¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Znam da ću danas posle deset godina videti njega. Ne ne osećam ja prema njemu ništa samo misli lete u prošlost, u vreme kada sam bila klinka kojoj je on bio sve. Danas je svadba kod našeg zajedničkog druga i znam da ću ga videti, da biće tu. Poslednji put sam ga videla pre deset godina kada smo druga ispraćali u vojsku.
Aleksandar i ja smo se upoznali kada sam posle škole otišla na kafu sa drugaricama. On je bio u društvu mog najboljeg druga. Bio je dve godine stariji od mene, lep kao bog, crn, visok, zgodan ma poguban za ženski rod. Pola škole se ložilo na njega. Taj momenat kada su nam se pogledi sreli znala sam da će mi uzburkati svet.
-Aleksandar! - reče on, a ja kao tele blenem i nikako da progovorim.
-Ivana! - jedva rekoh i produžih dalje sa devojkama.
Miškec mi je rekao "Mala, nije on za tebe". Naravno, slepa kod očiju ne slušah svog druga. Volela sam ga onako dečije, iskreno, ali prosečna klinka sa nekim kilogramom viška, vešto skrivenog pod garderobom, nije bila interesantna za njega jer Aleksandar je bio faca.
Od tada smo se često sretali, što u školi što posle nje. Počeli smo da se družimo, odmore je naša ekipica provodila zajedno. Miškec je moj najbolji drug, brat ma sve i znao je da sam zaljubljena kao tetreb. A znao je da je i Aleksandar iako mu je bio najbolji drug opasan ženskaroš, uvek u društvu devojaka koje su imale stil oblačenja kao one manekenke na modnoj pisti, a ne u školi.
A ja čeznem li čeznem...
Drug mu je rekao da mi se sviđa, ali on nije bio zainteresovan za prosečnu klinku, on je hteo devojke koje su bile iskusne i znale šta hoće. Kada mi je Miškec rekao da Aleksandar mene gotivi kao drugaricu umalo ne potopih grad suzama.
Bože koliko sam blesava bila.
Napokon dolazi poslednji dan škole i dogovor pada da to veče izlazimo. Standardno društvo kao i uvek i on ali bez devojke. Piju momci pivo, mi đus votku, ludilo u klubu. Igramo svi k'o jedan i u momentu on mi prilazi, počinje da igra sa mnom i ladno me poljubi. Stade svet, samo smo postojali mi. Od sreće umalo ne umreh. Izlazimo napolje i sedamo na stepenište. Pijan je i počinje da mi priča o problemima kod kuće, kako zna da mu ćale vara kevu, kako i ona zna ali trpi. Priča kako se svađa sa njim, kako je hteo da ga izbaci iz kuće a ja ga tešim, grlim i upijam njegov miris. Eh, kako sam zaljubljena bila. Mislila sam da mi se sreća osmehnula i da smo od tada zajedno.
Ne nismo bili par jer se on nije sećao ničega navodno je bio pijan nenormalno. Leto je uveliko prolazilo, ja čeznem za njim i tada novi šok. Aleksandar se smuvao sa mojom drugaricom. Proklinjem sudbinu i njega jer je skot, nju jer je znala sve, a izdala me je. Najgore mi je bilo gledati ih zajedno, njihove izlive nežnosti. Krvarilo je moje naivno srce ali niko to video nije jer nisam želela ničije sažaljenje. Nakon par meseci oni raskidaju. Dobio je šta je hteo i dosadila mu je pa je šutnuo.
Spremamo se za prvomajski uranak i svi stižemo na odredište u kasnim popodnevnim satima. Dolazi Aleksandar do mene i počinje da mi priča kako mu je stalo do mene, ali strah ga je da se veže za nekoga. Priča li on priča, a ja ga opčinjeno slušam i ne trepćem. Hvata me za ruku i vodi u šator. Počinje da me ljubi, mazi, dodiruje me i tada se javlja želja u meni da baš on bude moj prvi. Lagano me oslobađa odeće i onoga trena kada osetim njega kako pokušava da uđe u mene, ukočim se i molim ga da stane. Ne mogu, ne želim. Ne znam da li je to bio strah ili me je Bog sam opomenuo ali zahvalna sam što nije otišlo dalje. On nije zaslužio moju nevinost, time bih još više ubila sebe.
