Naša Priča

4.deo

Kao da nije čas od 45 minuta nego večnost. Bila sam jako uplašena. Šta sad Strahinja misli o meni? A šta ako i ne zna o čemu se radi? Ma kako da ne zna, kada ne gledao onako u mene? A šta ako zna?
- Hejjj. Jovana...
- Kaži tiho, znaš da ova odmah daje kontrolni.
- Dobro ovaj... Kada se ono desilo sa tobom i onim fuksama, da li je Strahinja bio tu?
- Nisam uspela da obratim pažnju na Strahinju. Ali koliko sam ja videla... Ummm.. ne nije.
- A da li zna o onome u wc-c?
- Ne verujem jer je Ana zapretila da ne širimo priču okolo da on ne bi čuo da želi da ga upeca. Znaš, pokazala bi mu ona to na drugi način.
- Ahaa... Da, upravu si...
- Molim Tamaru i Jovanu da se utišaju i usmere se na čitanje!
- Izvinjavamo se nastavnice.... aj nastavićemo kasnije.

Napokon. Zvonilo je. Još jedan čas i idem kući. Ne znam da li da se radujem ili plačem. Kada pomislim šta me čeka kući. Pa... Svadje, polomljene čaše, vaze i dečija srca. Kada dodjem kući, vreme provedem u plakanju. Tata se svadja sa svojom majkom. Uvek je pijan a ona je tu da ga izazove. Majka je do kasno uveče na poslu. Nemam vremena ništa da joj ispričam i da se posavetujem.

Zadnji čas nam je fizičko. Razredni nam je nastavnik fizičkog. Odlučile smo da zamolimo razrednog za ozbiljan razgovor i sve mu ispričamo. Sve i pre ovoga. Nisam baš bila za ali ovo radim zbog Jovane jer je propatila zbog mene. Čekali smo ga dugo. Prilazi nam Fuksa 1, Andjela. Njeno ime nema nikave veze sa ponašanjem kakvo ona ima.
- Čujem vi to planirate nekog da tužite.
Koliko ste vi jadne. Tamarice, ne znaš sama da se nosiš sa problemima pa ti trebaju ove ovde. Još ćeš i da se tužiš. Nisam znala da si tolika tuži baba.
HEJ LJUDI, TAMARA JE TUŽI BABA!!!
Čula sam glasove koji su ponavljali tuži baba, zar to prijavljuje razrednom itd.
Taj dan je bio najgori dan u mom životu.
Odustala sam od svega. Svi su se smejali. Svi sem Strahinje. Možda samo nije znao o čemu se radi.
Suze su polako krenule. Mislila sam sad je gotovo. Ja i moj život više ne možemo da budemo povezani, mora da se prekine...
Kada sam došla kući, zaključala sam se i plakala. Razmisljala sam o mom samoubistvu.

Pokušaj...

Došla sam kući. Popela se na sprat i otisla u svoju sobu.Ma koliko moja soba bila odvojena od dnevne čula sam viku i svadju.Glava mi je odzvanjala od vike i svih problema koji su moj život činili gorim.Bilo mi je dosta.Bilo mi je dosta svega. Otišla sam u kupatilo i uzela žilet i polako privlačila oštricu ka palcu.Odmah je zakrvario. Usmerila sam ga ka unutrašnjem delu ruke.I počela da sečem ne tako duboke rezove jer nisam imala hrabrosti da ovo okončam.Krv , suze i bol su bile jedine stvari koje sam osecala u ovom momentu.Uvila sam ruku u svoju majicu i sedela u kupatilu duži period plakajući .... plakajući i plakajući.