Moja sveska sa čudovištima-Pauzirana

Izbor

Izlazim toliko brzo iz policijske stanice da bi neki rekli da bežim. Ali ja baš to i radim. Bežim od stvarnosti, od istine, ali od sebe ne mogu pobeći. Ne od sebe u obliku Nera koji me u korak prati kroz jednu uličicu blizu policijske stanice.

"Sad si tu!? Gde si se, koji đavo, izgubio malo pre?! "Došlo mi je da mu polomim te koščate noge. Gde je kad mi stvarno treba?! Stalno je tu, ali kad mi treba, bar kao moralna podrška, nigde da nema! Skoro su počele oči da mi suze. Ma, može ceo svet da me izda, ali Nero!!!Više nije bilo vajde da zadržavam suze. Skotrljala sam se uz kontejner u uličici.

"O čemu pričaš? Sve vreme sam bio pored tebe. "Podigla sam glavu ka njemu. Čučao je iznad mene ovako skupljene pa se nikad nisam osetila manje. "Ketrin. Rin, nikada te nisam, i nikada te neću, napustiti. Samo me nekad nećeš videti, ali uvek ću biti tu. Ako je ono što je onaj peder reka istina, onda sam bio tu i pre nego što smo se upoznali. "Nero nikad nije imao naviku da psuje i vređa, ali je znao da smešno opsuje samo da mene nasmeje, iako je sad bilo džaba. Obavio je dugačke, crne, čupave ruke oko mene. Nisam mogla da mu uzvratim pa sam samo grlila svoje noge. Toliko sam bila usplahirena da mi se pamet pomutila. Nero me nikad ne bi izdao! Bila sam luda jer sam to uopšte pomislila.

Umor me nije stigao ni kad sam se isplakala. Pa sam odlučila da iskalim sav svoj bes na kontejner do mene. Drala sam se i šutirala ga, al' se on nije mako'. Sočno sam opsovala kad sam loše udarila nogom u metal. Nero me je samo gledao bez komentara.

"Jesi li ikad primetio takve moći kod sebe? "Pitala sam ga kad sam se konačno smirila. Jedan kratak, prodoran zvižduk mu je izašao ispod maske.

"Još od kad sam saznao kako se diše! "
Pogledala sam ga u stilu 'jel' me ti zajebavaš?'.

"I kad si planirao to da mi kažeš? "
Pitala sam ga kao da je to nešto normalno i svakodnevno.

"Zašto bi ti rekao? Nisam znao da imaš neke koristi od toga. "Zadnju rečenicu je iskoristio kao opravdanje jer je znao da su mi nervi već dovoljno sjebani. Glasno sam izdahnula na usta i krenula niz uličicu. Ako neko dođe da proveri onu buku od malo pre ne želim da budem tu. "Nego, šta ćeš da uradiš u vezi sa detektivom šmokljanom? "Taj nadimak mu mnogo bolje pristaje nego njegovo prezime.

"Ne znam još. "Priznala sam. "Samo.  .  . daj mi malo vremena. Razmisli ću do večeras. "Klimnuo je dvonoške me prateći niz uličicu. Retko je tako hodao, obično bi mi se uvukao u ranac ili me pratio četvoronoške. Uvek je govorio da mu je naporno da tako hoda. To što sad tako hoda znači da je uznemiren i da i njemu treba nešto da istroši dodatnu energiju koja nas oboje opterećuje.

Da sam ostala kući ovo se ne bi desilo. Mogla sam da izbegnem sve ove traume i saznanja. Nisam shvatala koliko je bilo bezbrižno moje neznanje. Koliko je bilo lepo kad ništa nisam razumela. Izvadila sam mobilni i prelistavaal brojne pozive i poruke od Tomya. Nisam ni shvatila kad je pre prošlo sat bremena. Umorna, i na ivici živaca, sam krenula kući.

Trebalo mi je dobrih pola sata da smirim brata i uverim ga da sam u redu. Uspela sam nakon što mi je pogledao lakat i olena jer su mi se farmerke pocepale, a na laktu mi se ogulila koža sa jakne zbog pada. Samo par ogrebotina i ništa više.

Konačno sam se skljokala na krevet. Sve me je bolelo. Samo bih da se žalim, plačem i spavam. Na kraju sam zaspala tako obučena, prašnjava i znojava.

Počela sam da se osvešćujem zbog škripe vrata. Joj, Tomy! Ubiću te! Zacvilim u sebi od bola u glavi. Znam da je to on pošto Nero nikad ne bi napravio buku dok spavam. Ovako je bešuman poput mačke, a kad se potrudi ne razlikuje se od vetra u kasnim noćnim satima. Nos mi je odmah napao gorak miris jutarnje kafe. Zažmitkam ka stočiću i vidim šolju iz koje sepuši para. Kad sam sakupila dovoljno snage da ustanem popila sam je na iskap. Napravila sam malu buku kad mi je šolja ispala na pod, na svu sreću, cela. Crna glava je iskočila sa druge strane mog kreveta. Vijugao se i zabacivao glavom levo desno kao da je mamuran. Nero se uvek budio pre mene, ako bi uopšte i spavao. Jedan put mi je rekao da se oseća ranjivo kad se probudi. Upravo sam saznala i zašto. Probao je da se podigne na štapićaste noge, ali se odmah skljokao nazad na pod.

Čim sam ga videla setila sam se svega od juče. Sela sam na stolicu hvatajući se za glavu. Sve scene koje sam zapamtila, saznanja koja nisam želela, osećanja na koja nisam mogla da se pouzdam. Sve mi je bilo previše i izazvalo mi je osećaj mučnine. Juće sam se uhvatila za slamku i jedva preživela. Juče sam mogla da umrem. Tek sad mi je došlo do mozga. Sve se izdešavalo tako brzo da nisam imala doboljno vremena da razmišljam. Dotaknem desnu slepoočnicu. Nešto me probode kao da je ona hladna, metalna cev idalje uz nju i da mi smrt visi nad glavom.

"Nero. "Kažem u pola glasa. Podigao je glavu i ispravio masku, koja mu se nakrivila. "Nero, ne želim da radim ovo, ali ako ne odem u policiju onda.  .  . "Nešto me je probolo kroz potiljak. Trepnula sam ka njemu. Tako je! Ja ne moram da radim ovo! Nero je glatkim pokretima prešao preko kreveta i seo pored mene na pod postavivši svoju šapu na moju ruku. Smešak mi se izmigolji iz usana. "Radiću ono što uvek radim kad dobijem dve opcije. "Prošaptala sam klimajući glavom kao da neko drugi može da me čuje, pa glasnije dodala. "Izabraću treću. "