Moja sveska sa čudovištima-Pauzirana

Tomy

Pogled mi preleće preko crnih slova utisnutih na papir. Okrenula sam knjigu. Iznervirana sadržajem sa je bacila na drveni pod moje sobe. Oči su me bole od čitanja. Napolju je idalje svetlo, ali će se to za koji sat promeniti. Mada me nije ni briga. Moja soba je moj svet. U njemu imam i okeane i pustinje, ravnice, gradove, dvorce. . . sve što volim i što me zanima se nalazi na mojoj polici. Bilo mesto u knjizi ili uramljena fotografija mene i mog brata na njegovom osamnaestom rođendanu sa bakom. Svetlo sa prozora se reflektovalo o staklo prikrivajući lica svih ljudi do kojih mi je stalo. I do Nera mi je stalo, ali on nije čovek.

Okrenem se na leđa jer su me zabolela rebra od ležanja na stomaku, a pogled mi odleti do Nera koji leži sklupčan pored mojih nogu u podnožju kreveta. Jedini znak da je budan je to što mu se uši iznenada usprave. Toliko sam navikla na taj pokret da on ne mora da me pogleda da bih znala šta znači. Neko je otvorio vrata. A kad kažem neko, mislim na jedinu osobu koja uopšte ulazi u ovaj stan.

Vrata moje sobe zacvile kad ih otvori lep dvadesetpetogodišnji momak. Visok, istaknutih jagodica i vilične kosti. Riđe kose sa šiškama koje mu malo padaju preko zelenih očiju, sa osmehom koji mu se blistao na licu. Moj stariji brat, Tom Oliri.

Nakon što nam je otac preminuo majka je počela da pije i puši. Kući je stalno dovodila druge muškarce koji su nas tukli. Tomy je imao petnesta, a ja šest godina. Nakon što mi je jedan od maminih momaka razbo flašu o glavu tako da mi se srča zabila u lobanju morala sam da budem hitno prevezena u bolnicu, ali su svi bili pijani, a brat nije bio tu. Spasila me je komšinica, koja je u stanu pored čula galamu. Ostao mi je ožiljk desno pri korenu kose koji sad skrivam šiškama. Mamjka i njen momak, kao i još neki koji su se takođe izživljavali nad nama, su u zatvoru pod optužbom za zlostavljanje dece. Od tad smo živeli kod bake, a nedugo nakon što je Tomy postao punoletan i počeo da zarađuje svoj novac, prešla sam kod njega i on nas od tad izdržava.

Sa bakom se čujemo s' vremena na vreme, a što se mame tiče, najviše što čujemo o njoj je kad nam iz policije jave kad pokuša da se ubije. Nero se pojavio malo posle toga. Sad se ponekad i potučem, bolje rečeno, Nero se potuče umesto mene. Jako je praktično pored sebe imati nevidljivog, dvometraškog čoveka-mačku. Pogotovo tokom kontronih. Ne učim ništa, ali imam trojke i četvorke jer neću da budem sumnjiva kad me izvedu da odgovaram.

"Čitaš? "Kaže kao pitanje iako je očigledno po knjizi na podu. Nero se nije mako. Njegov odbrambeni stav, večito aktivan u blizini drugih ljudi, zgasne brže nego što se upali kad Tomy dođe. Tomy se izvio i provukao kroz jedva odškrinuta vrata, kao da će ga ujesti ako ih opet dotakne. Dovukao se do kreveta razvučenim, lenjim koracima ne savijajući kolena. "Mogla bi ponekd da izađeš, znaš? "
Evo ga opet. "Kad sam bio u tvojim godinama stalno sam izlazio sa prijateljima. "
Nejgova praiskonska priča o njegovim godinama kao da ima devedeset.

"Zanimljivo, koliko se ja sećam u mojim godinama si se stalno iskradao da bi pio sa tvojim 'prijateljima' dok si mene ostavljao samu sa mamom. "
Dok ovo izgovaram gledam ga direktno u oči. Znam koliko ga boli i to koristim protiv njega. Niti sam hladna, niti bezosećajna. Takvi ljudi ne postoje, postoje samo oni koji bolje skrivaju osećanja od drugih. Ali ja nisam takva, kažem šta mislim i radim šta mislim da je zabavno. Moj brat mora da zna šta mislim o njegovom tadašnjem ponašanju, moram to da mu ucrtam u glavu da me ne bi uporađivao sa sobom. On i ja nismo isti, a ni ovo nije isto okruženj u kojem smo tad bili. Bol mu se presijava u mahunasto zelenim očima. Upamtim ovu sliku i gurnem je duboko u sebe. Među stotine, milione sdugih kako stvarnih tako i izmišljenih.

"Znam da sam te izneverio puno puta i da nisam bio tu kad sam ti bio naj potrebniji. "To je bila istina. Nije. Od udarca sam dobila potres mozga i nisam se sećala nekih stvari. Najgore je što se nisam mnogo sećala mame, a tate se uopšte nisam sećala. Vodili su me na razne terapije, ali nije bilo napretka. Počela sam da se zatvaram i mnogo manje da pričam sa ljudima. Ponavljam, Nero nije čovek. Noću bih pravila šator od ćebeta i pričala sa njim do kasno u noć. Nastavio je da priča dok je sedao na ivicu kreveta. Nero je povukao rep i malo se više skupio da bi mu napravio mesta. "Slušaj. U zadnje vreme sam imao puno posla i nisam mogao da ti posvetim mnogo vremena. Ali sad sam sve sredio i obećavam da će ovaj vikend biti samo za nas i da ćemo se provesti kao pre. "Nasmešio mi se i protegao se preko kreveta da bi mi stavio ruku na rame. Zančajno me je pogledao. "Važi? "Dodao je da bi zaključio dogovor.

"Važi. "Naterala sam se da se mlako osmehnem dok sam govorila. Lažov. Ja sam mu oduvek bila na prvom mestu, ali njegov šef je strog. Tomy često mora da se zadržava duže na poslu, ponekad i prespava. Svesna sam da se trudi da mi ništa ne fali, ali lažnih obećanja mi je preko glave.