Jack Daniel's

9. DEO

Okej.
Sada sam izbezumljena.
Njen šef, a čovek zbog kog sam ovde je rekao da moram nositi tange?
Šta ako je neki bolesnik i želi da me siluje ili pravi orgije sa mnom? Šta ako želi da napravi od mene prostituku ili me natera na neke još gore stvari?
Šta ako...

„Nemoj se plašiti.Rekao je da ti kažem da te neće terati na ništa što ne želiš." Pridje mi i pruži donje rublje koje je izvadila.
„Biću ispred, pozovi kad budeš bila spremna." Izadje i zatvori vrata.

Svučem crnu haljinu,a zatim i veš razmišljajući o tome šta bi se desilo kada ne bi obukla ovo ili kada bi odbila otići tamo gde bi trebalo da odem ovako skockana.
Nisam smela rizikovati.
Možda bi me mučili ili ubili.

Nakon što obučem onaj provokativni crni veš i haljinu koju mi je Sonja dala, pokucam na vrata i pozovem je.

„Prava lepotica." Kaže kada otvori vrata.
Ono što sam mogla videti dok je stajala na vratima jeste da je hodnik bio mračan ida je nešto svetlelo na podu.

Kada se sklonila i pokazala mi rukom da izadjem iz sobe, shvatila sam da su duž hodnika latice crvenih ruža i sveće sa mirisom vanile na podu.
„Odavde ideš sama.Samo pravo, prati sveće i latice.U svakom slučaju vode te na jedino mesto duž hodnika."
Nasmeši se i ode na suprotni kraj hodnika gde su se nalazile stepenice koje su vodile u pridzemlje.

Mene su latice i sveće vodile do staklenih vrata.
Nesigurnim kracima sam se kretala ka tom mestu.
Uplašena i zabrinuta.
Ko me tamo čeka?
Šta mogu da očekujem?

Priznajem, ovo bi bio romantičan gest da nisam kidnapovana i primorana da poslušam sve što mi kažu da uradim.

Kada sam konačno došla do tih vrata, dvoumila sam se da li da ih otvorim.
Srce mi je dobovalo u grudima i činilo se kao da će pobeći iz grudi.
Stavila sam ruku na kvaku i krenula da je spuštam kako bih otvorila vrata.
Jedan stisak i ona su se otvorila.

Skamenila sam se cela kročivši na veliku tarasu sa crnom ogradom i divnim pogledom na šumu i nebo puno zvezda.
Koliko je na terasi bilo prijatno toliko je bilo i napeto.
Na sredini nje se nalazio okrugli sto sa dve stolice postavljene jedna naspram druge.
Na stolu se nalazilo vino, dve čaše, sveća i dva tanjira sa hranom.
Pogledom sam pretražila terasu ne bi li uočila onog sa kim se sastajem.

Primetila sam na kraju terase visoko mišićavo telo utegnuto u odelo, a meni okrenuto ledjima dok gleda u nebo.
Napravila sam još jedan nesigurni korak, kada se čovek koji je stajao okrenuo.
Bili smo jedno naspram drugo, udaljeni nekoliko metara.
Nisam mu videla najbolje lice jer je bio u mraku.
Kada se približio, cela sam se zaledila.

Njegove nebesko-plave oči su se suočile sa mojim zelenim.
On...
Pa naravno.
Miris ruža je bio isti kao miris onog papira.
Bogdan.
Stajao je ispred mene u teget odelu sa crvenom mašnom i belom košuljom.
Bio je prokleto zgodan.
Ali to nije bilo dovoljno da ublaži moje gadjenje kada sam shvatila da sam ispala nevidjeno glupa.
Poljubila sam se sa njim onog dana.
Mislila da je dobar tip.
Ispostavilo se da je žešći psihopata kada me je kidnapovao i ubio Nikolu.
Nije on lično, ali njegovi ljudi jesu.
Je l' on ima neke veze sa drogom?

„Divno ti stoji ta haljina. Ističe tvoje zanosne obline." Prekine tišinu izmedju nas.
„Šta hoćeš od mene?"
Pokušam da delujem hrabro, ali ne uspem.
Glas mi je pukao, a srce lupalo.
Plašim se.
Šta je ovaj dečko u stanju sve da uradi?
Ne želim saznati.

