Moja sveska sa čudovištima-Pauzirana

Kuća čudovišta

Okrenula sam se i iskreno se iznenadila prizorom. Malo veća, siva kuća, koja me je, po veličini, podsećala na obdanište, bila je okružena, kičastom ogradom od kamena i metalnih, uvijenih šipki, a između ograde i kuće je sedela, sasvim prosečna baštica. Mesto je izgledalo sasvim prosečno, dosta drugačije od onog što sam očekivala. A šta si tačno očekivala? Polu raspadnuto sirotište? Ili vilu? Očelivala sam da ćeš ti bar danas da me ostaviš! Prvelika su ti očekivanja.

"Hoćemo li? "Dosada me je pitala pokazujući ka kući. Samo sam bez glasa pošla za njim da mu ne bi nešto odbrusila. Gurnula sam ruke u duboke džepove jakne dok je otvarao metalnu kapiju puštajući me ispred sebe. Mala kamena stazica se kratko prostirala do vrata, a sa obe strane je bila bašta sa cvećem. Lik je bez kucanja ušao u kuću, a ja sam ga pratila.
Našla sam se u malom hodniku, sa cipelarnikom i čivilukom sa par jakni, belih zidova, i golog, drvenog poda. Lik je kratko bacio pogled na čiviluk, odmahnuo glavom i pustio me ispred kad sam se sobula.
Sledeća prostorija je bila kuhinja u sklopu velike dnevne sobe sa žutim zidovima i parketom od drveta, a zid preko puta je bio u potpunosti od stakla, iza kog se videla bašta, sa više zelenila nego cveća, ljuljaškom i plastičnim stolicama sa stočićem. Kuhinja je bila levo od vrata kroz koja sam ušla. Sa narandžastim pločicama, radnom površinom, sudoperom, mašinom za suđe, espreso mašinom, šporetom i stolom za više ljudi, za kojim je sedeo jedan lik sa slušalicama u ušima, koji je držao noge na stolu od svetlog drveta. Kuhinja je bila mala, ali praktična, podeljena od dnevne sobe šalterom od identničnog drveta kao onog od kog je sto. Veliki, narandžasti tepih je prekrivao dobar deo dnevne. Veliki televizor, koji je bio okačen na desni zid, je bio uključen na neki crtać. Dve fotelje i jedan veliki kauč, od gorko crvene kože, je gledao ka njemu. U jedno od forelja je sedela devojčica, koja je sigurno idalje išla u osnovnu.

"Ej, ljudi! Malo pažnje, molim! "
Prodrala se pederčina pored mene, visoko pljesnuvši rukama da im privuče pažnju, što je uspelo. Devojčica je pogledala ka nama, a lik je izvukao slušalice iz ušiju. "Gde su svi? Zatražio sam da budu ovde da dočekamo novog člana. "Pitao ih je, na šta sam se ja odmah ubacila.

"Nikada nisam rekla da ću da vem se pridružim! Još uvek sam posmatrač. "
Zasmejao se lik sa slušalicama, na šta sam ga prostrelila pogledom. Mršav, srednje visine, obučen od glave do pete u crno i kožu.

"Nik, stvarno si mislio da će doći kad ih ti pozoveš? "Sa podsmehom ga je pitao.

"Ni ja ne bih došla, ali ja živim ovde. Ko bi još došao kad ga ti pozoveš? Ali s' druge strane Teo se pojeo od nervoze dok je čekao. "Rekla je mala devojčica iz fotelje. Ovi mi se sve više sviđaju. Da li zato što i oni imaju čudovišta ili vređaju ovog ludaka, ne bih znala? A ovaj momak, Teo čini se, ju je prostrelio pogledom. Debil je samo prevrnuo očima kao da je to očekivao. Devojčica je izgledala dosta mlado, ali je njena odeća odisala na stednji vek. Krvavo crvena haljina, kao one iz srednjovekovnih, fantazijskih knjiga, sa crnom mašnom vezanom oko vrata i čipkom svuda. Kosa joj je bila vrana-crna sa jednako crvenom mašnom, vezanom u nju, kao njena haljina. U rukama je držala neku plišanu lutku. Lice joj je bilo bezživotno bledo, ali se videlo da je stavila tonu šminke da ga takvim napravi, ajlajner, puder, maskaru i td.

