16. DEO

5.9K 189 4
                                    


~Dajana p.o.v.~

Ostala sam sama u sobi koja bi trebalo da bude moja spavaća soba.
Bila je prostrana, tamno-crvene boje.
Razgledala sam je i odmah isprobala krevet.
Bio je tako udoban i mek.
Spavanje na njemu bi bio pravi užitak.

Zbog moje radoznalosti nisam mogla odoleti onim vratima koja su vodila u garderober i kupatilo.
Otvorila sam vrata desno i ušla u takodje crvenu prostoriju sa ormanima, policama i mnoštvom markirane robe.
Na jednim od belih polica sa leve strane nalazile su se razne cipele sa štiklom, čizme i razni modeli patika i baletanki. Na drugim su bile smeštene razne torbe.

Kao da sam ušla u jedan od onih skupih butika.
Kada sam otvorila beli orman sa desne strane na kome su se nalazila visoka ogledala, videla sam ogromnu kolekciju odeće za sva godišnja doba.
Nema čega nije bilo.
U dodnjim policama se nalazio veš.
Brusevi, tange, obične gaćice i spavaćice.
Sve je bilo markirano.

Ušavši u garderober kao da sam ušla u ženski raj.
Morala sam se uštinuti da bih shvatila da je ovo java, a ne san.
Kada sam čula škripu vrata i ženski glas primorala sam sebe da izadjem iz te sobe i vidim ko je.

Izašavši ugledala sam istu onu ženicu koja me je dočekala u onoj kući u šumi kada sam bila kidnapovana.
Sonja.

„Pa, dobro došli, gospodjice Dajana.Kako ste?"

„Dobro, valjda..."
Bila sam zbunjena.
Ona će biti i ovde?
Nisam je očekivala.

„Pa, vidim da si zavirila u svoj garderober.Gospodin se pobrinuo da ti ništa ne fali.Verujem da si i sama shvatila da je možda malčice preterao."

'Malčice'
„Kao da sam ušla u neki moderni i jako skup butik sa najpoznatijim brendovima."

„Znam."
Klimnula je glavom, te nastavila.
„Pa, jesi li raspoložena za obilazak kuće?Možemo i pričati.Znam da te dosta toga zanima."
Namigne mi, smešeći se.

„Odakle Bogdanu sve ovo?" Predpostavila sam da je bogat, ali ne ovoliko.

„Pa, gospodin potiče iz imućne porodice.Sve ovo nije njegovo, već od njegovog dede koji je trenutno na samrti i nalazi se u Švajcarskoj bolnici.Ne piše mu se dobro. Bogdan je njegov jedini unuk, trebalo bi sve ovo da nasledi."

„Mhm.A čime se bavio njegov deda pa je stekao sve ovo?"

„Znam samo da je milijarder i da ima mladu ženu.Možeš misliti kolika je ljubav u pitanju.Ta žena, sudeći po priči koju sam načula, jedva čeka da jadan čovek umre."

Klimnem glavom.
Vau.
Kao da sam u nekoj tv drami, a ne u stvarnom životu.

„Pa, šta bi ste prvo želeli obići?" Krene ka vratima.

„Sve?"
Iskreno odgovorim, više kao pitanje.

„Dobro.Vidim da ste radoznali.Sreća, imamo ceo dan za obilazak.Zamnom."
Kaže, te otvori vrata.

Išle smo dugim hodnikom.
Na zidu sa desne strane nalazili su se veliki prozori kroz koje se probijala svetlost dana koji je bio pri kraju.
Pogledavši kroz staklo jednog od visokih prozora primetila sam tamne oblake. Slutilo je na nevreme.

„Danas će padati kiša.Čula sam na jutarnjim vestima."
Otvori vrata koja su se nalazila pored širokih mermernih stepenica koje su vodile ka pridzemlju.
„Ovo je kancelarija gospodina Bogdana.Tu obično provodi vreme."

Iz radoznalosti sam zavirila, ali me je Sonja odgurnula.
„Ne bi smele da ulazimo dok to gospodin ne odobri.Ipak je to njegov kutak gde se osami i na miru razmišlja."

