MOETO POSLEDNO ZBOGUM (originalni tekst)
Sedam na balkonot od mojot stan na poslesniot kat od ovaa stara istorijska zgrada i gledam dolu na gradskiot ploštad, polno e. Pred nekolku godini kupiv stan vo Gradki Zid, taka se vika kompelksov okolu gradskiot Ploštad. Mi se dopadna od samiot početok, beše baš ona što barav. Posle se mi beše potrebna promena. Mi trebaše ova da možam na mir da go ispijam prvoto utrinsko kafe dodeka Skopje seušte spie. Da možam koga u letnite noki ke ja otvoram balkonskata vrata da ja slušnam bukata od okolnite lokali koi se na samiot Ploštad, vo stanot da vleze mirisot na lipa koj se širi niz cel grad.
Toj preubav miris koj go obožavam, a koj mi vraka spomeni. Stari dobri spomeni. Spomeni na najranoto detstvo, na pubertetot na onie ludi tinejđerska denovi. Kolku go sakam toj miris na koj cela Partizanska mirisa. Me potseka na mojot kraj kade što porasnav, kade gi pominav najubavite denovi, kade edno septemvrisko utro vo školskite klupi te zapoznav tebe. Sedam u ovaa esenska nok so čaša belo vino, dodeka polna flaša me čeka na masata so ušte edna čaša. Polna čaša koja nema koj da ja ispie. Znam sega sigurno me gledaš i vikaš : "A da ti ibam budalata! Ne bidi patetična jebote, od koga sme jas i ti vaka emotivni, daj mavni mi se. "
Se smejam sama so sebe dodeka zatvaram oči i navaluvam glava na naslonot od foteljava, a pred oči mi igraat našite poslednji denovi. Se sekavam na niv kako včera da bea, a pomina veke edna decenija kako edna nedela od koga te vidov posleden pat, od koga te slušnav. I sega sekogaš koga ke go uklučam internetov očekuvam vo desniot agol od ekranot da iskoči onoj mal prozor, kako onoj den. Se sekavaš kako počnavme taka od nigde nikade, onaka bez veze da razgovarame nekolku dena odkako preminav od stručno vo gimnazija? Se sekavaš? I sega se smeam koga ke se setam deka tek na pola razgovor svativ deka razgovaram so tebe. Kliknavme tukutaka na prva, a sledniot den veke sedevme vo ista klupa. Ajoooj kako im kinevme živci na site profesori, kolku samo sakaa da ne fatat ne spremni za čas, a nikako ne uspevaa. Od prviot den im bevme nesvatlivi, ništo vo vrska so nas ne im beše jasno i taka ostanak do samiot kraj. Sekogaš odlični, a nikogaš aktivni na čas.
A kako lumpuvavme za vikend? Eve sega u ovoj moment gi gledam mladive kako se šetaat niz ploštad, a od kej sviri nekoj nov pop ili folk, možda turbo folk, ma pojma nemam se izgubiv tuka posle Lukas. A kako se zabavuvame nie, se sekavaš? Živi svirki, rok žurku, garaž bendovi, pa onie tvoi elektro ludaci na saem. A ni go zaebaa i toj saem, go nema više, ni onie stari dobri klubovi, a ni park veke ne e ona što beše nekogaš.
E ludo moje ništo više ne e kako nekogaš, ni jas ne sum ista. Se promeniv stara, stanav ona što mislev deka nikogaš nema da bidam. Ona od što so godini begav, ona od što ti najdobro znaeše da me izvlečeš.
Stanav osamen volk, koj luta niz ovoj svet barajki momentalno mir i prividni spokoj koj odamna go nema vo ova moe srce, ušte pomalku vo ovaa duša. Ama nema, mada i ova srce i duša seušte se nadevaat deka tamu negde na pola pat ke najdat nekoj koj ke gi prifati ovakvi kakvi što se. Ovakvi iskinati od bolka, taga i razočarani od tolku rani koi nikogaš ne prestanaa da krvarat. A krvarat, krvarat ludo moe veke so godini, ušte od ona utro koga go slušnav tvoeto ime na utrinskite vesti, koga na ekranot go vidov tvoeto ime. Togaš se smeev, se smeev nemožejki da poveruvam vo ona što go slušam. Se smeev i pokasno koga onie naši ludači mi se javija da se vidime, da ispieme edna za tebe. Se smeev dodeka oni go brišea moeto ime od nivnite životi, zato što ne znaea, ne se ni obidoa da doznaat. Taka ne ja razbraa ni mojata nasmevka, ne go vidoa krikot koj izleguvaše od mene, niti ovie solzi vo moite oči. Da beše toa ti? Ti bi videla, znam deka bi videla. Samo što ne znam zašto prestanavme edna na druga da bideme desna raka, najdobar partner vo site onie gluposti. Toa nikogaš ne go doznav, a toa najviše me ubiva, a jas mrazam koga nešto taka tivko me ubiva. Go mrazam toa poveke od noemvri, pomalku od juni, najmalku od avgust, zatoa što avgust e onoj mesec koj go mrazam najviše na ovoj svet. Toj avgust i edno letno utro te zemaa od mene.
