prešao iz noćne more u još jednu. Dijanino ime je blještalo na ekranu i na sekundu sam bio spreman da se uštinem. Nije se javljala od kako sam joj dao svoje uslove oko razvoda i od kako je potpisala papire. Žena se izgubila. Koji klinac sad hoće? Nisam siguran koliko je dobra ideja da joj se javim, ali s druge strane ona je majka našem djetetu. Možda ojj je savjest proradila pa je odlučila da će ipak da popriča sa njom i da je nazove. Dok sam ja razmišljao telefon je još jednom zazvonio i odlučio sam da joj se javim. Nema više tog otrova s kojim bi mene zatrovala, a daću sve od sebe da to ne uradi i njoj.
„Halo" pokušavam da zvučim što je hladnije moguće, ali bijes kroz mene juri kao uragan i zamračuje mi i ovo malo zdravog razume koji imam kad joj čujem glas.
„Dobro jutro, dragi. Kako si? Izgleda da sam te probudila" htjeo sam joj reći da se goni u rupu u kojoj je i do sad bila, ali sam više nego svjestan djeteta u drugoj sobi.
„Čemu dugujem čast ovog poziva? Nestalo ti je novca ili ti je proradila savjest pa želiš vidjeti dijete" od smijeha sa druge strane mi je muka , mogao bih povratiti.
„O dragi, tako si pažljiv i dobar glumac. Molim te da mi ne glumiš povrijeđenog i ko zna kakvog muškarca. Oboje znamo da ti je laknulo kad smo se razveli. Ali priznajem ti da si me nasamario. Mislila sam d aćeš ostati švorc, ali si brzo stao na noge. To znači da nisi u potpunosti bio iskren sa mnom. Nego to nije ni važno. Želim da vidim Minu i provedem dan sa njom. Možeš li je dovesti do hotela. Poslaću ti poruku sa adresom. Biću ovdje ovaj vikend i neka je sa mnom. Nisam je vidjela nijednom od kako smo se razveli" udahnuo sam duboko i pokušao da obuzdam poriv da razbijem nešto.
„Nisam ti nijednom zabranio da je vidiš ili nazoveš, to si sama izabrala. Sad nemoj da se praviš naivna. Imala si očigledno prečeg posla od nje. Ona spava još uvijek i kad se probudi pitaću je želi li da te vidi. I samo da znaš, ne pokušavaj da posiješ klicu zla i otrova u nju, neću imati milosti kad te se dočepam" opet se nasmijala onim odvratnim smjehom po kome bih je prepoznao svugdje.
„Budi mi zahvalan što ćeš provesti dan dva sam i pronaći po neku cicu raspoloženu za malo zabave. Mina je i moja, a vjerovao ili ne volim je koliko i ti" o tome bi se dalo raspravljati, ali sam mirno ćutao, znajući da je to najpametnije.
„Javiću ti se kad se ona probudi" nisam čekao da mi kaže više išta, poklopio sam joj slušalicu. Jutro je počelo kao moja najgora noćna mora, a ako se po jutru dan poznaje, onda ništa danas neće biti dobro.
Skuvao sa sebi kafu i sjeo na stolicu. Na telefonu sam provjerio poštu i listao dnevne vijesti. Nije bilo ničeg zanimljivog, ali sam zao pomislio o Emi. Vjerovatno je odsjela u nekom od hotrla kao i prošli put, a nisam siguran koliko je dobra ideja tražiti je. Juče je bila veoma čudna, a danas sam ja taj. Ovo sa Minom i Dijanom me zbunjuje, a Ema je onaj moj stari nemir koga ne mogu i neću da se riješim. Šta li je nju navelo da se vrati? Rekla je da neće ostati.... Ne trebam se pretvarati kako nisam razočaran kad jesam. Koliko god ja htjeo da budem mačo muškarčina, s njom u sebi nemam šansu za to. Ona mi je jedina slaba tačka i ako iko poželi da me povrijedi najlakše će to uraditi preko Mine ili nje. Mina je moja krv, Ema je moja duša. A čovjek bez duše i bez krvi nije živ, oboje treba da bi bio potpun.
