Moja sveska sa čudovištima-Pauzirana

Tihi ubica

Trčala sam uličicama izbegavajući svakog mogućeg čoveka na kog sam nailazila. Nisam znala kakve moći ima ubicino čudovište, a ni Nero nije bio ovde, pa sam morala da budem ekstremano oprezna. Molila sam boga da je Bela dobro. Znala sam da ne bih prestala da krivim sebe ako joj se nešto desi, ali u tom trenutku sam bila prestravljena, razmišljala sam samo za svoje dobro. Koraci su mi odjekivali ulicama, a mrki oblaci iznad su sr zloslutno nakupili.

Stala sam i navalila se na zgradu zadihana od trčanja. Podigla sam glavu ka oblacima, jošuvek teško dišući, kad sam osetila lake kapi kako mi klize niz lice stapavši mi se sa znojem. Jebem ti meteorologe!!! Sočno sam psovala sebi u bradu.

Naglo sam otskočila od zida kad sam osetila nešto neobično hladno na slepoočnici. Prisetila sam se tog osećaja, koji sam imala tokom pljačke. Cev uz glavu. Okrenula sam se da bi videla crnokosog muškarca kako drži pištolj uperen u mene. Još teže sam disala od straha, a i on je izgledao zadihano od trčanja. Grudi su mu se ravnomerno podizale i spuštale kako je disao. Osetila sam neku vrstu olakšanja što smo razdvojeni tih nekoliko kratkih metara zbog mog skoka, ali i zato što je kranuo zamnom umesto Belom. Nisam ga uopšte primetila kad mi se prikrao. Bila sam sigurna da sam mu pobegla. Nisam ga čak ni videla da trči zamnom.

"Obe ste mi videle lice i čudovište. "
Rekao je tiho poput smrti. Glas mu se stapao sa kišom, koja nas je oboje natopila dok se pretvarala u pljusak. "Hteo sam samo tebe da ubijem da budem siguran da mi nisi videla lice u ulici. Ali sad će, zbog tebe, i ta devojka umreti. "Samo sam ga gledala, jer nisam mogla išta drugo da uradim. Sve jedno će me upucati. Ali on hoće da budem svesna svog trenutka smrti, da se plašim. Što mu itekako uspeva!
Nisam više mogla da izdržim te sam pustila suze da mi se slivaju niz obraze. Ionako ništa nisam radila sa svojim životo. Samo sam otežavala Tomiyu. Nostalgično sam se nasmešila. Jedva sam se sećala svoje porodice. Nisam privela dovoljno vremena sa njima da mi ovoliko nedostaju. Zagrizla sam usnu idalje se smešeći i plačući.

Odjednom me je glava bolela. Nije bilo od metka. Nisam čula pištolj. Ovo je bilo iznutra. Slepoočnice su me bolele kao da mi ih neko metkom probija, ali to nije bio on. Nije on se pomerio. Uživao je da me gleda kako plačem dok pokušavam da se suočim sa smrću. A onda mi se bol, poput bolesti, korova, proširio sa slepoočnica pletuci mreži u glevi i silazio niz kičmu, mišiće na rukama pa ubrto i nogama, dok nisam pala na kolena.

Pogledala sam ka ubici. On je spustio pištolj i gledaooko sebe u odbrambenom stavu. Pogledala sam i ja oko sebe, ali pre negošto sam uspela da okrenem vrat, koji mi je još sevao od bolova, dobro poznate, kožnate, ali čupave šape su mi se obmotale oko mošica i počele da me vuku unazad. Ustala bih i zagrlila ga da me telo nije ovoliko bolelo. Nero me je vukao po asfaltu dok me nije uvukao u zgradu, koja je iz nekog razloga bilo otključana.

"Nero. "Pozvala sam ga da me pogleda jer je krenuo da me vuče uz stepenice. "Kako si mu odvratio pažnju? Zar čudovišta mogu da napadaju druge vlasnike čudovišta? "Ređala sam pitanja koja su mi prva pala na pamet iako sam htela da ga pitam: 'Gde si ti kog đavola bio do sad!!? ' mada s' obzirom da mi je upravo spasao život opreštam mu. On je nastavio da me vuče uz stepenice, mada sam mu ja sad malo pomagala jer je me je sve manke bolelo, ali ne dovoljno da sama hodam.

"Ne mogu. Ja ga nisam napao samo sam tebe izvukao. "Rekao je podupirući me da se popnemo što više. "Nisam mu ja odvukao paž. Ti si iskoristila tvoje prve dve moći odjednom i zato se sad ossćaš nadrogirano. "Ja sam iskoristila svoje prve dve moći. Ponovila sam u svojoj glavi ni ne shvativši da mi se meli kez pojavio na faci.

Dok smo došli do krova uspela sam normalno do hodam. Zalupila sam vrata za sobom čvrsto se navaljujući na njih. Kiša me je opet napala, ali joj se ovog puta pridružio i vetar zbog kog sam proklinjala svoju kratku kosu, koja mi je upadala u oči i usta. Krupne kapi su me bole i preko odeće doksam zabadala pete u beton, od kog je zgrada bila napravljena. Dala sam sebi trenutak da se smirim jer je Nero bio tu. Iako ne može da se bori, kao što je rekao, može da me izvuče. 

