Naša Priča

5.deo

'Brine se'

Ja više i ne znam kako se osećam. Želela sam da okončam svoj život, ali izgleda da ne mogu ni to. Ja sam stvarno kukavica. Tokom vikenda rezovi su se polako zatvorili ali su ostale rane. Pre nego što je majka došla lepo sam sve očistila i očistila i previla rane. Spavala sam sa gorganom preko glave da majka ne bi videla. Postoji jedan problem. Vreme je toplije i ne mogu se više nositi dugi rukavi.
Trudila sam se da rane što brže izlečim za vikend i ako znam da je nemoguće.
Trudim se dok sam u školi da skrivam unutrašnjost ruku. Na početku niko nije primetio. Primetio je onaj za koga sam se najmanje nadala - Strahinja. Na odmoru dok sam čekala Emiliju da izadje napolje, on mi je prišao.
- Ćao Tamara.
- Zdravo... Strahinja.
- Jesi li dobro... Tvoje ruke, zašto ih skrivaš?
- Skrivam? Ma kakvi! Zašto bih skrivala?
Čvrsto me je uhavtio za ruke i okrenuo ih.
- Šta radiš to Strahinja!?
- Šta radiš ti?? O moj Bože Tamara! Šta ti radiš? Jesi li dobro!?
- Pusti me.
Otrgla sam ruke.
- Idemo da prošetamo!
- Ne čekam Emi...
- Kreni! ... E sad mi lepo ispričaj šta si uradila. Brinem se !
- Ti. Se. Brineš. Za. MENE?!! Ja sam mislila da ti uopšte i nemaš dušu.
- Molim?! Ti misliš da ja ne umem da se brinem?
- Pa...
- Tamara, molim te da mi kažeš da li su ti one uradile nešto.
- Ne! To je moja stvar ne tiče te se. Da se stvarno brineš za mene došao bi i pre ovoga !!
- Ta...
- Dosta !! Eno i Emilije. Pusti me!
Pobegla sam. Nisam znala šta da radim. Da li sam ispala glupa. Nadam se da neće nikome da kaže ako već i sami ne primete. Otišla sam sa Emilijom na doručak.

Strahinja... Zašto se nisam zaljubila u nekog ko me ne osudjuje. Nekog kao ja. Koji nije u lošem društvu. Eh... Pa ne znam ni ja! Kao što sam rekla, Strahinja ima braon kosu i prelepe zelene oči. Svaki put kada ga pogledam ili prodjem pored njega, kao da ću da se onesvestim. Kao da počnem da drhtim. Ona zmija se stalno vrti oko njega. Čini mi se, da je tako i bolje. Jer, što mu više dosadjuje, to će njega naterati da je zamrzi. Strahinja je u popularnom društvu. Plašim se za njega. Ranije, Strahinja nije bio ovakav. Društvo ga je promenilo. Kada smo bili u nižim razredima bio je jako druželjubiv. I mi smo se družili više. Stalno se šalio, bio zabavan i uvek je imao neke nove ideje. Čak ni one 5 nisu bile ovakve. Da li su to godine, društvo, stvarno ne znam. Jako mi je krivo zbog njega. Želela bih da se vrate vremena kada smo bili bliskiji. Na žalost, vreme se vratiti ne može.