- Ti, baš ti!
Pogledaj me!
Pred tobom stojim. Ogoljena do poslednjeg trena moga bića, tebi na srebrnom poslužavniku predata, tebi skoro pa poklonjena.
Pogledaj me!
Nemoj glavu da spuštaš i pogled da skrivaš.
Pogledaj me!
Na tebe vičem sada, kada nisam umela tada. Molila sam te da me shvatiš. Zahtevala da me saslušaš, preklinjala da sačekaš.
Pogledaj me, dođavola!
Podigni pogled i pogledaj me u oči. Pogledaj u podočnjake i natečeno lice. Pogledaj šta je tvoje nerazumevanje od mene učinilo.
Pogledaj!
Zašto sada ćutiš? Bio si rečit. Govorio si mi prvo slatke reči navodeći me da se prvo za tebe zainteresujem. Slatkorečivost ti je bila na prvom mestu, romantika ti je bila oružje. Zasipao si me laticama ruža, dočekivao buketima cveća samo da bih ja tebe pogledala. A nisam trebala, nisam smela. Ti si bio muškarac van moje lige, to sam oduvek znala, ali ti...
Ti si bio lopov! Prevarant! Ne bukvalni već onaj najgori, figurativni. Krao si mi pažnju, prevario si moje srce! Prevario si mene! Nisi mi trebao ti takav. Nikad mi nisi trebao! Gledaj me sada dok ti govorim! Gledaj šta si od mene načinio! Gledaj me! Gledaj mene! Ti i tvoje avanture dok se nisi bacio na mene. Trebala sam da slušam. O, kako sam trebala da slušam šta mi govore i nikad se ne upecam na one mile i fine reči koje si izgovorio.
Ljubavi... Kazivao si olako Volim te, rekao si suviše brzo...
A ja? Ja guska, poverovala sam ti svaku reč!
- Voli me! - govorila sam svima.
- Laže te! - odgovarali su svi.
- Lagao si me, nesrećo! I dok smo piće pili i dok smo u razgovoru uživali! Pogledaj me sada, šta je tvoja ljubav od mene načinila. Pogledaj! I kosti moje su pripale tebi, a molila sam te da me sačekaš! Da me shvatiš! Ne, ti si mi govorio kako sam tvoja jedina, dok si me pred vratima akademije čekao. Ne, ti si govorio da sam princeza tvojih snova, tvog srca. Možda haremska, ona peta, jer u tvom srcu uvek su bile druge, neke bitnije.
Znala sam da nisi čovek za mene, ali ti si bezobrazno sve uveo u moj život, u moje srce. Mic po mic, došao si do statusa okupatora mog života, proklet da si! Svakom razmenjenom rečenicom, svakim gestom, mimikom, gestikulacijom probijao si moj oklop i ušao u moj život. Ukorenio se duboko, zauzeo mi srce, mozak i na kraju pluća. Postao si vazduh koji dišem, postao si hrana koja mi treba! Ti, samo ti i sada...
Pogledaj me, skote!
Nemoj da bežiš od mene, vreme za bežanje je odavno prošlo! Dok sam ti bila mlada i lepa, dok si me osvajao korak po korak, uzimajući kao vampir moju mladost i nevinost, bila sam ti dobra. Sada kada su mi se na licu pojavili naduvi od neprospavanih noći, sada me više ne gledaš!
Pogledaj me!
Zamisli, ljubavi moja... Nisi jedini!
Možda jesi bio prvi, možda se još uvek nadam da naša prošlost ima budućnost, možda sam luda što pred tobom stojim ista onakva kakva sam bila tada, ali ja sam ta koja je nastavila da se bori za nas, čak i kada si ti odustao.
Pogledaj me!
Uzdišem. Nemam snage da vodim više ovaj monolog, dok čovek koji je predstavljao moj zupčanik pokretač samo nemo, zagledan negde iza mene stoji. U dnevnoj sobi u kojoj je do pre par trenutaka vrvelo od života, u prostoriji u kojoj su do tada bili naši prijatelji. Preračunao se. Sada me samo gleda...
- Vidi, Ana...- izgovara jadno.
- Videla sam svašta - drska sam i dalje.
- Ana, nemam ja ništa da dodam, sve je tvoja odluka. Tvrdiš da sam te samo osvajao, tvrdiš da te nisam voleo. Jesam! Voleo sam te Ana, više od života, ali...