Nakon dva dana pričao je drugovima svaki detalj od te večeri. Koliko sam tada bila razočarana bila. Odlazim sa drugaricama u klub i pijanka kreće. Pijem i nazdravljam njemu i obećavam sebi da je to završena priča. Ipak lakše je reci nego uraditi.
Posle tri godine ja sam i dalje maštala o njemu, nadala se da će se promeniti, držala razne dijete, ma svašta nešto. Sve do te dve hiljade pete godine kada me je razočarao za sva vremena. Moj osamnaesti rođendan, žurka za pamćenje. Te večeri opet smo kao bili zajedno, ljubili se, malo mazili, i nakon pola sata ja ga vidim kako ljubi moju sestru od strica. Od te večeri oboje su precrtani za mene. Dugo sam patila, nisam nešto posebno ni izlazila, učaurila sam se totalno.
Jedne avgustovske večeri upoznajem svog sadašnjeg supruga. Tada shvatam šta je ljubav, šta zaista znači kada nekoga voliš.
Naša veza je bila idealna ali stvarno ona prava. Nisam mu pominjala Aleksandra jer nije vredan pomena. Nakon šest meseci veze postajem Darkova dušom i telom. Taj prvi put bio je divan, čaroban. On je kao iskusniji i stariji bio toliko nežan i pažljiv. Nakon dve godine veze postajem Darkova supruga. Konačno shvatam koliko je lepo kad nekoga voliš kad neko te voli. Danas kada vidim našeg sina i našu ćerku shvatam da život može biti bajka.
Sva skockana u fulu krećem sa mojim dragim na svadbicu da se provedemo za desetku. Stižemo i svesna sam da će se mnogi iznenaditi kada me vide jer godine su mi bile naklonjene. Blistam pored mog muža i tada vidim Aleksandra. Nije mi više ni lep ni zgodan ma nebitan je. Kreće ludilo svi igramo i u trenutku Aleksandar mi prilazi i pozdravljamo se. Komentariše kako sam prelepa, kako izgledam za deset. Tada mu kažem da je to sve zahvaljujući mom mužu jer sam srećna i zadovoljna žena. U svakom pogledu. Počinje on da priča kako je on nesrećan u braku, kako bi voleo da vrati vreme. E, dečko da si znao da će pače postati labud možda bi se drugačije ponašao. Kasno je za to pomislih. Rekla sam mu da se prošlost ne vraća i da je treba ostaviti tamo negde u zaboravu jer nije vredna da zauzima mesto budućnosti. Kreće pesma "Prekasno" a Aleksandar mi pokazuje da je to meni posvetio. Ne obraćam pažnju jer nije vredan toga.
Nastavljam da uživam i prilazim svom dragom i sočno ga poljubim, srećna što je moj, što je poseban, što me ceni i poštuje. Jedan dodir i osećam da se moj dragi muž uzbudio a ni ja nisam ništa bolja. Odlazim sa Darkom do auta, znam kao klinci smo ali briga me. Srećna sam što i posle dvanaest godina braka i dve godine veze osećam istu želju, strast i ljubav kao i prvog dana. Srećna, zadovoljna i ispunjena nastavljam da uživam sa ekipom i konačno shvatam da ne postoji razlog da se vraćam u prošlost jer sve što mi treba tu je, pored mene u dobru i u zlu dok nas smrt ne rastavi.
Aleksandar ostaje u prošlosti jer tamo mu je mesto, sam je odabrao to. Moja ljubav je i ove večeri uz mene, zagrljaj njegov je moja oaza mira, za sreću dovoljno.