Klimnem glavom u znak razumevanja.

„Ali, dobro.Možete proviriti."
Pomeri se u stranu kako bih mogla nešto videti.

Odmah za oko mi je zapala slika neke žene uramljene na zidu.
Božanstveno je lepa - pomislila sam gledajući u ženu na slici.
„Ko je ono?"

„Majka gospodina Bogdana.Ne priča mnogo o njoj.Bolna tema."

„Zbog čega? Šta je sa njom?" Upitam znatiželjno.

„Umrla je na porodjaju, radjajući Bogdanovog brata."
Progutala sam knedlu videvši suzu u Sonjinim očima.

„Bila je mnogo dobra žena.Stvarno.Bog dušu da joj prosti."
Prekrsti se i obriše suze.

„Maločas si rekla da je Bogdan jedini unuk.Kako? Sada si rekla da Bogdan ima i brata." Zbunim se.

„Rodjen je mrtav.Bila je to rizična trudnoća, ali Vesna je želela da rodi uprkos tome."

„Vesna?Tako se zvala Bogdanova majka?"

„Da."
Zatvori vrata, te krene silaziti stepenicama.
Stane na jednom od stepenika, te se okrene ka meni i upita. „ Idete gospodjice?"

„Molim te, nemoj tako da me zoveš i da mi persiraš.Neprijatno mi je.Stariji ste od mene.Trebalo bi ja Vama da persiram, a ja to nisam radila.Molim te, nemoj ni ti."

„Taman posla da mi persirate, ipak ste Vi buduća šefova supruga.Tačnije, Vi ste njegova verenica."

„Molim te, nemoj mi persirati.Glupo se osećam."

„Izvinite.Nije mi namera da Vas...opet ja sa tim.Izvini.Jednostavno, navikla sam tako.A i gospodin je rekao da se tako ophodimo prema tebi."

„Nemoj to raditi.Nema potrebe za tim."

„Gospodin će se naljutiti ako čuje."

„Reci mu da sam ti ja rekla da to ne radiš.U redu?"
Na to ona samo klimne glavom, te sidjemo u pridzemlje.

Bogdan mi je pokazao kupatilo, dnevnu sobu i kuhinju na brzinu.
Ali Sonja je to uradila detaljno mi objasnivši gde šta stoji.
Bukvalno smo do dva sata pre ponoći prostudirale zajedno celu kuću.

„Znači ovde si od njegove sedamnaeste?"
Upitam, sedeći u trpezariji i ispijajući čaj koji mk je Sonja skuvala.

„Da." Klimne glavom. „Zaposlio me je njegov otac. On je bio mnogo zauzet, nekada uopšte ne bi dolazio kući.Bogdan je tokom svog školovanja je jedno vreme bio u internatu, zatim u Studenskom domu kada je krenuo na fakultet."
Spusti šoljicu iz koje je prethodno otpila gutljaj čaja.

„Je l' još ide na fakultet?Na koji?"

„Završio je pravni fakultet.Sve je predao u roku.On je oduvek bio ambiciozan.Vredno je učio.Prošle godine je diplomirao.On je jedan jako inteligentan dečko."

„Deluje kao da ti je platio da ga hvališ kod mene."
Na to se nasmejala, dok sam ja u sebi prevrćala očima na svaku reč koju sam izgovorila.
Ponašaj se Dajana! Ponašaj se! Žena ti može majka biti. - govorila sam sama sebi.

„Deluje, ali nije.Ovo je moje mišljenje.Samo sam ti rekla ono što mislim."
Ponovo se nasmejala i ispila gutljaj čaja, te me upitala.
„A koju si ti školu završila?"

„Prošle godine sam završila ekonomsku."

„Jao, pa ti imaš samo 20 godina." Iznenadi se.

„Da."

„Izgledaš starije."

„Svi mi to kažu."
Razvijem usne u blagi osmeh, čisto da ne budem sve vreme sa ozbiljnim izrazom lica.

Jack Daniel's Where stories live. Discover now