Moja sveska sa čudovištima-Pauzirana

Nero

Zašto ljudi govore da je škola dosadna? Meni je baš zanimljivo da crtam Nera dok mi pozira kod ptofesorke iz matematike stalno joj mrdajući ruku da kredom preškraba pola formule. Celo odeljenje se smeulji i došaptava zajedno samnom, iako ne znaju šta je zapravo uzrok. A to je i bolje po njih. Prvih desetak puta kad sam videla Nera, kako sam ga nazvala, sam se lepo izvrištala, a onda mi je postao svakodnevna pojava i vremenom jedini i najbolji prijatelj.

Mislim, ko ne bi vrištao da sa šest godina vidi velikuo crnuo dlakavuo čudovište u ćošku sobe?

Nero je imao duge udove prekrivene kratkom, crnom dlakom i bio je bolno mršav. Kad je stajao potpuno pravo, na dve noge, prelazio je dva metra, a kad bi skupio kosti, koje su mu skoro štrčale iz tanke kože, mogao je bez problema da mi stane u ranac. Bilo mi je drago što je na grudima i oko kukova imao gustu, crnu dlaku, jer iskreno, nisam sigurna da želim da znam da li ima polne organe. Najviše je voleo da se šeta četvoronoške i mazi poput mačke, na koju me je oduvek podsećao i čiju je gipkoću oduvek imao. A moje mišljenje je samo poduprela činjenica da ima dugi, dugi crni rep, velike šape sa oštrim kandzama i uši koje si mu virile kroz proreze na kapuljači koja bi mu skupa s' maskom skrivala lice. Maska je bila jednostavna, crna sa iscrtanim, crvenim, kosim očima i đavolskim osmehom. Od kad smo se upoznali pre deset godina nikad ga nisam videla bez nje.

Ali bez obzira na njegov izgled, Nero je bio mala maca. Kad smo se upoznali ponašao se kao beba koja se stalno muvala oko mame. Bio je jedan period kad nije mogao da me pusti samu u školski wc. Kad smo se malo bolje upoznali ispričao mi je ono što zna ili bolje rečeno čega se seća: Kuća kako gori, stalno lutanje noću, kako je bio nevidljiv celom svetu dok nije došao pod moj prozor, a ostatak sam sama proživela. Nije mi nešto bilo stalo do toga šta je on, odakle je, zašto baš ja, itd. Samo mi je bilo drago što je tu. Bila sam jako asocijalna i usamljena. Istina da njegovo prisustvo i dnevne posete psihijatru nisu mnogo pomagale, ali bi izabrala njega pre svakog ljudskog prijatelja. Pored njega sam zaključila da su ljudi dosadni.

Odjednom mi se istrgla sveska u kojoj sam crtala Nera. Moj pogled pođe za njom i završi na ljutom licu profesirke.

"Ketrin, koliko se sećam trenutno imaš matematiku. "Pogledala je crtež u svesci i namrštila se. "A svoje detinjaste crteže ostavi za likovno. "
Klimnula sam glavom iako me je opomenula jedno petnestak puta od početka godine. Uvek crtam samo Nera, retko kad okruženje, a još ređe ljude u njemu. Ne volim da crtam ljude. Kad njih crtam imam osećaj da crtam cveće u svesci kao kad sam bila mala. Kad ih crtam imam osećaj da nazadujem u crtanju jer u odnosu na Nerovu anatomiju, koju nikako da shvatim, ljudska izgleda prosto. Kao da upoređujete psihičke sposobnosti informatičara i mene. Inače, uspela sam da sjebem tastaturu kad sam olovkom slučajno isterala taster dok sam crtala. Na kraju sam stvarno uzela svesku i počela da prepisujem s' table. Videvši to, Nero je prestao da se igra i sklupčao mi se oko nogu ispod klupe.

Posle zvona sam se pakovala, ali ne daj bože da za trideset minuta zaboravimo da se Ketrin izblamirala. Do mene dođe Filip koji je imao naviku da me zeza zbog mojih crteža koji su zapravo jako verno prikazivali Nera.

"Opet isto čudovište? "Odmahnuo je glavom gledajući nedovršen crtež koji je stajajo na klupi. "Moraš malo da promeniš temu Olirijeva. "Rekao je uz podsmeh. Nije mi se dalo da pričam sa njim pa sam samo izašla iz klupe slušajući kako Nero reži dok ga niko sem mene ne čuje. Udaljila sam se od bubuljičavog momka koji se večno osećao na chizburgere sa namerom da odem iz ludare. Mislim škole.

Po običaju sam izbegla punu flašicu sa kojom su kreteni igrali fudbal po kabineti. Stala sam u pola koraka slušajući kako se Nero cereka Filipu koji se sapleo zbog pertli koje su bile vezane jedna za drugu na susednim nogama. To me je mnogo opustilo pa sam u pratnji Nera sa smeškom izašla iz kabineta.

Povlačim ono od ranije. Mrzim školu! Nero mi se motao oko nogu dok sam radila domaći.

"Idi lezi na krevet i pusti me da se koncentrišem. "Tiho sam mu prosiktala. Podigao je glavu i nakrivio je. Prokletnik zna da izgleda neodoljivo kad to uradi. Jednog dana ću mu zbog toga zavrnuti šiju.

Pružila sam slobodnu ruku i pomazila ga po marami između ušiju. Pod crnom maramom sam osetila čupavo krzno. Uši su mu zaigrale te je skočio na moj krevet. Posteljina se zatalasala pod njegovom težinom, a prašina poletela u osunčanoj sobi.

Izdahnula sam. Danas baš nije dan za domaći.