Naša Priča

14.deo

Napokon se budim u svom krevetu. Prevrćem se i sećam se sna koji sam sanjala. Bacim osmeh i pozdravim mladu damu u ogledalu. Bože. Silazim u kuhinju i tamo me čeka majka i ponosno mi predstavlja sendvič koji je napravila samo za mene.
- Dobro jutro. - pozdravlja me sa velikim osmehom.
- Dobro juuutro.... - protežem se i trljam oči kako bih lepo videla svaki deo sendviča pre nego što ga pojedem. Kakva sam svinja brt.
Majka mi se smeje i ustaje da nam skuva kafu. U ponedeljak idem na prvi trening. Danas je subota i taman imam vremena da se odmorim od naporne ali i zabavne ekskurzije. Ekskurzije koje ću da pamtim zauvek.

Nekako ne znam zašto imam samopouzdanje. Iako ne znam šta to znači tako se osećam. Kada sam završila sa sendvičem i kafom idem nazad u svoju sobu da namestim krevet i raspakujem se. Dok pakujem stvari nazad u svoj ormar stižu mi poruke od Svetlane i Eme. Tako dok smo se nas 3 dopisivale, stiglai je poruka i od Strahinje :

"Heeeej💝 Tamara hoćeš li sa mnom u grd večeras?"

"Eeejj 💕 hoću bejbiii"

"Neka podju Ema i Svetlana, dolazim kod vas oko 9"

"Okeee"

Javila sam Svetlani i Emi za večeras. Naravno pristale su.(i odma smo počele da se spremamo u 10h ujutru)

*******

Sada je 20h i Ema i Svetlana su kod mene. Počele smo da se spremamo. Ja sam obukla šorc i crnu majicu, a preko toga neki siv džemper ili šta god da je ono. Svetlana je obukla crvenu haljinu a Ema crne pocepane farmerke i sivu krop-top majcu. Stavile smo malo šminke, obule se i čekale danas Strahinja pozove. Mene ustvari.

Kada nas je Strahinja pozvao, javila sam se mami i izašle smo napolje.
- Došao si pešaka?
- Pa mislio sam da se malo prošetamo. Želite li da idemo negde pa da pozovem taksi?
- Ne, meni baš odgovara šetnja, posle ćemo svratiti negde. Vas dve?
- Šta god vi kažete!
Svi smo se zasmejali. Strahinja mi je pružio ruku i krenuli smo držeći se za ruke.

- I gde idemo? - pitala sam.
- Idemo do parka, posle ćemo se šetati po gradu.
- Imam ideju! - rekla je Ema.
- Šta?
- Da idemo po nekim pustim ulicama!
- Emaa! - rekla sam kroz smeh. - Zašto bi smo to radili?
- Hajde mooolim vas!
- Ne znam razmisli ću...

Kada smo stigli u park sreli smo dve Strahinjina druga Luku i Aleksu. Šetali smo se i zezali. A onda smo se i umorili. Došli smo do jedne klupe i svi su seli sem mene i Luke. Ajd da vidim džentlmene.

- Tamara sedni na moje mesto. - ustao je Strahinja. Naravno nisam pristala.
- Onda mi sedi u krilo? - ha. To već može.

Naravno odmah kreće i smeh i zezanje. Kao da smo ja i on u vezi itd.

- Hoćemo li u puste i mračne ulice? - Opet Ema počinje.
- Ajddddd! - Oglasio se i Luka. Ema je sedela kod Luke u krilo i nekako se čudno ponaša. Videćemo posle šta je u pitanju.

Pošto su se svi složili da idemo pustim ulicama, morala sam i ja.
Ja kao i uvek bojim se da me majka ili otac ne vide. A stvarno ne znam kako bi me videli kao da oni noću ne izlaze. Pretvarali su se da je jako strašno. Jedino što je strašno su narkomančine sa svih strana.

- Ks ks. - Rekla je Ema.
- Šta?- tiho sam rekla.
- El ono Ana?
Da to je bila ona. Ništa čudno. Ona i njena ekipica baš uživaju. Luka ih je uslikao i rekao da ne pričamo nikome o ovom što smo videli već da čekamo pravi trenutak za to. Povukla sam Strahinju za ruku i svi smo otišli.

Svratili smo do jednog kafića kako bi popili nešto i odmorili se.
Pričali smo o onome što smo videli. Pričali smo o ekskurziji i svim glupostima koje smo pravili.
- Strahinja...
- Da Aleksa.
- Zašto si se pobio ono veče? - pogledala sam u njega. Ne znam ni zašto.

Strahinja je rekao da je to zbog toga jer me je Nemanja sapleo što i jeste istina. Pričao im je zašto se pobio. Kakve veze onaj lik ima sa tim. Kada su primetili da mi je 51. put kako zevam, krenuli smo kućama.

Ja se mnogo izvinjavam za ovako kratak i glup deo.

Do sledećeg dela, a nadam se da će biti objavljen uskoro jer će raspust jedan veeeliki pozzz.

❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