Jack Daniel's

32. DEO

Posle par sati slušanja razgovora i komentara izmedju Bogdana i zvanica, dosadnog govora kojeg je držao dok sam ja bila okupirana njegovim očima i usnama, napokon smo krenuli kući.

Kada smo ostali sami, osetila sam nelagodu. Neka nervoza se pojavila u meni da ga odjednom nisam mogla pogledati u oči. Kao da je neko koga sam tek upoznala. Sada mi je bio poput prelepog stranca na kog sam "bacila" oko.

Odmah nakon što sam se smestila i vezala pojas, okrenula sam glavu na stranu kako ne bi primetio očiglednu nervozu. Kada je u pitanju on, čitao me je kao bukvar. Čak i sada mi je tesko poverovati da ne tako dobro poznaje.

Do kraja vožnje izbegavala sam njegov pogled, poklanjajući svoj prozoru.
Jednom me je pitao je l sam dobro, ali sam samo klimnula glavom kao potvrdu.

Vožnja se činila jako dugom budući da sam ćutke sedela.
Kada je parkirao auto ispred kuće, požurila sam. Brzim korakom sam ušla u kuću ne sačekavši njega.
Bojim se da će samo jedan moj pogled ottriti mu osećanja koja krije njegova vlasnica.

Čula sam da me doziva pre nego što sam ušla u sobu i zatvorila vrata.
Ubrzo su hodnikom odzvanjali njegovi koraci.

„Dajana, reci mi šta ti je!" Povisi ton kucajući na vrata.

„Ništa! Pošla sam se tuširati." Slažem, ali shvatim da to nije loša ideja. Prijaće mi. Možda bi hladna voda ohladila moja neprihvatljiva osećanja.

„Zašto me izbegavaš?" Njegov glas se čuo tako blizu, da sam znala da je navaljen na vrata.

„Otkud ti to? Naravno da ne."
Možda i nisam loš lažov.

„Mogu li ući?" Iznenadi me pitanjem i ako je pre minut pokucao kako bi ušao.

„Ne!...gola sam!" Dosetim se izgovora.

„Kako si mogla da se tako brzo skineš? Samo što si ušla." U glasu mu se prepoznala neverica.

„Ovaj, pa...požurila sam."
Jesam li maločas rekla da možda nisam loš lažov?
Ispravka. Možda nisam najpametnija osoba.

„Dajana, jesi li ljuta na mene? Je l zbog onih devojaka na proslavi?"
Kada to upita, shvatim da je i on primetio moju ljubomoru, ali to nije bio razlog mog sadašnjeg ponašanja.

„Ne, taman posla. Pa ja i ti nemamo ništa."
A možda bi trebalo? Od negde izadje to pitanje, ali ga ne izgivorim.

„Hajde da razgovaramo." Kaže skoro molećivim glasom.

„Bogdane, zaista cenim tvoju brigu, ali sada stvarno mi nije do razgovora."
Kažem, i ovog puta to je bila istina.
Kada je već skontao da ga izbegavam, neka zna da ne želim da razgovaramo.

„Oh, dobro. Laku noć onda." Opet se začuju koraci, ali ovog puta slabiji zvuk od onog malopre.

Otvorim vrata i provirim nabrzaka da se uverim da je otišao.
Kada se uverim, odem da se istuširam.
Hladna voda mi nije prijala kako sam mislila da će biti. Smrzla sam se, te sam se nasmejala mojoj gluposti.

Tako mi fali mama.
S njom bi mogla pričati o ovome što mi se dešava....Ne! To je laž.
I da je živa ne bi mogle razgovarati o tome, nažalost.

....

Jutro mi je prešlo u podne kada sam se probudila sa bolom u glavi od dugog spavanja.
Pogledala sam na sat i videla da je pola dva. Promeškoljila sam se i ustala, te protrljala oči.

