Jack Daniel's

26. DEO

Bogdanov tata je došao sat vremena nakon venčanja, kada smo ja i Bogdan pozirali za kamere poznatih časopisa, uključujući i časopis ,,Biz" koji je o poznatim biznismenima.
Trebalo bi da se nadjemo na naslovnoj strani tog istog.

Začudila sam se činjenicom da je Bogdanov otac propustio venčanje i zapitala se da li zna zbog čega ne radim više za njega i zbog čega se udajem za njegovog sina.

„Čestitam."
Rekao je rukovavši se sa Bogdanom, te sa mnom.
„Ne mogu reći da se slažem sa ovim što radite, ali dobro.Svaki otac treba da podrži sina, zar ne?Znam da ovo nije venčanje iz ljubavi, pa se i ne kajem što sam ga propustio.Požar je izbio u fabrici, morao sam da intervenišem.Ništa strašno Bogdane.Tako da nema potrebe da se uznemiravaš.Sredio sam sve.Došao sam na brzinu da vam čestitam i da se slikamo za novine.Pa gde su te kamere i blicevi?"
Nasmeši se i prodje rukom kroz kosu kako bi popravio frizuru.

Izgleda da mu je totalno svejedno što me je Bogdan ucenio kako bi se udala za njega.

„Naravno, kako da se ne slikaš za novine i ne budeš u centru pažnje."
Bogdan mu kaže, ali izgleda da sam ga samo ja čula.
Pogledala sam ga zbunjeno.

„Ako ćemo iskreno, došao je samo zbog novinara.Uvek mu je slava i karijera bila na prvom mestu.Ne znam kako je mama mogla da živi sa njim.Ovaj..." Šapne mi na uvo, te se počeša.
„Zaboravi da sam bilo šta rekao."

Krene za svojim ocem koji nije obraćo pažnju na njega, već gledao u fotoaparat iz kog je dopirao blic.
Smešio se i šepurio pred kamerama.
Jeste da sam radila za njega, ali nikada ga nisam poznavala.
Došao je u kafić svega dva puta.
A zaposlio me njegov ženski asistent kome me je preporučio Nikola.
Iznenadila sam se shvativši da sam sve vreme imala pogrešnu sliku o njemu.

U mojoj glavi on je bio odličan otac, pravi poslovan čovek željan intime.
Nisam ga mogla zamisliti kao nekog kome je važnija naslovna strana u novinama.
Gledavši kako pozira sa svojim sinom, u njemu sam videla lažnu očinsku figuru.
Odgovarao je zajedno sa Bogdanom na razna pitanja o roditeljstvu i porodici.
Kada bi postavili neko pitanje vezano za očinstvo, Bogdan bi se okrenuo ka meni i negodovao glavom.

Stajala sam sa Bogdanove leve strane udaljena nekoliko metara.
Čula sam sva pitanja i pretpostavila da je svaki odgovor bio laž i to sa ciljem da u javnosti stvore sliku požrtvovane i jako bliske porodice.
Kasnije smo se svi zajedno slikali i dali intervju.

„Kako se osećate budući da ste sada udata žena?"
Upita me nivinarka, nasnešivši se, državši u ruci mikrofon ispred mene.

„Super."
Nikako - odgovorim u sebi, dok njoj serviram laž nasmešivši se.

....
....

„Gde idemo?" Upitam dok sedim do Bogdana u autu. Skrenuli smo u pogrešan smer, u onaj koji ne vodi njegovoj kući.

„Na medeni mesec." Nasmeši se, pogledavši u na svoj ručni sat. „Bićemo na aerodromu za sat vremena."

Iznenadim se kada čujem kuda nas auto vozi.
„Mislila sam da ćemo otići tvojoj kući."

„Nema sada moje ili tvoje, sve je to naše."
Pogleda me direktno u oči, te nastavi. „Sonja ti je spakovala odeću i sva potrebna dokumenta.U koferu su, u gepeku."

„A gde idemo tačno?Mislim na taj medeni mesec." Kažem znatiželjno.

„Maldivi."
Ponovo se nasmeši.

Zamalo da otvorim usta kada to čujem.
Maldivi su oduvek bili samo san za devojku poput mene koja nije imala para ni za običnu ekskurziju, a tek takvu destinaciju.