Naša Priča

10.deo

Čula sam smeh i osetila kako me neko podiže i odvodi daleko od mase. Podigla sam kosu i kroz suze videla kako me Strahinja odvodi. Nastavila sam da plačem od muke. Imala sam osećaj da je to Anino maslo.

*Strahinja*
( Nekoliko minuta ranije)

- Ana možeš li malo manje da se uvijaš uz mene?!
- Ha?! Ne čujem te dragi!
- Ana! Ana! Kreće! - Helena je rekla ovo.
- Aha! Gledaj dragi!
- Šta?! Šta hoće Nemanja od nje?!
- Samo gledaj! Haha...
- Plešu zajedno! - Strahinja inače priča. - Šta hoće od nje ima Helenu!
- Aha! Gledaj!
- Šta radi!??!! Sapliće je ?! El ovo vaše maslo?! El ste normalni?! (Trči ka Tamari)
- Gde ćeš?!
Podigao sam je i odvodim je odavde. Sa njima ću kasnije da pričam. Ovo su ludaci! Vidim je da plače i drhti od straha. Biće još gore ako nastavnici vide. Još ništa ne progovara. Odveću je ispred da vidim da li je dobro.

*Tamara*

Odveo me je ispred wc-a.
- Jesi li dobro?! Boli li te nešto?! - pogledala sam ga i spustila glavu jer sam počela da plačem.
- Tamara! Pogledaj me! - poslušala sam ga jer što da ne.
- Dobro sam!
- Nisi Tamara... Plačeš.
- A da li trebam da se radujem?! Čovek me je sapleo i pala sam i svi se smeju?! Ti si bio tamo i znao si!
- Nisam! Kunem se! Šhshdhdhdhd evo ga razredni sad će nas bije pravi se da igraš (volim ja da lupam gluposti).
- Šta je bilo zašto ste ovde?
- Ništa!
- Muka joj je! - rekli smo u isto vreme. Ne znam zašto je rekao da mi je muka. Možda sam glupa.
- Muka joj je?
- Da, pa smo došli ovde.
- Jel ti mnogo mukica?
- Onako...
- Hoćeš da ideš u sobu?
- Ja mislim da bi to bilo najbolje po nju!
- Nije potrebno...
- Strahinja idi sa njom u sobu i ako joj bude bolje vratite se.
- Da budem sa njom?
- Ili da pozove drugaricu?
- Neka, neka ja ću! - Ok. Sve mi je bilo previše čudno. Srce mi je kucalo 72828282 na sat. Ok. Bilo mi je čudno šta hoće on sad. Laže da mi je mu muka i sad još me vodi u sobu.