Primetila sam na stočiću sa moje desne strane ružu. Uzela sam je i nasmejavši se pomirisala je.
Znala sam od koga je, što je očigledno. Ne bi mi sigurno oni iz obezbedjenja slali ruže, a Nikola nije dolazio u obzir. Kad sam ga već spomenula, trebalo bi da mu odem u posetu ove nedelje.

Nakon što sam ustala i obukla sivu trenerku u žurbi, sišla sam u trpezariju. Na moju veliku žalost nije me dočekao doručak na stolu.
Čula sam zvuk creva koji je dopirao iz mog stomaka.
Osećam veliku glad.

„Dobro jutro." Kažem Sonji kada je ugledam za radnim stolom u kuhinji kako stoji navaljena na njega i čita novine.

„Dobar dan." Nasmeši mi se, i kada bacim pogled na novine, ona ih brzo skloni kao da pokušava da ih sakrije.

„Šta čitaš?" Znatiželjno upitam, jer me je isprovocirala onim gestom.

„Ništa. Neke gluposti o poznatim ličnostima." Opet mi uputi osmeh, ali videlo se da joj nije do osmeha.

„Mogu li da pozajmim tvoje novine? I onako nemam pametnijeg posla."

„Ovaj...doneću ja vama druge, one za modu, zanimljivije su."

„Nema potrebe da se maltretiraš, mogu i te ako ti nije problem." Podjem sa uzmem novinu koju je sada držala u rukama.

„Dajana, možda ne bi trebalo..." Izmakne novinu kada kada krenem da je uzmem.

„Šta ne bi trebalo?" Prekinem je pre nego što završi rečenicu.

„Ovaj..." Zastane.
Videlo bi se i iz aviona da je nervozna.
Nakon par trenutaka pružila mi je novinu.

Kada sam je uzela shvatila sam razlog njenog čudnog ponašanja i skrivanja novine.
Na naslovnoj strani stajao je Bogdan sa nekom brinetom.
“Bogdan Stefanović ima ljubavnicu!" - stajao je natpis krupnim slovima na sredini papira.
Nešto me je probolo u grudima.
Idiot!!- Vrisnem u sebi, dok skupim obrve.

Osetim se povredjenom i još više zažalim za tim što sam dopustila da me osvoji poput neke lake devojke koju može svako da šarmira.
A on? On ima nekog i to mi nije rekao.
Kakav manipulator!
Govori mi da je SMRTNO zaljubljen u mene, a danas osvaja naslovnicu sa nekom brinetom!

Sa besom odmarširam nazad u sobu, ne slušajući Sonju koja je išla zamnom i govorila uporno nešto.
Zalupila sam vratima i bacila se na krevet.
Naravno da neću cmizdriti!
Ko je on da plačem?
Suze se troše na osobe koje volite.
A on je samo osoba do koje mi je stalo i koju ću pokušati izbaciti iz glave i obrisati tragove iz srca koje je počeo ostavljati.

Bila sam zahvalna Sonji kada me je ostavila na miru nakon što sam joj rekla da želim biti sama. Otišla je iz moje sobe u koju je ušla nakon mog dolaska. Uputila mi je saosećajan pogled pre nego što je izašla.

Nakon nekih sat vremena čula se vika koja je dopirala iz pridzemlja.
Izašla sam u hodnik i prišla stepenicama kako bi  'oslušnula' šta se dole dešava.
Prepoznala sam muški sada ljutit glas koji je pripadao Bogdanu, i Sonjin nežan glas.

„Stvarno mi je žao. Pokušala sam je sprečiti."  Njen glas se prelomio izgivorivši to.

„Gde je?" Da sam ja Sonja sigurno bi se ja sama slomila, a ne samo moj glas, da mi se tim tonom obraća.

„U svojoj sobi." Tiho je rekla.

Nije joj ništa odgovorio.
Pretpostavila sam da će doći, te sam potrčala ka sobi i polako zatvorila vrata da me ne bi čuo.

Praviću se da spavam, jer sa lažima ne umem dobro da baratam.
Ne želim mu dati nijedan znak da me je potreslo saznanje da ima nekog.
Nije vredan osećanja kada se ovako ponaša.