Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Mnogima je neprijatno sa se sete prvog poljupca. To obično bude sramotno i užasno, ali ne i u mom slučaju. Sećam se, kao juče da je bilo.
Radovala sam se dežurstvu sa drugom, mislim ipak je to srednja škola, a to mi je bilo drugo dežurstvo. Sedeli smo u našoj "portirnici" i smejali se, kada su naišla dva dečka. Četvrtaci za nas drugake su bili kao kraljevska porodica, znamo za njih, oni znaju za nas, ali međusobno se ne družimo. Međutim moj drug je izgleda imao prijatelje u četvrtom razredu za koje ja očigledno nisam znala ali saznala sam ubrzo. Dakle da se vratim na priču.
... Sedeli smo u "portirnici" i smejali se kada su naišla dva momka. Naravno, ja nisam obraćala pažnju na njih, ali Stefan izgleda jeste jer se u tom trenutku pozdravljao sa njima. Ja onako još zamišljeno gledam kako se oni pozdravljaju i pitam se kako li se oni znaju, kada odjednom ugledam ruku ispred sebe, a potom čujem i dubok muški glas koji kaže: - Ćao, ja sam Milan.
Upoznali smo se, potom su oni ušli i seli sa nama. Krenuli smo da pričamo, pa kasnije i šalimo, ali naravno sve što je lepo kratko traje. Bili smo prekinuti neočekivanim upadom, zapravo... Ugledala sam mušku ruku proturenu kroz prozorčić kako maše papirićem u obliku srca, pokazujući prstom ka meni. Kada sam okrenula glavu zaintrigirano videla sam da je to Tarzan. Naravno dečko se ne zove Tarzan, ali smo ga mi tako prozvali. Veoma lep, ali umišljen tip.
- Šta je ovo? - pitala sam ga uzimajući papir.
- Otvori, pa ćeš da vidiš.
Onako još zatečena gestom, krenula sam da otvaram malenu poruku, a dok sam čitala počela sam da se smejem tako jako, da me je stomak zaboleo.
- Da li me zezaš?
- Ne, zašto?
- Pa prvo moja drugarica dobije ovo pismo pa sada ja. Očigledno da pokušavaš sa svima dok neka ne pristane da izađe na kafu sa tobom. Moj odgovor je ne, neću izaći sa tobom.
- Kako možeš, srce si mi slomila - pokušavao je da izgleda razočarano.
- Jao, molim te prestani, a u ostalom imam dečka - to sam definitivno slagala. Ispucala sam kao iz katapulta i sebe zadivila. Do tada se nisam nikada ni poljubila, a ne dečka da sam imala. No, on to ne mora da zna.
- Aha - pokazuje prstom na Milana - jel ti on dečko? - cerekao se kao idiot.
- To nisu tvoja posla - u tom trenutku me je zaista iznervirao. Milan je lep, prelep, ali on nikada ne bi bio sa nekom kao što sam ja. Ćutala sam dok me je crvenilo preplavilo. Bilo me je stid. Koja blamaža.
- Znači jeste - još ječe se nasmejao kao da je ko zna šta otkrio, a da je bar bila istina.
- Da, jesam - ok, ŠTA? Milan je najednom izgovorio reči koje su me oduvale. Ja sam slagala, a on... - Ja sam njen dečko, a sad se gubi i prestani da je smaraš - previše uverljivo je rekao, da sam se i sama pitala, sanjam li ja?
Pogledam u Stefana i očima mu pokazujem da mi ništa nije jasno. Zašto bi Milan rekao da mi je dečko?
- Ne verujem. Poljubi je – Tarzan bez imalo straha provocira i dalje.
Okej ne, definitivno ne želim da mi prvi poljubac bude sa nekim samo zbog laži. Tako da sam brže bolje poljubila Milana u obraz uz obrazloženje: - NE, ja se ne ljubim u javnosti, ovo je najviše sto ćeš videti.
- 'Ajde, na blic samo - Boze al' ovaj Tarzan ne odustaje.
Ali sada sam mu zahvalna zbog toga, jer da on nije toliko navaljivao Milan mene ne bi uhvatio rukama za lice, a potom poljubio. Nisam znala šta da radim pa sam svojim rukama, brzo zaklanjala naše usne, da se ne osramotim. Ali definitivno nisam uspela, jer kada smo prestali Milan se nasmešio i namignuo mi.
- Eto, video si, a sad se skloni odatle. Hajde briši, i da te nisam video više u njenoj blizini!
Tada nisam toliko ni slušala razgovor, ali znam da sam bila crvena kao paprika, nisam znala kako da se ponašam. Jedva sam promucala jedno hvala upućeno Milanu, na šta se on samo nasmešio i ležerno rekao: - Hoćeš da izađemo večeras? - kao da je malo šokova bilo za taj dan pa hajde da doda još jedan.
- Zašto da ne... - odgovorila sam zapanjujući sebe, jer sam se utopila u njegovim toplim očima.
Sada Milan sedi pored mene i čita sve ovo, a ja uživam jer napokon imamo priliku da na par sati budemo sami, bez dece i posla, samo on i ja.
