Jack Daniel's

30. DEO

„Hoćemo li?" Upita me Bogdan nežno.

„Mhm." Promrmljam i krenem za njim ka autu koji se nalazio ispred izlaza iz groblja.

Otvorio mi je vrata na suvozačevom mestu kao pravi kavaljer te sam sela i vezala pojas.
Zatim je seo na svoje mesto i krenuli smo.
Kiša je počela padati te su brisači brisali kapljice suza modrog neba.
Decembar je za dva dana.
Kada ga pomenem asocira me na Novu godinu.
Ovu ću dočekati bez majke.
Okrenem glavu ka prozoru i osetim suzu kako klizi niz obraz.

„Danas bi trebalo da dodje moj deda iz inostranastva.Ne znam da li sam ti rekao, bio je bolestan pa je propustio nase vencanje.Zeli da te upozna."
Kaže, te podigne ruku sa volana ne bi li bacio pogled na sat i video koliko je sati. „Do sada je sigurno stigao."

Obrišem suze i protrljam oči.
Udahnem duboko.
„Rekla mi je Sonja nešto o njemu.Da je milijarder i da ima mladu ženu."
Izgovorim nesigurno, jer nisam znala da li bi smela da mu kazem da mi je Sonja bilo sta rekla.

„Aham.To je ona žena koju si upoznala na nasem vencanju.Takodje si upoznala i njenu cerku.One su ti klasicne sponzoruse.Zao mi je sto to tako moram da kazem, ali eto.Bitan im je samo novac, a moj deda je dobar covek i naivan.Ozenio se sa njom pre desetak godina.Tada je bio boljeg zdravlja.Ali stanje mu se pogorsalo.Starost je to."
Kaže gledajući ispred sebe da ne bi skrenuli sa puta.

„Pa zar ne vidi da ga ona iskorišćava?" Upitam znatiželjno.

„Mislim da vidi, ali se pravi da to ne primećuje.Znaš, novac ne može kupiti sreću i ljubav.On je zavoleo, čini mi se.I dugi niz godina je bio sam.Treba mu neko pored sebe."

„Zašto nije ovde sa vama? Onda ne bi bio sam, vec sa porodicom."
Na to što sam rekla, Bogdan  se nasmejao.
Rekla bih sarkastično.

„Porodica.Hah.Deda i tata su posvadjani vec ko zna koliko godina.Nisu u dobrim odnosima od kako je tata pobegao od kuce i ozenio se mojom majkom.Deda ih nije podrzavao i zeleo je da tata postuje njegova pravila.To je znacilo da ako ce biti pod njegovim krovom, onda mora raditi kako deda kaze.Mom ocu se to nije svidelo.Ni malo.Oduvek je voleo da bude sam svoj gazda.Deda mi je pet godina poklonio firmu "Jack Daniel's".Dao mi je da je vodim, a ja sam dozvolio tati da zajedno sa mnom upravlja njome.Dedi se to nije svidjalo, ali nije se ni protivio.Ovaj...on je jedan od razloga zašto sam se venčao tobom."

Zbuni me tom izjavom.
On je jedan od razloga?
„Kako to misliš?"

„Pod uslovom ako se oženim pre nego sto umre, naslediću ovu kuću u kojoj smo i firmu.Još se vodi na njegovo ime sve.Otud mi ovoliko bogatstvo.Zbog dede.Da se nisam oženio izgubio bih sve.A ostali razlozi su to da sam smrtno zaljubljen u tebe i da te volim."
Pogleda me u tom trenutku kada izgovori poslednju rečenicu, te ubrzo vrati pogled na put.

Osetila sam njegovu ruku koja mi je dodirnula koleno i učinila da se naježim.
Sve vreme tokom puta gledala sam ga.
Posmtrala njegove crte lica i grimase koje je pravio.
U jednom trenutku se okrenuo i pogledao me.

„Zašto me tako gledaš?Šta je bilo?"
Podigne obrve i nasmeši se dok mu plavetnilo u očima dolazi do izražaja.

„Ništa."
Usne mi se razvile u blagi osmeh na samu pomisao da je Bogdan zaista lep.

....