Krenuli smo liftom gore. Skupila sam hrabrost da ga pitam zašto je rekao sve ovo.
- Zašto si rekao da mi je muka?
- Šta da kažem. Vidi te uplakanu...
- Zašto nisi rekao istinu, ako već nisi znao šta su hteli da urade?
- Nisam hteo da sada pravim drame...
- Hmm... Da, da (fukso mala)
Stigli smo gore i džentlmen nije hteo da ja otključam nego on pa on. Šalim se nije. Ušli smo unutra i seli na krevet. Seo je pored mene, još je leto i u haljini sam uskoj i ima se zapalim. Možda je čuo moje srce.Minut smo samo ćutali i gledali u jednu tačku. Tada sam se vratila u stvarnost i prisetila šta se desilo i počela opet da plačem.
- Nemoj Tamara... - Nastavila sam da plačem.
- Tamara... Samo zaboravi šta se desilo. Legni da spavaš ili gledaj tv.
- Nisi od pomoći ni malo... - Tada se približio. Počela sam da paničim, pa sam ga udarila ringlom. Šalim se. Stavio mi je ruku na obraz i obrisao suze. Ja sam ga onako istinski pogledala (ok) i uhvatila za ruku, mokru od suza (nmggg). Gledali smo se i on me je jako zagrlio i poljubio u uvo. Kao da su mi svi insekti ovoga sveta projurili kroz telo (fujj). Ja sam ga jako zagrlila i privukla sebi. Htela sam da ga ugušim (ok). Kada je grljenje prestalo, pogledao me je onako lepo. Kako se ono kaže, zamalo da se istopim. Počeo je da se približava mojim usnama. Bilo mi je previše vruće. Moji obrazi su goreli. (Ovo beše treba bude romantično). I ja sam se približila i znate kako ono ide. Poljubio me je onako CMOK i osetila sam ne leptiriće, nego dinosauruse u mom stomaku. Osećaj je tako prelep... (Ok) Ruke su mu bile na mojim obrazima, a moje ne znam ni ja. Počela sam da ga grlim. Prestao je i nasmejao se. Nisam znala gde se nalazim, gusta mi magla bila mamicu joj uvek se pojavi u lepe trenutke i ne vidim šta radim.
- El ti bolje sada?
- Malo bolje.... - nasmejala sam se. Onda me je poljubio onako u obraz.
- A sada?
- Počinje da mi bude bo... - Onda me je još jednom onako poljubio, na veliko. (kako ss kaze sad). Opet je došla magla i nisam mogla da vidim šta radim. Pošto nisam videla, preturili smo se preko kreveta. Onda mi je iskočila čašica iz kolena. Šalim se bre i creva da mi izadju ne bih osetila.
- A sada?
- Super! - Nasmejao se onako kjuuuut.
- Želiš li da se vratimo dole?
- Ummmmm....
- Ne... Ha?
- Aha...
- Presvuci se. - Pogledala sam ga onako čudno.
- Mislim ako ti je neugodno! Ako želiš da spavaš na to sam...
- Haaaa.... Upravu si.
Ustala sam i uzela pidžamu.
- Idem da se presvučem... - Namignuo mi je i u očima sam mu videla odobravanje. (UMIREM) Otišla sam u malu sobicu, i krenula da svlačim svoju haljinu. Oćeš k.... Neće šlic da se otkopča. Probala sam nekako da je skinem ali neće pa neće. Omg, šta ću sad?! Na prvu pomisao mi je bilo glupo da ga pitam da pripomogne, ali šta ćeš.
- Strahinja... - Strahinja je sedeo na krevetu.
- Kaži, el ti muka?
- Ahah... Malo mi je glupo ali...
- Šta?
- Ne mogu da otkopčam šlic, pa ako bi mogao da... Otkopčaš...
- Ouu... Mogu... Dodji... - Prošao je rukom kroz svoju predivnu kosu. Bilo mi je jako toplo blizu srca. Malo mi je bilo ne prijatno... Osetila sam njegov prst kako prevlači duž mojih ledji. Sada sam potpuno sigurna da se moji snovi ostvaruju. Opet neka magla ne vidim prst pred okom.
- Hvala... - Neka toplina me obuzimala. Pridržavala sam haljinu da mi ne padne na pod, pa da se isprlja. Gledala sam u ogledalo, u njegove oči.
- Nisam ti rekao da si lepa...
- Zar jesam?
- Naravno...
- Hvala... - Ne znam da li je on imao na umu što i ja, ali sam pokušala malo da dodam drva u vatru. Kao fora slučajno mu dotaknem ruku, pa on slučajno uzvrati. Onda me je uhvatio za ruku i poljubio u uvce.Ja sam se nasmejala i okrenula se.
- Da li ti je muka? - pitala sam ja njega ovoga puta, nzm zašto, možda jer sam glupa.
- Malo... Imaš li neki lek?
- Koje preferiraš? Na šta si alergičan?
- Alergičan na Anu i sve poput njih. Preferiram jednu Tamaru. Mislim da sam trebao ranije da je konzumiram.
- Hmm... A kako se uzima? - Magla počinje da me obuzima i ne znam šta radim. Stvarno ne znam šta radim, lupam neke gluposti, sve mi je čudnije kako se ponašam.
- Ovako.... - Poljubio me je onako CMOK... Haljina je počela da pada. Osećam da gorim. Krenuo je da pridržava moju haljinu.
[...]

Kada je magla nestala, bili smo na krevetu. Bili smo zagrljeni. Nije se desilo ništa osim tog ljubljenja, ako shvatate.
- Razredni je rekao da se vratimo ako mi bude bolje.
- Mislim da bi trebali da se vratimo. - Ustala sam i namestila haljinu i kosu. Strahinja me ke nasmejano gledao. Sve se ovo brzo dogodilo. Kao da sam bila pijana, nisam mogla da se kontrolišem.

Sišli smo dole. Bilo je 11 sati. Sve je bilo normalno. Potražili smo Emu i Svetlanu.
- Tamara kako si?!?!
- Dobro sam!
- Videle smo šta se desilo!
- Zaboravite!
- Ja ću sutra popričati sa njima! - Rekao je moj Strahinja.
- Hajde sada da zaboravimo!
- Samo sada!
Strahinja mi je pružio ruku i otišli smo da igramo. Skakali smo zajedno kao ludjaci. Kao da se nije ništa desilo. Glupirali smo se. Svi su nas gledali i mislili da smo drogirani.

Ovo je čudnije nego što sam mislila da jeste. Brt pišite ako vam je zanimljivo, osećam se kao da ovo postavljam samo za sebe.
Izvinjavam se za greške...
💖