Naša Priča

2.deo

Rekla sam da su me i maltretirali, ne samo devojčice nego i pojedini dečaci. Zezali su me zbog moje gradje. Nisam bila zgodna, sa zategnutom zadnjicom, ni imala savršene pločice. Nisam bila puno debela, samo sam imala malo više kg. Pričalo se o meni da sam ravna, ružna, da se niko ne bi zaljubio u mene. Devojčice su mi više kritikovale moje obrve ili moju kosu. Da budem iskrena, moja kosa je jako savršena, frizer joj se divi i svako kaze da je lepa i gusta. Možda su čak bile i ljubomorne.
Rekla sam da su me i fizički maltretirale. To je već jedna malo duža priča.

Jednog jutra sam se lakše probudila nego inače. Bus nije kasnio, čak je i dan bio topliji posle dugih i dosadnih kiša. Postalo mi je čak i čudno. Na trenutak sam pomislila, možda je svemu došao kraj, svim ružnim dogadjajima je kraj. Sanjala sam dečka u koga sam već dugo zaljubljena. Kako smo pričali i smejali se, igrali igrice i pevali zajedno. Samo i mogu da sanjam.
Prvih 3 časa je sve bilo uredu. Nije bilo burnih događaja. A, sta je onda sa ostalih 3 ?
Ostala tri su bili pakao po meni. 3. čas je bio fizika, najdosadniji čas. Sedela sam sa Emilijom, a iza nas su bile Svetlana i Jovana. Dopisivale smo se na papirić. Skoro ceo čas sam posmatrala Strahinju. Strahinja je bio moja simpatija. On je bio u toj grupici loših dečaka, ali se i razlikovao. Imao je braon kosu i zelene oči. Tako dok sam ga posmatrala i maštala, Svetlana me je udarila po ramenu i bacila papir. "Da se nismo mi to malo zaljubili, haha??" Pisalo je na papiriću.
"U kogaa, ne lupaj molim te?!!"
" U Strahinju, ne pravi se da ne znaš. Slobodno, nije valjda da od nas kriješ haha???!"
"A od kud ti to znaš??? Ne bih krila sigurnoo"
" Videla sam kako ga gledaš. Sećaš se kad smo ocenjivale izgled, rekla si da je jako sladak i lep hihi"
" Molim te prestanii..."
- CVETANOVIĆ I LUKIĆ !!!
Odjednom se razvikao nastavnik.
- Zašto ne pišete i zašto se smejete ??!!
Htela sam da me zemlja proguta od sramote.
Brzo sam papirić ubacila u pernicu i nastavila da prepisujem sa table.
Sledeći čas bio je hemija. Pribor mi je bio na stolu. Te nedelje bila sam redar i otišla sam do wc-a da operem sundjer, pošto u učionici voda naravno ne radi. Vrata se otvaraju i ulazi Ana Fuksa ². Mislila sam da je došla da popravi šminku ili opere ruke jer je slučajno dotakla gelender. Ali obratila se meni.
- Šta ti misliš da radiš !!???!
- Molim?? O čemu pričaš???!!
- Hmm... Znaš o čemu pričam. O Strahinji, tvojoj simpatiji !!!
Bila sam zbunjena. Kako ona zna bilo šta o tome, ne verujem da su Emilija ili Svetlana nešto rekle.
- Odakle ti to?? A šta i da jesam, el zabranjeno??!!!
- Seljanko jedna... Naravno da je zabranjeno!! I sama znaš koliko se trudim oko njega i koliko ga želim!!!!
Imala sam osećaj kao da će da se zapali, pa malo je falilo da joj sundjer utrljam u lice, što od besa i da je ohladim.
- Ali nema veze ti si i onako samo senka, od tebe nema ničega. JA sam ta koja će da osvoji njegovo srce svojim telom, izgledom i novcem koji mi je preko glave!!!!
Približila se, stavila je svoj ljigavi prst na moju glavu govoreci : - STRAHINJA JE MOJ. ZAPAMTI TO U SVOM MA-LOM MO-ZGU !
Odgurnula mi je glavu tako da sam je udarila u zid. Kad je izašla, krenula sam da plačem. Šta sam drugo mogla. U glavi su mi se ponavljale reči : glupa Tamara, glupača, glupa Tamara...
Da ne bih zakasnila brzo sam se umila i otrčala da obrišem tablu.
Tada sam videla otvorenu pernicu i izgužvan papir.
Na brzaka sam sundjerom prešla preko table. Sela sam na svoje mesto. Svi su buljali u mene i smejali se, Svetlana i Emilija nisu bile tu a Jovana se udarala po glavi. Strahinja je gledao u mene, onako bez ikakve reakcije i bez ikakvog znaka. Tada je došao nastavnik.

Izvinjavam se na greškama.
Kažite mi da li vam se svidja.
I ako niko ne čita.

Pozzz😉