Naglo sam pritisla vrata kad su krenula da se otvore. Onda su se bez, ikakve nejave, počela da se tresu i lupaju, od čega me je zabolela kičma. Nero je stajao sa strane, što mi je govorilo ko je iza vrata, s' obzirom da nije mogao da mi pomogne.
Sva sam se nakostrešila kad je metak, bez ikakvog zvuka, ni pucanja drvetab ni pištolja, napravio rupu u vratima tačno pored mojih rebara. Instinktivno sam se odmakla odskačući od vrata. Nero se još više odmakao kad je bledunjavi momak šutnuo vrata da ispadnu iz šarki. Ali nije bilo nikakvog zvuka od vrata kad su pala. Tek sad sam primetila da ni kišu ne čujem, a u najveće pada. Nisam znala idskle mi hrabrost, ali zgrbila sam šipku koja je bila na podu i izbila mu pišzolj iz ruke. Mada je pao tačno njemu ispred nogu, on ga nije pokupio. Počeo je brzo da korača ka meni. Kako se on približavao tako sam se ja sklanjala dok mi nisam udarila u betonsku ogradu. Ograda mi je jedva bila do kukova te sam osetila ogroman strah kad mi je došao skroz blizu. Bez najave, podigao je rukui ščepao mi grlo. Počeo je da mi gura glavu preko ivice. Uhvatila sam ga za ruku i šutirala ga pokušavajući da ga se oslobodim, ali ništa. Lagano me je prevlačio preko ograde, a ja sam osetila još veći strah kad su mi se noge odvojile od betona te sam ga još energičnije i očajnije šutirala.

U trenutku.  .  . svet se okretao oko mene, a ja sam padala. Kroz glavu su mi prošli svi lepi trenutci sa Nerom i bratom. I ono nešto kratkih, ali lepih trenitaka sa Belom. Te sam ispustila jedan dug vrisak, ali on mi nije dopreo do ušiju. Usta su mi bila otvorena, ali nijedan zvuk nije izlazio. A u jednom trenutku sam gledala bledunjavo lice koje me posmatra, avaljeno na mokru, betonsku ogradu i smeši se. Neroo! Bespomoćno sam pokušala da s eproderem,a li tišina me je ubijala. To je bio taj trenutak. Kad mi ni Nero ne može pomoći. Lad mi niko neće pomoć. Vapila sam za nečim, bezuspešno grbivši vazduh da sd zadržim. Zatvorila sam oči.

Ceo scer mi se prevrnuo pred očima. Ali ja sam sedela. Sedela sam na betonu. Mokra do gole kože, ali živa. Zbunjeno sam pogldsala oko sebe. Nisam bila spljoštena o pločnik. Bila na krovu zgrade. U čudu sam posmatrala sve oko sebe. Kišu, koja nemo pada, Nera, koji opušteno sedi i gleda me, ubicu, koji se nadvijao preko betonse ograde kao da traži nešto. Nisam ništa razumela, ali sam uhvatila pištolj, koji je ležao ma zemlji od kad sam mu ga izbila iz ruku. Pogledala sam nesigurno u nera, koji je samo potvrdno klimnuo glavom.

Ustala sam, i drhtavim koracima prilazila ubici. Sve je bilo nestvarno tiho, uključujući i mene. Izdahnula sam kad sam mu prislonila vev uz potiljak. On se delimično okrenuo, razrogračenih očiju. Uhvatila sam mu levu ruku, i on mi je bez protivljenja dozvolio da mu je stavim iza leđa tako da mogu da mu je slomim. Pištolj se tresao zajedno samnom, ali su mi prsti pobeleli dok sam ga stezala. Najednom su se zvukovi ponovo čuli oko mene, malo me uznemirivši, ali nisam popustila. Samo smo tako stajali. Osećaj za vreme mi je bio potpuno sjeban, ali smo samo stajali, kisnući na krovu zgrade. Tad sam shvatila. Ja njega ne mogu da ubijem! Zacvilela sam u svojoj glavi. Ovaj lik jeste pokušao da me ubije, ali ja ne mogu njega! Preplašeno sam pogledala u Nera. On je jedininkoji bi samo mojim pogledom razumeo dilemu u mojoj glavi.

"Slomi mu ruku. "Mrtav ladan je odgovorio na moje nemo pitanje. Razrogačenila sam mu se. "Ako mu je slomljena ruka neće skoro ponovo pokušavati da nas ubi.  .  ."Nera je prekinuo glasan smeh momka kom sam držala pištolj uz glevu.

"Onna to ne može! Da je do sad nekog povredila već bih bio mrtav!!! "
Ubica se smejao u odgovor Neru. Uplašeno sam pogledala ubicin potiljak i, nerado, poslušala jedinu opciju koja bi mene i Tomya učinila bezbednim bar još neko vreme.

Glasno krc.  .  . i vrisak, kad sam mu slomila ruku. Vrištao je savijajući se na podub hvatajući svoju slomljenu, levu, ruku zdravom. Ja sam konačno osetila neku vrstu olakšanja u grudima iako mi je čovek vrišto pred nogama. Tad sam osetila nešto. Slika mi se zamutila pred očima na trenutak. Onda su mi se pluća iznutra zapalila kao da dišem spaljeni ugalj, a duša mi je izašla na usta dok sam povraćala na čoveka, koji je vrištao od bolova, a potom i na ostatak krova dok nisma ispovraćala i creva i grlo i pola organa. Stavila sam ruku preko usta, ali sam povraćala i preko ruke. U ustima mi se taložilo odvratan ukus, a onda su mi se ispred očiju pojavljivale crne mrlje, koje su me lagano progutale.