"Postoji li šansa da nisi koristio zaštitu posljednjih par puta kada smo se, ... znaš..?"Moje pitanje navelo ga je na kratko razmišljanje ali sam ubrzo dobila odgovor i laknulo mi je..
"Ne, naravno da ne.Uvijek pazim" makar sam trudnoću maknula sa liste stvari koje bi navele moj organizam na povraćanje.
"Mogu li dobiti tabletu za dan poslije? Za svaki slučaj"
"Hailey, jedina, nema potrebe stvarno. Ne brini se nisi trudna ali ako baš želiš onda uredu."
"Hvala ti"
Milovao me po kosi i leđima i tako smirivao i mene i moj um koji je u ovakvoj tišini letio na sve strane.Volim ovo, ovi kontrasti.Umijemo biti puni strasti i energije a umijemo biti tihi, mirni, nježni i pažljivi.Sa Zaynom, sa nama, nikad ne znate na čemu ste.
"Umorna si sigurno, idemo u krevet može?"
"To bi bilo super"
Nisam ni probala ustati znala sam da će me odnijeti do tamo, jednostavno je prepun pažnje.Spustio me na krevet lagano i legao pored mene stavljajući me na svoja prsa ponovo češkajući moju kosu dok nisam zaspala osluškivajući njegove otkucaje srca.
Moje povraćanje se nije više ponavljalo tokom noći a ujutro sam se probudila sa tako lošim osjećajom.Nisam sigurna da vam mogu to dočarati, jednostavno sam osjećala da će se nešto loše dogoditi i ta činjenica me progodila cijeli dan. Sve do trenutka kada sam shvatila da se nešto loše stvarno dogodilo i proganjanje je prešlo u strah, neopisivi strah.Zayn i ja smo proveli dan u krevetu, ležeći i grleći se ali nas je u tome prekinuo Zaynov mobilni.
Dok je razgovarao u jednom trenutku je rekao "Molim?!" prebacujući pogled na mene i eto tada, tada sam shvatila da se nešto jebeno loše desilo.S druge strane čula sam "jučer,niko od nas nije znao do sada, primi moje saučešće i poželi ga Hailey" kao odgovor na Zaynovo pitanje "Kada se to dogodilo?"."Primi moje saučešće i poželi ga Hailey" odzvanjalo je u mojim ušima kao eho vriska sa najviše planine.
Zanijemila sam kao i Zayn koji je i nakon prekida poziva tupo gledao u jednu tačku razmišljajući što mi reći."Što se dogodilo?" ipak budem prva koja progovori.
Glas mi drthi i puca, ne znam što se dešava ali ništa dobro sigurno nije.
"Hailey.. moram obaviti nešto pa ću doći okej?"
"Ne izvlači se Zayn!" dreknem ali se stišam jer shvatim da nema razloga za povišen ton, ništa nije uradio.
"Nećeš me napustit dok mi ne kažeš što se desilo"
"Kasnije uredu? Sa-"
"Zayn jebeno sam čula da mi je neko poželio saučešće, bojim se, reci mi što se dešava" glas mi pukne na pola rečenice na šta on ustane povlačeći i mene sa sobom te me snažno zagrli.
"Samo budi jaka, molim te, obećaj mi da šta god da se desi nećeš se povući. Nećeš se zatvoriti i izolirati od vanjskog svijeta.Ne bih mogao podnjeti gledati te takvu.Obećaj mi."
"Zay-yn... što se dogodilo? Reci mi već jednom"
''Hailey, tvoji roditelji oni su.."
"Oni su šta, šta?" gubim razum, urlam, mrzim neizvjesnost.
"Preminuli su" prevagne to preko usana a ja istog momenta poželim da to nisam čula.
"Nije istina. Ne." odmahivala sam glavom kao luda a Zayn me samo privukao u najčvršći zagrljaj kao da pokušava zadržati svaki dio mene na okupu, sastavljenu, a ja se gubim i tonem i raspadam se.Suze su već odavno kvasile moje lice i natapale njegovu majicu.
YOU ARE READING
Raped
Fanfictionsamo obična petnaestogodišnjakinja nađena na pogrešnom mjestu u pogrešno vrijeme © by bellakarmen 2019