Jack Daniel's

36. DEO

~ Bogdan p.o.v. ~

Nisam pio ništa jako, te zbog toga me alkohol nije "radio". Nikada ne pijem po danu da budem pijan, uvek umereno. Odlučio sam popiti ovog puta tekilu i to duplu, jer Dajanine usne su mi bile non stop u mislima.
Poljubio sam je i sada ne mogu da se otarasim tog osećaja čudnog u stomaku.

Nisam zaljubljive prirode inače, ali ona me je osvojila samim pogledom na nju dok sam je slušao u svom baru.
Nekad sam bio nedodirljiv, nije niko mogao da utiče na mene i da se igra sa mnom. A vidi me sada.
Sedim u svojoj radnoj sobi i pijem.

Kada je pogledam vidim u njoj majku moje dece, ženu sa kojom bi ostario.
Takve misli budi u meni na koje nisam nikada pre pomišljao niti želeo misliti.
Da nije deda stavio uslov za nasledstvo i da nije radila u mom baru, kome bi takav dijamant zapao?
Ko bi je tešio umesto mene? Ko bi je gledao ljutu, srećnu, tužnu, zbunjenu umesto mene? Kome bi bila ljubav?

Ljubav? Šta ja znam o ljubavi?
Je l sam ja uopšte u ljubavi sa njom?
Dobro znam odgovor na to pitanje.
Ja sam u ljubavi sa svakim milimetrom njenog tela, svakim pokretom, pogledom, dodirom.
Ušla je u moj um i raznela ga, spuštajući se do srca i tu se zadržala.
Šta će učiniti sa njim to je pitanje vremena.
Zbog nje sam postao previše nežan.
Neko drugi.

Popio sam još jednu čašu i tu sam sebi rekao kraj. Ostavio sam flašu tekile u  jednu fioku radnog stola gde mi stoji piće.
Ustao sam i krenuo ka svojoj sobi da se istuširam i sperem sve prljave misli koje su mi se motale po glavi. U mislima sam imao Dajanu u raznim pozama što ne sluti na dobro, već na mučenje. Ona ne želi ni da me poljubi, a tek nešto više.

Dok sam išao ka sobi samo sam video nju, nisam ni primetio da sam stao ispred njenih vrata, dok nije naglo otvorila vrata i udarila u mene jer se nije nadala da ću biti tu.

Poskočila je i stavila ruku na grudi.
„Bože. Uplašio si me."

„Polako sa komplimentima. Znam da sam zgodan, ali nisam znao da sam kao Bog." Nasmejem se i ugrizem za usnu jer devojka o kojoj sam imao pervezne misli sada stoji ispred mene i mogao bi da ih ostvarim.
Ali ipak odlučim da neću. Jedino bi ih obistinio na silu, a to ne želim. Sve mogu biti, ali silovatelj ne.

„Pio si?" Prekrsti ruke.

„Malo." Priznam.

„Smrdiš." Odmahne rukom ispred sebe kako bi oterala miris alkohola.

„A ti mirišeš fantastično." Naslonim glavu na njen vrat kada skloni ruku, te jega pomirišem. I bez toga sam mogao oseti taj zavodljivi parfem koji me mami da ga lizanjem skinem sa njene kože.

„Zašto si pio?" Upita strogim glasom. Da, mama.

„Od muka, ali dobro sam." Uspravim se i ozbiljno kažem.

„Kakvih muka? Mislila sam da ih ti nemaš." Nasmeši se.

„Kada bi znala kakvih muka imam" pogledam u brežujak na mojim pantalonama, te podignem pogled ka njoj „Ne bi se tako smejala."

Okrenem se i krenem ka svojoj sobi ostavljajući je očigledno bez teksta, jer me je ćutke začudjeno posmatrala.
Pogledao sam je još jednom pre nego što sam ušao u sobu. Primetio sam da je crvena u obrazima, na šta sam se nasmejao.

~ Dajana p.o.v. ~

Stajala sam zapanjena njegovom iskrenošću o svojoj muki. Mislila sam da se šali kad je rekao da je pio od muke, te sam se nasmejala.
Mislim da sam minut stajala u hodniku ispred sobe, zaboravivši da sam pošla da pijem vodu, te kada sam se setila brzim korakom sam otišla u kuhinju i popila. Sigurna sam da su mi obrazi i dalje bili crveni od postidjenosti zbog njegovog ponašanja. Nisam navikla na takvu vulgarnost.

Odjednom mi se pitanje formiralo u glavi. Pomalo zabrinjavajuće sam ga sama sebi postavila i to naglas.
„Šta ako sada ode nekoj da se isprazni?"
A onda se lupim šakom u čelo zbog takve pomisli.
Neka ide! Šta mene briga? Da neću ja da mu pomognem?
Da je bilo šta drugo ja bi prva pomogla. Tako sam vaspitana. Da pomažem drugima i da ne tražim ništa zauzvrat.

= Sutradan =

Prethodno veče sam provela u svojoj sobi gledajući serije i pokušavajući skrenuti misli sa Bogdana i "njegove muke". Bilo me je i sramota zbog tog dogadjaja, ali sam osećala i ljubomoru kada sam zamisljala njega sa nekom kako s njom radi "to".

Nisam ga videla od tog dogadjaja od sinoc. Nisam bila na večeri jer ga nisam htela videti, a nisam ni imala apetit. Još jedan od razloga je bilo i to što nisam mogla prestati gledati seriju, te sam je i završila kasno sinoć sva sreća inače bi i doručak jutros izbegla.

Bogdana nije bilo na doručku, i bila sam zbog toga isprva iznenadjena, ali sam setila da je sigurno na poslu ili je mamuran. Nekako, znajući njega, logičnije mi je bilo da radi.
Ne znam ga kao nekog ko se opija do besvesti i budi se kasno u podne zbog mamurluka. Jednostavno, on nije taj tip osobe. Ne sumnjam da se nikad nije napio, ali verujem da i kad bi se to desilo on bi ustao rano.
Sigurno mu je neko non stop pričao “Ko rano rani, dve sreće grabi", a on je to bukvalno shvatio. - Našalim se u sebi, te se nasmejem.

Sedela sam u dnevnom boravku i gledala emisiju o poznatim ličnostima, na kojoj "hvala Bogu" nije bilo njega i devojaka, čak šta više uopšte ga nije bilo i mogla sam slobodno gledati bez straha da ću ponovo videti "nešto" što neće prijati mojim očima.

....

Dobar deo dana i večeri Bogdana nije bilo. Morala sam pitati Sonju da budem sigurna.

„Je l Bogdan na poslu? Ili?" Sela sam za trpezarijski sto čekajući da postavi večeru.

„Znam da je jutros rano ustao i otišao na posao bez doručka. Rekao je da će imati poslovni sastanak i da će biti sa nekim važnim ljudima na ručku. Ne znam gde je sada." Završi sa postavljanjem tanjira.

U meni se opet probudi crv sumnje.
Možda ipak ima nešto sa onom i samo me laže da je to "njegova saradnica".
Moraću da proverim.
Čekaću ga da se vrati, makar ga čekala i do jutra.

Videćemo Bogdane Stefanoviću jesi li veran suprug ili loš lažov.