"Kako god. "Nezainteresovano je rekao psihopata pored mene. "Ovo je Ketrin Oliri, šesnaest godina. I vi se predstavite. "Devojčica u srednjovekovnoj haljini je veselo skočila iz fotelje, u koju je propala, i prišla mi. Stala je ispred mene i tek tad sam shvatila koliko je niska. Uhvatila je svoju krvavo crvenu haljinu, koja se širila od kukova, i poklonila mi se kao prava princeza iz knjige. Kosa i mašnice su joj zaklonile lice dok se predstavljala, a lutku je ostavila na fotelji.

"Alison Valentain. Drago mi je. Godina: osam. "Slatko je rekla sa prijatnim smeškom. Iskreno sam joj se nasmešila i, iz navike, je pomazila po glavi. Izgledala je malo zbunjeno, na taj moj gest, ali se nije bunila. Drugi lik se oglasio sa svog mesta, idalje sa nogama na stolu.

"Teo. Sedamnest godina, šta ima? "
Rekao je nezainteresovano dok sam ja samo mahnula drugom rukom, idalje mazeći Alison.

"Teodore skini noge sa stola! "Rekla je Alison kao da mu je roditelj. Ovaj je nešto smrmljao i normalno seo. Devojčica se skolonila i vratila na istu fotelju i zagrlilala plišanu lutku. "Nikolase, Sal je gore. Spava. "Ovaj je samo prevrnuo očima i otišao do kuhinje.

"Raskomoti se! Slobodno se osećaj kao kod svoje kuće. "Dobacila je debilčina pa me pitala. "Hoćeš kafu? "Pitao je sa šoljom u ruci.

"Da li je otrovna? "

"Ma daj! Samo sam jednom pokušao da te ubijem! "

"Samo jednom je i potrebno da umrem! "Rekla sam i sela na kožnu fotelju pored Alison.

"Mene je pokušao da ubije sedam puta. "Rekla je Alison kao da je to normalno. Okrenula sam se ka njemu i pogledala ga u fazonu 'Jesi' ti normalan? 'iako sam već znala odgovor. "Odustao je kad sam mu zadnji put polomila rebro. "Sad sam nju pogledala tako. Ovo jeste ludnica!

"Jel' tebi treba neko nešto da slomi da ga ne ubiješ?! "Pitala sam u neverici. Zajsta nisam razumela da je pokušao da ubije nevinu devojčicu, a ni da mu 'nevina devojčica ' slomi rebro. Ovaj je samo slegnuo ramenima i nastavio da pravi kafu.

"Gospođice Ketrin, želite li da se igrate samnom? "Nasmešila sam joj se. Previše je slatkaaa, moje srce ne može da podnese.

"Naravno. I ne moraš da me zoveš 'Gospođice ', zovi me Rin. "Nije humano da neko ovako sladak ima čudovište. Ona se osmehnula i sela pored mene.

"Ovo je Ana. "Rekla je približivđi mi lutku da je vidim. Lutka sa plavom haljinicom, duguljastim udovima, osmehom od rajferšlusa i očiju od dva crna dugmića i kosom sa plavim, velikim loknama. "Ona je moja najbolja drugarica. Ljudi obično kažu da je strašna, da li se vama sviđa? "
Pitala je sltakim glasom i dala mi je u ruke.

"Baš je lepa. "Rekla sam i opet je pogledala. Istog trena sam je bacila na drugi kraj prostorije, da udari u zid pored televizora. Usplahireno sam protrljala ruke, kao kad vidim bubu na njima, i jednu stavila na srce, koje je odjednom krenulo da mi nenormalno tuče. Ta lutka je strašna!!! Prvi put se slažem sa tobom!!! Duboko sam disala uvalivši se u naslon kauča, dok sam u pozadini čula smeh.

"Nikad ne izneveri! Znao sam da će nekako da te uplaši, ne može ona dugo vremena da bude fina! "Rekao je Teodor kroz smeh. Ali ja nisam mogla da se okrenem, jer sam se plašila, da će lutka, koja je sama ustala, skočiti na mene! Na mestima ispod očiju su joj klizili mali cevene linijice, a rajferšlus na ustima joj se otkopčao, plava haljinica joj je postala crvena. Meni je stce stalo!

Kako vam se čine novi likovi?😕😕
Ima li nekog ko se po vama posebno izdvaja? Ako imate ideju za lika, ili čudovište, uvek sam otvorena za predloge😊😊.
Volt i kom 😙😙😙