Moja sveska sa čudovištima-Pauzirana

Istina bačena pred noge

Već sam uveliko čekala u sobi da dam izjavu. Čekala sam dovoljno dugo da me prođe nervoza i da je zameni živčanost.  Shvatam da imaju puno ljudi da ispitaju, ali bar mogu da me puste iz proklete sobe! Živci su mi lagano pucali i bila sam u iskušenju da ne ogulim lice osobi, čije mi je prisustvo potvrđeno škripom vrata.

Okrenula sam se i ugledala sredovečnog muškarca, detektiva, koji je trebao da me ispita. Proseda kosa, gusti brkovi, ozbiljno naborano lice. Za njim se, poput mačke, provukla žena ugalj crne kose, nežno plave kože, crnih očiju uokvirenih dugim trepavicama i čudovišno dugih i oštrih plavih noktiju. Naravno! U sebi sam sočno opsovala. Čudovišta su već dovoljno počela da me spopadaju da me ovo više i ne iznenađuje. Namrštila sam se čim sam je videla, a ona mi je na to odgovorila jednim, kratkim, pristojnim smeškom.

"Čini se da može da me vidi. "Rekla je umilnim glasom potpuno ignorišući moj pogled. Nero se sakrio ispod moje stolice vrebajući za svaki slučaj. Prevrnula sam očima na njenu izjavu. Na to je detektiv seo u stolicu preko puta i počeo da lista neke papire. Potom je progovorio promuklim glasom.

"Ja sam detektiv Kaligan. "Promumlao je svoje ime. "Otac: Kejs Oliri, preminu pre četrnaest godina u vikendici ispisanoj na njegovo ime. "
Stegla sam vilicu na ovo. Ali on je bez problema nastavio. "Majka: Sara Oliri, privedena zbog zlostavljanja pre deset godina. Brat: Tom Oliri, dvadeset pet godina, završio arhitekturu i trenutno radi u jednoj građevinskoj firmi. " Govorio mi je sve ovo da bi mi dao doznanja da je potpuno upoznat sa situacijom. Da ga ne mogu prevariti. "Ketrin Oliri: šesnaest godina, srednja škola za tekstil i dizajn. "Završio je konačno me pogledavši direktno u oči. "Gospođice Oliri da li razumete zašto ste ovde? "Postavio je, naizgled, očigledno pitanje na koje sam odgovorila kao iz topa.

"Jer sam bila talac u pljačci i.  .  ."
Odmahnuo je rukom i pogledao me ozbiljno, kao da je razočaran.

"Pozvana si ovde jer si posebna. "
Zastao je kao da nešto traži. "Vidiš je. "
Reka je skoro zapanjeno. "Ovo je inače Iris. "Vitka, plavoputa žena mi je mahnula. "I ne samo nju. Postoji jedno koje si viđaš, zar ne? Stalno te je prati svuda. Uvek pored tebe, a samo ga ti vidiš i čuješ. "Klimnula sam glavom potvrdno. "Postoji još ljudi poput tebe. Još mnogo. Svi su raštrkani po svetu i dešavalo im se isto što se dešava i tebi." Lagano se odigao od stolice i počeo da se šećka po prostoriji terajući me da ga pratim pogledom. "Čudovišta su svuda oko nas. "Rekao je zapnjeno, a onda lagano dodao. "A neka su i u nama. "Zenice su mi se širile na svaku reč, a dah mi se zaglavio u grudima. "Mi smo obdareni krvlju koja nam omogućava da ih izvučemo iz sebe i vidimo. "Sa svakom reču je zvučao sve zapanjenije. "Ali smao njihovo postojanje u našem svetu nam ostavlja još mogućnosti. " Prestao je da se šećka oko mene i zastao. Morala sam da se okrenem u stolici da ga vidim. Nije gledao u mene. Već ispod mene. U mrak ispod stolice u kom se Nero više nije krio. Promenio je mesto, a da ga nisam ni primetila. "Njihovo postojanje nam daje moć koja je iznad ljudskih shvatanja, a na nama je za šta ćemo koristiti tu moć. "Pošto je prestao da bude direktan shvatila sam da se brine kako ću ja koristiti svoju. Ali to nije moja moć. Nerova je. I samo on može da je koristi kako želi. "Kako su počeli da se pojavljuju ljudi koji bi svoje moći koristili za zločine policija je morala da se prilagodi. Nastao je poseban odeljak za ljude poput nas. Koji su spremni da stave život na crtu da bi sprečili takve zločine. Savršen primer je Eš, momak koji je zaustavio pljačku, spasio je i taoce i kriminalce." Na samu pomisao na sav onaj plamen, koji samo čeka da me proguta, mi se prevrne stomak. Prvo pitanje koje mi je palo na pamet je bilo:

"Koliko već dugo postoje takvi ljudi? "

"Otkriveni su, i počeli da se zvanično okupljaju početkom prošlog veka, ali je sigurno da su postojali vekovima ranije. Možda i pre običnih ljudi. "Reč 'obučni ljudi ' je ispljunuo poput otrova, kao da mu se gade.

"Kakove moći? "Progutala sam knedlu jer nisam bila sigurna da želim da saznam odgovor.

"Moći u potpunosti zavise od naših čudovišta. Svako čudovište ima po tri moći. Oni mogu da ih koriste bez problema, ali nama treba vežba. "Na trenutak se zamislio pa dodao. "Čudovišta takođe ne mogu da napadaju druge ljude koji poseduju čudovišta. Nikad nismo otkrili zašto. "
Mozak mi je zablokirao od ovolikih informacija pa sam samo ćutala. "Ketrin, znam da je sve ovo poprilično šokantno za tebe, ali da li želoš da se pridružiš policiji? "Pogledala sam ga kao da je pao sa marsa. "Ne moraš odmah da mi odgovoriš, ali pošto sada i kriminalci znaju za tebe ne bi bilo čudno da te neko prisili da im stupiš u bandu. Ja ti samo dajem mogućnosti. "
Kad je sve to rekao opet je seo u stolicu, a onda je dodao. "A i ne moraš da nam se pridružiš, ali shvati koliko bi to zapravo bilo gore po tvog brata, izgleda kao dobar dečko. "Još bih se i žalila da to zvuči kao pretnja, ali nisam imala snage. "Očekujem odgovor do sutra uveče. "Rekavši to tutnuo je mali papirić ispred mene na sto. "I još jedno pitanje. "

"Da? "Rekla sam promuklo jer jedva da sam pričala.

"Koliko dugo ga vidiš? "Začkiljio je očima ka meni.

"Oko nedelju dana. "Rekla sam mu isto što i Džošu jer mu nisam ni puno više verovala. Ako me je pitao to znači da ne zna odgovor. Svi su mi oni sumnjivi i nepoverljivi. Život bi mi bio toliko lakši da je brat prosto nastavio da me laže i ostavio me da se buđam u sobi sama s' Nerom.