Jack Daniel's

12. DEO

Ubio je Nikolu. Zapravo, njegovi ljudi su.
Ali on je kriv! Lično on!
Tako prokleto mrzim to stvorenje!
To je djavo u ljudskom obliku.

Otišla sam u kupatilo i umila se.
Pogledala sam devojku koja je stajala ispred ogledala iznad lavaboa.
To sam ja. A tako bih volela da nisam. Da je to neko drugi. Da nisam sve ovo što mi se desilo prožovela. Da imam normalan život. Zdravu majku. Živog i zdravog najboljeg druga. I posao koji neće lepiti za mene psihopate, budale i debile.
Očigledno sam magnet za takve.
Lepe se za mene kao žene za milionere.

Dugo sam stajala u kupatilu i razmišljala šta da radim.
Ostala sam bez posla, što znači i bez kinte.
Na kraju sam otišla do svoje spavaće sobe i pozvala majku.
Sigurno se žena zabrinula.

„Halo, mila."
„Mama..." Samo to izgovorim, jer znam da će započeti razgovor.
„Šta radiš, pile, je l' sve u redu? Sinoć sam te zvala, ali predpostavljam da zbog posla nisi mogla da se javiš."

Dvoumila sam se izmedju istine i laži.
Nisam znala šta da joj odgovorim.
Na kraju sam rekla. „Da.Juče sam imala do tri ujutru svirku."

„Mnogo radiš, dušo.Nije dobro za zdravlje."
„Znam, mama, ali potreban nam je novac."
Grizla me je savest što je lažem.
Nikada nisam imala potrebe lagati je.
Uvek smo sve jedna drugoj pričale.
Ali ako bi joj rekla možda bi joj zdravlje pogoršala. Brinula bi se.
A i...plašim se da bilo kome kažem, pa čak i njoj.
Ko zna na šta je Bogdan spreman.

„Kad smo već kod novca, stvarno mi je glupo što je sve palo na tebe.Svi problemi oko finansija.Ovo moje lečenje je skupo, i to se svalilo na tvoja ledja.Stvarno mi je žao, mila.Izvini." Izgovori sa tugom u glasu.
„Nemaš zbog čega da se izvinjavaš, mama. Godinama si odvajala od svojih ustiju ne bi li me prehranila i izvela na pravi put.Dugujem ti.Znaš da si najbolja mama na svetu.I nikada te ne bi menjala, ni za šta na svetu."

„Volim te, jedino moje."
„I ja tebe, mama."

....
Negde oko četiri popodne neko je pokucao na vrata.
Štrecnula sam se.
Ustala sam sa kauča i i nesigurno otvorila vrata nadajući se da neću otvoriti nekom banditu ili još gorem čoveku.
Ispred je stajao Gale. Bogdanov čovek.
Uplašila sam se još više.
Šta sada hoće?
Neće me ponovo kidnapovati, zar ne?
Sve to ponovo da proživaljavam ne mogu.

„Šta želiš?"
Upitam uplašeno.
„Nemojte se plašiti.Neću Vam ništa.Šef me je poslao da Vam dam ovaj paket.Uzmite."
Pruži ruku davajući mi nešto u braon papirnoj kesi.

„Šta je to?" Upitam znatiželjno.
„Ne znam.Šef je rekao da ti donesem i nikako ne otvaram."

„I nisi otvorio?"
Upitam željna odgovora.
Da li bi poslušao šefa apsolutno sve što mu kaže?
Je l' se i on njega boji?
„Nikada se ne bi oglušio o šefovu naredbu.A sada, prijatan dan, gospodjice.Dovidjenja."
Okrene se i ode.

Zatvorim vrata iznenadjena i znatiželjna.
Sednem u dnevnom boravku i otvorim paket koji sam upravo dobila.
Nisam znala šta je unutra i nisam ni slutila da ću izvaditi novac i papir sa brojem i natpisom 'Bogdan'.

Poslao mi je 100€ i svoj broj?
Zanimalo me je da li je njegov.
Ne znam zašto uporno radim nešto što možda ne bi trebalo.

Pozvala sam.
Nisam se toliko iznenadila kada se on javio i ispostavilo se da je stvarno njegov.
Iznenadilo me je ono što je rekao.
„Samo što si dobila broj, a već me zoveš.Nedostajem, zar ne?"
Odmah sam prekinula poziv i pokajala se što sam uopšte zvala.

Predpostavila sam zbog čega je poslao novac.
Zbog hrane i ostale potrebštine koje će mi pomoći da preživim ova pet dana.
Pitala sam se...Ako ne pristanem, kako ću se zaposliti? Kako ću zaradjivati? Kako ću isplatiti sva dugovanja i rešiti se problema i briga? Kako će se mama lečiti?
Mrzim taj osećaj da zavisim od nekog.
Dugo sam razmišljala.
Danima.

U subotu uveče sam sedela u krevetu i pila topli čaj ne bi li se ugrejala.
Isključili su struju i grejanje.
Jedino vodu imam i nešto malo novca.

Majci sam u petak išla u posetu i platila lekove i jedan mali deo dugovanja bolnici.
Preče mi je bilo mamino zdravlje od stana i ostalih finansijskih problema. I onako to malo što sam dala ne bi bilo dovoljno za ovo ostalo.

Sedela sam umotana u dva debela ćebeta i razmišljala.
Dugo.
Čini mi se da su sati prolazili, a ja odluku nisam donela.

Dvoumila sam se.
Kolebala izmedju pristanka i odbijanja.
Trudila sam se naći neko drugo rešenje, da ne moram pristati na Bogdanovu ponudu.
Na kraju sam odlučila, svesna toga da će me koštati odluka koju sam donela.