„Polako.Opusti se" Pridje stolu i izvuče stolicu.„Izvoli, sedi."
„Ne želim da sedim!"
Usudim se da vičem, ali odmah zatim se pokajem kada ugledam njegov ozbiljan pogled uprt u moj.
„Sedi."

Poslušam, te sednem.
Imala sam utisak da ću pasti sa štikli koje su visoke 15 cm.
Čak ni sa njima nisam viša od njega.

Kada je i on seo, sipao nam je vino i pogledao me sa smeškom.
„Drago mi je što si moj gost danas."
On to ozbiljno? Gost?
„Je l' tako sve goste kidnapuješ ili da se osetim posebnom?"
Ne znam odakle mi snage da ovako oštro kažem.
Definitivno sam imala veliki strah, ali odjednom kao da je neko drugi govorio iz mene.
Verovatno bes i gadjenje koje sam osećala prema njemu u ovom trenutku.

Činio se kao dobar mladić.
Činilo se i da sam ja pametna, pa sam ispala najgluplje moguće stvorenje na ovoj planeti.
Tešiću se činjenicom da možda ima nekog i na Marsu.

„Osećaj se posebnom." Namigne.
„Dirnuta sam." Pogledam ga prekim pogledom.

To je bila samo maska.
U sebi sam se lomila na komadiće i osećala strah koji je prolazio mojim telom poput jeze.
Nisam bila sigurna da li bi trebalo da budem ovoliko drska. Ipak sam ja bila ta koja je talac.
On me je kidnapovao i ko zna šta želi da uradi sa mnom.
Volela bih da je ovo samo još jedna noćna mora i da ću se svakog trenutka probuditi.

„Znam da su okolnosti čudne, ali tako je moralo biti.Drugačije sigurno ne bi pristala na ono što imam da ti predložim."
O Bože.
Znam šta želi. Sex. To je to.
To sigurno hoće.

„Šta imaš da mi predložiš?"
Izgovorim uplašeno, ali trudeći se da izgledam odvažno.
„Pogledaj ovo."
Pored stolice na kojoj je sedeo bila je smeštena crna torba.
Otvorio je i izvadio neki dokument, te mi ga pružio.
Uzmem i krenem čitati prvu stranu.

Stanarina nije plaćena sedam meseci.
Dugovanje: 30 000.
Struja nije plaćena tri meseca.
Dugovanje: 10 000.
Voda nije plaćena za dva meseca.
Dugovanje: 2 000.
Izbacivanje iz stana je sledeće nedelje.
Bolnica se treba isplatiti.
Dugovanje: 13 000
Otkaz u ,,Jack Daniel's"-u.
Isplata: 500 € ( neće se obaviti ukoliko dodje do dogovora)
Izveštaj o finansijama Dajane Joksimović.
Izveštava S.S.

„Šta će tebi izveštaj o mojim finansijama? Šta želiš ovim postići?" Upitam zabrinuto i ujedno sa velikom dozom straha.
Šta želi ovaj momak od mene?

Samo se nasmešio.
„Bez brige.Mislim, nećeš imati briga ako..."
Prekinem ga.
„Ovde piše otkaz u ,,Jack Daniel's"-u? Nisam dobila otkaz, kako onda ovde piše da jesam?"

„Zato što draga moja, zvanično od danas ne radiš tamo. A platu ćeš dobiti ako me odbiješ.To će ti pokriti dugovanja, ali nećeš imati više para za mamino lečenje, niti za dalje troškove koji će nastati. Znam da si jedva našla posao. Ja se mogu pobrinuti da ga nikad ne dobiješ. Je l' to ono što želiš?"

Počinjem se još više plašiti ovog mladića.
On ima uvid u moje finansije i zna sve o meni.
Ja o njemu jedino da je sin mog već sada bivšeg šefa i da se zove Bogdan Stefanović.
Odlučim da ne pokažem strah, ali verovatno je bilo i više nego očigledno da se bojim.

„A šta želiš od mene?"
Upitam odlučno u nameri da saznam njegove namere. Da, ova rečenica je čudna, kao i situcaija u kojoj sam.