Kada smo stigli, ponovo mi je otvorio vrata te sam izašla.
Ušavši u kuću osetila sam ženski parfem i uočila ženu plave kose, onu sa venčanja.
Supruga Bogdanovog dede.
Prišla nam je i nakezila se.

Setila sam se njenog imena kada se pozdravila sa Bogdanom ljubljeći vazduh, bukvalno.
Jasmina.
„Ah, golupčići.Kako ste mi slatki.Joj, nemoj da zameriš Bogdane, ali Milica nije mogla da dodje.Otišla je sa dečkom na zimovanje."

Na to je Bogdan klimnuo glavom i rekao.
„Ne zameram."

„Milun je u dnevnoj sobi, čeka vas."
Kada je to rekla, pogledala sam zbunjeno u Bogdana.

„Deda.Vreme je za upoznavanje."
Kaže tiho, obraćajući mi se.
Namigne mi i krene ka dnevnom boravku.

Jasmina me je odmah uzela pod ruku i krenule smo za njim.
Ta žena mi je bila iritantna i kada smo se upoznale na venčanju.

„Znaš, moja Milica je bila dve godine zaljubljena u Bogdana i trebalo je da budu zajedno."
Šapne mi.

„Zašto nisu?" Radoznalo upitam. Negde duboko u sebi osetim da mi je zasmetalo saznanje te informacije.

„Pa eto.Nisu."
Prmrmlja pre nego što Bogdan otvori vrata i nadjemo se u dnevnoj sobi.

Kada smo ušli, videla sam na ugaonoj garnituri koja se nalazila na sredini sobe proćelavog i sedog čoveka naboranog lica.
Bio je u crnom odelu i beloj košulji.
U jednoj ruci držao je pomoćni štap, dok je drugom podigao naočare koje su mu spale.

Pogledao je u mene, zatim u Bogdana.
„Nadam se da mi ne zameraš, kćeri.Ne mogu da ustanem."

„Taman posla.Sedite."
Pogledala sam nesigurno u Bogdana.

Prišao je i i obgrlio mi jednom rukom struk.
„Deda, ovo je moja supruga Dajana."

Pružila sam ruku kada je Bogdanov deda ispužio svoju te smo se rukovali.
„Divna devojka, reko bih.Pa srećno vam bilo.Mnogo mi je drago da se moj unuk konačno skrasio.Nadam se da imate i unuče u planu.Red bi bio."

Umalo se nisam šlogirala čuvši to.
Ponovo sam pogledala u Bogdana.

„Imamo u planu."
Gledao je u svog dedu i ozbiljnog glasa rekao.

Imamo u planu dete?
Bebu?
Čekaj...
Šta?
Nadam se da je upravo slagao.

„E, to su divne vesti.Ja neću biti još dugo medju živima.Nadam se da ću dočekati da ga uzmem u ruke." Nasmeši se.

„I mi se nadamo." Bogdan mu odgovori.
Pogleda me i razvije usne u smešak na šta podignem obrve i napravim iznenadjenu facu.

Vratio je pogled na dedu i rekao mu.
„Sigurno si umoran od puta, Sonja ti je spremila sobu.Unajmio sam i bolničarku."

„Hvala ti sine.Necemo vam dugo smetati.Samo danas.Sutra se vracamo.Je l' tako Jasmina?"
Obrati se njegovoj mladoj supruzi koja bi, sudeci po izgledu, trebalo da ima negde oko četrdesetak godina.
Dosta je mladja od njega, te zbog toga je i oslovljavam "mlada supruga" i ako mi može biti majka.

„Ah, dragi.Mislila sam da cemo ostati duze." Kaže to molećivim glasom.

„Rekao sam ti vec da necemo biti na smetnji novopecenim mladencima." Kaže joj ozbiljnim glasom.

„Sigurna sam da ne smetamo.Zar ne Bogdane?" Pogleda u Bogdana, verovatno očekivajući potvrdan odgovor.

„Naravno da ne smetate.Bilo bi nam drago da ostanete duže." I on potvrdi.

„Ako kažem da ćemo se vratiti onda ćemo se vratiti." Deda povisi ton obraćajući se Jasmini.

„Dobro, dragi.Nemoj da se uzrujavaš.Biće kako kažeš."
Nasmeši mu se i savije glavu.