Svaštara

Kod Mie nikad dosadno

Kako sami naslov kaže kod mene nije nikad dosadno. A sada ćete shvatiti i zašto. Jučer sam imala nevjerojatno strašnu noćnu moru, probudila sam se u znoju i srce mi je ludo lupalo. A danas me probudio poziv iz "Tele2" i Branko.

1. Noćna mora storytime
Dakle, u tom snu moji mama i tata nisu bili moji stvarni mama i tata nego neko drugi, ne sjećam se lica. Oni su bili nešto sitno hodali na kraju srednje škole, zatim je moj "tata" otišao na policijsku akademiju, a moja mama mu nikada nije rekla za mene. Sa 17 mi je mama umrla i ja sam odlučila potražiti svog "tatu". On je bio zaručen za neku žensku koja je bila doktorica, rastavljena i imala je sina par godina mlađeg neg ja. Mi smo se nalazili Bogu iza nogu, jer ja nemam apsolutno pojma di se to nalazilo. Uglavnom, moj "tata" i ja smo se posvađali, tj. ja sam se derala na njega hehe, oko toga kako njemu nije stalo do mene, da ga nije briga i da mi ne posvećuje mnogo pažnje. Onda sam se ja naljutila i otišla od njih dok nisu gledali niz neki puteljak koji se nalazio pored neke rijeke, a okruživao je nešto slično mini šumi. Uglavnom, moj "tata" je dao svojoj kolegici policajki da prati moj broj da me mogu naći. Ja sam se nekak našla na cesti i pogledala sam niz cestu i ugledala sam dosta daleko jednog klauna (A JA SE BOJIM UŽASNO KLAUNA I MRZIM IH) i ja onak ma neće on meni ništa, predaleko je. I ja krenem gore. Odjednom se pored mene pojavi auto i unutra neki stariji par i dvoje djece i pitaju oni mene jel mi treba prijevoz. Ja onak ne hvala ne treba. Ali oni neće produžit' nego voze paralelno kako ja hodam i 300 puta su me pitali jesam sigurna da ne trebam prijevoz. Na kraju su ipak otišli. Onda sam se našla iza neke manje bijele kućice i kad sam ju zaobišla dočekala su me dva bijela Bull Terriera koji su imali crnu mrlju oko jednog oka. Ja sam bila onak ne ne nećemo ovuda i onda sam podigla pogled i skužila sam da me iz velike bijele kuće gledaju Barack Obama, Michelle Obama i njihova djeca. Ja brzo opet zaobišla malu bijelu kuću i tamo sam ugledala neki skroz random par i muž je išao podragat bull terriere , a žena mu je govorila da ne radi to i na kraju su ga ugrizli. Ja sam mislila nastavit dalje ali su se odjednom pojavili moj "tata", njegova zaručnica, njezin sin i moj dida. Tu smo se opet moj "tata" i ja posvađali i ja sam se krenula spuštat dolje niz cestu niz brijeg. I ja sam sada dosta odmakla od njih kada su se nekih desetak metara ispred mene pojavila dva klauna (bojim ih se k'o smrti). Jedan je imao onak loptice za žongliranje i neku čudnu kapicu kao kod vrtnog patuljka, a drugi je imao nekakvu čudnu masku i mislio si da je veseo i zabavan, ali kada bi te pogledao imao bi onaj evil smile. Oni krenuli prema meni, a ja krenula hodat unatrag. Kažem ja njima da mi ne prilaze da ne volim kalunove, pa opet se derem na njih da mrzim klaunove i da mi ne prilaze. E tu su oni krenuli trčat prema meni (naglasimo da su niski ko vrtni patuljci) i ja sam krenula hodat opet unatraške i pala sam jer je bila nizbrdica. Oni su vikali na mene da kako me nije sram, da klaunovi uljepšavaju život, da nas čine sretnima. Ja sam doslovno vrištala i gurala uh nogama. Dozivala sam "tatu" ali njega nije bilo, bio je dosta daleko. I odjednom su se oni našli pored moje glave i ja sam zgrabila jednog da ću ga prebacit u neku provaliju (koja se usput samo stvorila niotkuda) i onda je ivaj drugi išao njemu pomoć pa su obojica pala, ali sam i ja umalo pala u provaliju, ali me "tata" na kraju uhvatio na vrijeme, pa je njegova zaručnica uhvatila moju drugu ruku i onda su me podigli gore. "Tata" me zagrlio, dida me gladio po kosi, "tatina" zaručnica me gledala sa strane, a moj polubrat me grlio oko nogu. Kasnije smo se našli "doma", ali to je više izgledalo kao Frankensteinov dvorac. Uglavnom, ja sam bila u sobi s didom jer nisam htjela spavati sama. I mi smo igrali neku igru i onda su počeli neki čudni zvukovi i tu sam se probudila.

~možda vama nije strašno, al' ja sam se usrala

2. Tele2 i Branko
E ovo vam je urnebesna priča. Ja spavam i odjednom zvoni moj mobitel. Ja mislila mama je, pogledam broj i nepoznat je. Opet si mislim možda je neko od mojih klinaca pa nemam umemorirano broj. Ja se javim i neko se meni stručno javlja.

Xx: Dobar dan, zovem iz Tele2. Ja sam Branko. Zovem da vam predstavim posebnu božićnu ponudu koju smo pripremili za vas.
Sad on tu krene trkeljat o mobitelu s tri kamere, nekom tabletu i nečem trećem. Zatim tu krene pričat o besplatnim pozivima prema hrv. kada si izvan hrv. i o 10 giga koje mogu potrošiti izvan hrv. Pito me čak kako mi se čini ponuda. Ja nisam znala šta da kažem pa sam rekla zanimljiva.
Branko: Uredu, ja bih trebao nekoliko vaših podataka da vam mogu danas poslat ugovor na adresu. Pa da ga vi potpišete i izaberete dva proizvoda.
Me: Trebam još razmisliti o toj ponudi.
Branko: uredu, hoćete da vas nazovem kasnije da provjerim jeste li se odlučili?
Me: nema potrebe
Branko: aha uredu. Ako se predomislite nazovite ovaj broj.
I tu sam ja fino poklopila.

1. Čovječe nije ti palo napamet da spavam? Mrzim kad me se budi.
2. Urnebesno mi je ime Branko (imam svoje razloge)
3. Moju frendicu nije zvao Tele2 Branko, loše radiš posao
4. Ponuda je bs
5. Ovaj poziv je bio čisti bs
6. On bi moju adresu ahahahaa ma mrš
7. Ima sreće da mi se još spavalo tada i nisam znala ni tko sam ni kako se zovem ni gdje sam ni šta radim pa mu se nisam mogla smijat u facu

Eto ljudi, sad vidite da je meni baš zanimljivo u životu.

Pišite mi vi neku zanimljivu, smiješnu ili strašnu stvar koja vam se dogodila u zadnje vrijeme.

Kako ste mi vi inače? Moj bioritam se skroz poremetio zbog štrajka u cijeloj Hrv. Ne znam di mi je glava di noge. Ne znam kako ću se opet priviknut na učenje.

Ovaj nastavak Svaštare je duži od polovice mojih nastavaka😂 *živote robijo*

M.